Фељтон: Топлички устанак 1917. године (12) Окупатор креће у гушење устанка

На устаничку територију убрзо су стигли аустроугарски пукови са Соче, из Румуније и Италије, бугарске регименте са Солунског фронта и један део жандармерије из Босне и Херцеговине

Окупаторске власти у почетку народног устанка у Топлици и Јабланици 1917. године нису придавале велику пажњу борбеним акцијама, ценећи да су оне привременог и ограниченог дејства и да не могу да угрозе њихова интересе.

Ситуација на терену, међутим, била је другачија.

Топличко-јабланички устаници борећи се за слободу своје територије, у каснијој фази дејстава, значајно су угрозили железничке и путне комуникације у долини Јужне Мораве, Нишаве и Вардара, које су биле витално важне за немачке, аустроугарске и бугарске снаге на Солунском фронту. Српски устаници су својом борбом пореметили редован дотур хране, оружја и војне опреме окупаторским снагама на фронту и запретили да борбену територију прошире на аустријску окупациону зону. То је било извесно јер се устанак нагло ширио – преко Велике Мораве, у правцу књажевачког и зајечарског краја, под вођством Милана Дечанског, па на десну обалу Јужне Мораве, где је командовао војвода Јован Радовић, према Јастрепцу и Копаонику, и до најзначајнијих окупационих војно-административних центара као што су Ниш, Крушевац, Лесковац и Пирот.

Схватајући озбиљност ситуације, масовност, одлучност и решеност устаника да се боре до последњег, окупатор закључује да је реч о општенародном устанку, који измиче контроли; да им значајно може да угрози власт и нанесе тешке поразе; и да је крајње време за предузимање опсежних мера за гушење ратног пожара.

Први потез бугарских војних власти у том правцу био је смена генерала Кутичева и постављање за команданта окупаторских снага пуковника Протогерова, искусног вође у комитском (четничком) ратовању, који ће у српском народу остати упамћен као највећи крвник.

За гашење устанка окупатор је припремао силовит удар, из свих праваца, уз употребу прекомерне снаге. Заједнички план заснивао се на два битна елемента: прво – извршити прегруписавање снага из окупационих области и сукцесивно их уводити у борбена дејства, друго – у борби против устаника максимално ангажовати Албанце.

На устаничку територију убрзо су стигли устроугарски пукови са Соче, из Румуније и Италије, бугарске регименте са Солунског фронта и један део жандармерије из Босне.

Аустроугарска врховна команда је са фронта на Сочи повукла и послала у Топлицу 102. пешадијски пук, једну брдску батерију, 3. граничарски ловачки батаљон, један батаљон ландштурма и један оклопни воз. Из Босне је повучен један жандармеријски батаљон. Немци су већ имали један батаљон из Врања, а са Солунског фронта повукли су још један батаљон као и једну чету за обезбеђење пруга. Своје услуге понудио је албански првак Хасан Приштина, ангажујући своје жандарме да ударе Србима с леђа.

Окосницу бугарских снага чинили су 25. драгомански пук и 1, 10, и 11. ополченски пук, а код Аустријанаца 102. пук. Са Солунског фронта повучена је и једна ескадрила авиона, која је била стационирана у Нишу и активно учествовала у гушењу устанка.

На устаничку слободну територију, коју је бранило око 13.000 углавном слабо наоружаних бораца, припремала се да крене сила од око 30.000 одлично наоружаних војника, уз подршку артиљерије и авијације. Концентрација је извршена на простору Копаоника и у рејону Ниша.

Здружене окупаторске снаге чији је задатак био да угуше устанак су до 7. марта 1917. године извршиле концентрацију трупа за удар на центар слободне територије – Топлицу и Јабланицу. План напада је био следећи: аустроугарске снаге напале би из правца Бруса, Јанкове клисуре, Крушевца, Блаца према Куршумлији, Житковцу и Малом и Великом Јастрепцу; бугарска војска наступила би из више праваца: Ниш-Мрамор-Прокупље; Брестовац-Косанчић-Бојник; Лесковац-Лебане-Медвеђа; Врање – Веља Глава – Медвеђа; Приштина-Туларе-Медвеђа; и Лесковац-Власотинце. Албанске чете имале су задатак да нападају насеља на планинском јабланичко-косаничком подручју, дуж старо српско-турске границе.

Први су напали Бугари, са 12 батаљона и неколико албанских одреда, подржани артиљеријом и авијацијом. Аустријанци су напад започели 12. марта из рејона села Дубци и Златари, са основним правцима надирања према Јанковој клисури, низ Топлицу према Куршумлији.

Отпор устаника непријатељу био је упоран и жесток, али под притиском јачих окупаторских снага чете и одељења су се повлачили у шумовите пределе, како би људство било заштићено, а акције биле успешније.

Освајање Прокупља, центра устаничке државе, такође, није ишло ни лако ни брзо, иако су окупаторске снаге биле изузетно јаке. Скоро недељу дана се под борбом кретао бугарски 25. пук, преваливши свега 20 километара, колико има од Ниша до Прокупља.

На северној страни устаничку државу бранио је одред Косте Војиновића Косовца. У одсудном часу он није напустио положај, као његов претпостављени Пећанац. Супротно томе, својим борцима издао је строго наређење: „По цену свог живота и свију вас, задржите се на положајима око Блаца… Треба само давати отпор и не одступати. Иначе ћу вас ја без изговора све побити…“

Четовође и устаници следили су пример свог храброг команданта: према Грепцу борио се Александар Пипер, према Блацу Вучко Пантић и Милош Милошевић, Јеротије Ђенадић туче Аустријанце код Разбојне, а Христивоје Башић је на правцу до Кошуте. Северно од превоја Мрамор, низ Топлицу, прилаз је чувао командант потпоручник Ћамиловић у кога је Војиновић имао највише поверења.

На превоју Мрамор, искусни Ћамиловић, поставио је заседу Аустријанцима у облику потковице. Војници и старешине 102. пука повученог са фронта на Сочи, ненавикнути на четнички начин ратовања, лако су улетели у припремљену устаничку замку. Одједном, као из ведрог неба, одјекнула је убитачна ватра српских бораца који су се налазили у заклонима. Забуну у непријатељским редовима додатно је унела устаничка чета која је напала иза леђа. Окупатор се још није ни снашао, а одјекнула је команда: „Бацај бомбе“, а затим: „Јуриш на нож“.

У тој најуспешнијој борби, према педантним подацима, аустријски 102. пук на Мрамору је оставио 50 мртвих војника и једног официра, уз 16 рањених. Цела комора са 20 војника и једним лекаром пала је у руке устаника. У току паничног бекства према Брусу, изгубили су још 126 војника.

О тој сјајној победи Коста Војиновић је јавио Кости Пећанцу: „Непријатељ је на Мрамору до ногу потучен, изгинули су као мрави…“

То су Аустријанци признали после рата. Пуковник Керхнове о походу 102. пука је писао: „Снаге једне наше чете под командом натпоручника Клугеа биле су готово у потпуности побијене.“

ТОПОВИМА ПО УСТАНИЧКИМ СЕЛИМА

Историчар Андеј Митровић је писао да су Бугари хитно, до 7. марта 1917. године, концентрисали 15 и по батаљона са 22 митраљеза и 28 топова, према устаничкој територији. Аустријанци су прикупили све оно што су могли у том тренутку. Од укупно 16 потерних чета, 12 су послали према Топлици. Доведени су специјални планински одред, један жардармеријски батаљон, као и један батаљон који је служио за заштиту железничких пруга.

Аутор: Новица Пешић

Сутра: Ужасни и крвави злочини окупатора

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (1) Ратни планови за освајање Србије 

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (2) Окупатори су хапсили и стрељали

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (3) Позив на тотално истребљење Срба

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (4) Српско стратиште у Дубокој долини

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (5) Пљачке, злостављања, силовања…

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (6) Формирање првих четничких одреда

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (7) Долазак црногорских четника

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (8) Немоћ окупатора пред устаницима

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (9) Живот бржи од устаничких вођа

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (10) Народ је клицао – „Срећна слобода“

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (11) Ширење српске устаничке државе

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (13) Ужасни и крвави злочини окупатора

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (14) Херојска смрт Ника Вукчевића

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (15) Четнички одреди настављају борбу

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (16) Делегација устаника креће у Солун

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (17) Горела су читава српска села

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (18) Отпор посустаје, почиње издаја

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (19) Стигла је слобода за напаћене Србе