Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (7)

(Из књиге „Покољ Срба у глинској православној цркви“ Милке Љубичић и Милана Буњца, издавачи: Скупштина општине Глина, Црквена општина Глина и „Српски глас“ Топуско, Глина, 1995.)

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 11. септембра  2016. године.

… Присилили су нас да лежимо. Били смо само у кошуљи и гаћама. Као помамни почели су по нама газити, тући нас кундацима и пушчаним цијевима, ударати цокулама гдје стигоше. Настала је заглушна кукњава, плач и запомагање.

– Гдје је Перо Миљевић, пита неки усташа.

Перо се јавља слабим гласом. Био је већ тешко испребијан и молио је да га не туку. Опет су га испитивали о четницима. У руци усташе бљеснуо је нож у освијетљењу црквене свијеће. Застао нам је дах! Полако се усташа примакао Пери, и што би тренуо, забио му нож у врат. Перо паде без ријечи.  Крв је шикнула и чуло се још само кркљање човјека који је умирао. Видјело се да је усташа вјешт свом крваввом занату…

Настало је сада свеопште клање. – Кољи, кољи – викао је један разбојник… То се не може описати. Као да сада гледам како људи клече и заклињу усташе да их поштеде. Али… један дубоки ударац ножем у врат и један закретај на лијево… и свршено. Жртва се још покушава придићи, али, ударац кундаком у главу довршава крвничко дјело. Неки се отимају, дижу руке на одбрану, други чекају на ударац као овце. Једном је ударац ножем, мјесто у врат, слетио у лице, другоме у руку, неко је потрчао, а усташа нагнуо за њим и захватио га ножем пред зидом… Прскао је мозак, крв је клокотала по каменитом црквеном поду и полако, у широком млазу текла према црквеним вратима. Једног момента кад се све смирило, и кад су се разбојници скупили пред вратима, скочих нечујно из свог склоништа (иза црквеног ормарића) и бацих се међу поклане, у млаку(локву – нап. С. Л.) још топле крви. За мном је скочио још један, који се био такође сакрио. Испружили смо се као мртви међу мртвима. Али, овај други који је слиједио мој примјер, зло је свршио…

… Лежим ја тако у локви крви, међу побијеним Србима и чекам даљу судбину. Онда су почели лешеве извлачити из цркве и бацати их на камион. Дохватише и мене. Вукли су ме за ноге по каменитом поду. На стубишту ми је глава ударила о камен, но, и то сам подносио без знака живота.

Бацише ме на камион, који је већ био скоро пун лешева. Лежао сам на леђима…

… На мене положише леш убијеног човјека, а пререзани гркљан прекрије ми уста…

… Бацали су нас с камиона у јаму. У самој јами слагали су усташе лешеве као цјепанице…

… Касно у ноћи био је крвави посао завршен. Неки су крвници још скакали у јаму и ходајући по лешевима, тражили прстење и друге вредније ствари. Једноме је запела за око моја мајица. Почео ме натезати и превртати да ми је скине. Соптао је, мучио се, и коначно је скинуо. Није примјетио да сам жив…“ (Дијелови исказа Љубана Једнака из Селишта, јединог преживјелог у страшном покољу Срба у глинској Православној цркви, објављеног 1969. г. у листу „Просвјета“ (Загреб, лист Српског културног друштва Просвјета – нап. С. Л.)

НОВИ ЗЛОЧИНИ У ГЛИНСКОЈ ОКОЛИНИ

(Из књиге „Глина 13. маја 1941.“…)

… Послије првих устаничких партизанских напада почело је ново злостављање, хапшење и убиства у околини Глине. Дана 24. јула покупљени су и ухваћени сељаци из опћине Краљевчани, Бански Грабовац, Мали Градац и Драготина и доведени у Грабовац а ликвидација је трајала од 25. до 27. јула када је у Грабовцу убијено око 780 особа што је била друга већа ликвидација у глинском котару послије 13. маја у Глини.

Оваква убијања обављана су тих дана код Бучице а настављена у Голињи, Горњем Трстенику, Чремушници око Вргинмоста те у Кобиљачи. Нови још већи масакр и ликвидација Срба десио се крајем мјесеца јула. Између 29. јула и 2. аугуста у глинску православну цркву доведени су сељаци из околине Вргинмоста, а неки и из околине Глине који су претходно били позвани да иду на „покрштавање“. Доведени су у глинску цркву и тамо је над њима извршен монструозан злочин, из којег се успио спасити тешко рањени Љубан Једнак. Према непотпуним подацима у овим злочинима као и онима који су се десили нешто прије цркве, а и нешто послије убиства у цркви, број убијених у том раздобљу процјењује се до 1250 особа. А ликвидација у околини Глине било је и касније до краја 1941. године.

Крајем године, 19. на 20. новембра извршена је ликвидација одраслих мушкараца, жена и дјеце на ширем подручју Глине када је убијено, заклано или спаљено око 370 особа.

У току 1941. године задње веће убијање у глинском крају извршено је 28. на 29. децембра у Буничком Таборишту када је у свирепом покољу убијено око 250 особа од најстаријих до дјеце. А убијање, масакри и паљења кућа обављана су и даље све до 1945. године…

УВИЈЕК ПОСТОЈИ СВЈЕДОК И УВИЈЕК СВЈЕДОЧИ ПОСТОЈАЊЕ!

(Из књиге „Покољ Срба у православној глинској цркви“…)

Нема савршеног злочина. Не постоје трагови који се могу потпуно уништити. Наш крвник оставио је иза себе дубок, крвави траг. И жртву, и нож! У селу Горње Табориште, бр 42., у кући Јосипа Глоца, ХДЗ одборника у глинској Скупштини општине (сазив 1990. г.) пронађен је у октобру 1991. г. кољачки нож – србосјек. На кожном држачу ножа још се виде трагови крви наше.

Увијек постоји свједок и увијек свједочи постојање!

(Наставиће се)

(Приредио: С. Л. ИНТЕРМАГАЗИН)

Извор: Интермагазин

Везане вијести:

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (1)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (2)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (3)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (4)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (5)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Сведочанство Љубана Једњака! (6)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених који су млађи од 18 година! (8)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених старијих од 60 година! (9)