ФЕЉТОН – НАСИЉЕ НА УЛИЦАМА САРАЈЕВА: Банде СДА пљачкале су по центру, све радње биле су срушене и празне

Специјална полицијска јединица под Драганом Викићем провалила је у хотел „Холидеј ин“ и ухапсила чланове СДС-а које су пронашли на лицу мјеста.

Приредили: Драган Вујичић и Иван Миладиновић

Они су одведени у Полицијску станицу у Лугавиновој улици, претучени и испитивани. Према њиховим изјавама, нико од њих није имао снајперске пушке нити је пуцао на демонстранте. Код њих није нађено оружје. Како није било инкриминирајућих доказа против њих, пуштени су након два дана. Сви запослени у хотелу, за које је ЦСБ сумњао да су повезани са СДС-ом, такође су ухапшени. Међународни новинари су насилно „евакуисани“, док је „Холидеј ин“ опљачкан.

Сарајевска полиција, као и друге државне институције, практично су етнички очишћени од Срба много прије ових догађаја. Бивши полицајац Симо Тушевљак, говорећи као свједок у МКСЈ-у, изјавио је да је СДА у мјесецима између избора и избијања рата намјерно уклањала Србе са положаја у МУП-у СРБиХ и замијенила их са члановима СДА и ХДЗ из резервне полиције. Особље резервне полиције није било професионална полиција, а за неке се знало да имају и кривичну пријаву.

У неким полицијским станицама МУП-а, припадници босанских Срба су претучени, разоружани и склоњени кад су се пријавили на посао

Почетком 1992. године, доминација босанских муслимана у МУП-у СРБиХ и резервној полицији стекла је такву величину, да су у неким полицијским станицама МУП-а, припадници босанских Срба претучени, разоружани и склоњени кад су се пријавили на посао. У марту 1992. министар унутрашњих послова Алија Делимустафић и замјеник министра унутрашњих послова Витомир Жепинић склопили су договор о подјели особља и имовине МУП-а између РБиХ и Републике Српске. Након подјеле имовине МУП-а, територија под контролом МУП-а РБиХ смањила се на средишњи дио градског Сарајева, док је већи дио града стављен под контролу МУП-а РС. Неке полицијске станице и објекти били су оштро оспоравани. Школа полиције на Врацама требало је да пређе под власт Републике Српске. Међутим, 5. априла дошло је до насилног сукоба због контроле школе. Замјеник министра унутрашњих послова Момчило Мандић описао је ова дешавања:

„ДО МАРТА муслимани су били тајно ангажовани на наоружавању свог народа и створили су муслиманску војску на основу Министарства унутрашњих послова. Тада су отворено започели стварање муслиманске џамахирије и створили властиту оружану полицију. На примјер, етнички су очистили полицијску станицу у Старом Граду и протјерали све грађане који нису муслиманске националности. С муслиманима смо закључили споразум да Специјална полиција не може вршити било какве мисије без изричитог договора све три политичке партије, што практично значи раздвајање Министарства. (…) Предузели смо неке мјере да створимо српско Министарство унутрашњих послова. Договорено је и то да у полицијској школи на Врацама буде смјештена специјална полиција. У Сарајеву је владао хаос. Наоружани муслимански криминалци са ознакама БиХ пуцали су у граду, чинили масовна кршења јавног реда и мира и незаконито хапсили и малтретирали Србе. Убијена су два полицајца српске националности. Тачно у 14.45, наша полиција започела је кретање у правцу полицијске школе, али су се сусрели са ватром. Око 170 наоружаних муслимана бранило је школу. Полицијске кадете користили су као „живи штит“. Наша специјална полиција користила је звучне тактике, а нико није убијен. Пустили смо кадете, а остали су се предали. Погинула су два наша полицајца, Лиздек и Пупић. У згради школе пронашли смо спискове Срба одређених за ликвидацију“ (Јанковић и Караџић, 1993, стр. 78).

Српски полицајци успјели су да уђу у школу уз минималан број жртава. Члан Предсједништва Босне и Херцеговине и декан Универзитета у Сарајеву Ненад Кецмановић изнио је сјећања на те дане у Сарајеву:

ПАРАВОЈСКА ЈУКЕ ПРАЗИНЕ – У изјави Хашком трибуналу, бивши начелник КОС Александар Васиљевић је рекао: „Дана 6. априла 1992. године дошло је до новог инцидента када је извршена рација у просторијама СДС у хотелу ‘Холидеј ин’. Тада је тамо било више људи који су радили на архивама. Према нашим информацијама, Јука Празина је држао ватрене положаје муслиманских паравојних формација у Средњој техничкој школи у близини ‘Холидеј ина’. Ови положаји стајали су иза масе људи окренутих ка правцу Владе Босне и Херцеговине, прекопута хотела. Одатле су отворили ватру на људе, ранили једног или два, а након тога су проширили дезинформације да су четници отворили ватру из ‘Холидеј ина’. Истовремено, у приправности се налазила специјална јединица МУП Босне и Херцеговине, под вођством Мирзе Јамаковића, чији су припадници били обучени у радничке комбинезоне. Они су провалили у просторије СДС у ‘Холидеј ину’, ухватили четири или пет особа које су у то време паковале ствари, и изјавили да су четници пуцали на људе. Ово је била планирана операција радикализације ситуације, која се користи као изговор за заузимање штаба Територијалне одбране БиХ“.

„Један догађај који је добро илустровао атмосферу нереда и насиља у Сарајеву било је разбијање излога, провале у продавнице, пљачка робе, праћени пуцањем и звуком разбијања стакла. То се дешавало током неколико ноћи. До јутра су све продавнице у центру града биле испражњене и срушене. Ово је био обрачун између паравојних криминалних група које се боре за контролу над одређеним дијеловима града. Ове банде, обучене у униформе Зелених беретки и Патриотске лиге, у саставу војске и полиције Армије БиХ, преузеле су контролу у главном граду уз подршку власти. Њихов мотив није био прије примарно етнички, међутим, српска имовина била је њихова легитимна мета, јер су сви Срби осумњичени да су пета колона, а били су најмање заштићена група у граду“.

Насиље је избило на улицама Сарајева. Банде под командом Јуке Празине упале су и опустошиле канцеларију СДС-а у хотелу „Холидеј ин“, напале Српско културно друштво „Просвјета“ и уништиле бисте Срба истакнутих српских и босанских писаца, политичара и партизана: Иве Андрића, Скендера Куленовића, Меше Селимовића, Бранка Ћопића, Васе Пелагића, Саве Скарића, Јована Кршића, Ђуре Пуцара Старог и Веселина Маслеше у Сарајеву. Они су напали и опљачкали музеј „Млада Босна“ и однијели бронзане трагове ципела Гаврила Принципа (Чалија, 2005, стр. 104). Опљачкали су стан предсједника СДС-а Радована Караџића и покрали све породичне ствари и драгоцјености (Јанковић и Караџић, 1993, стр. 8-10). „Зелене беретке“ напале су и станове припадника СДС-а и официра ЈНА, укључујући и стан генерала ЈНА Ђурђевца.

Неколико ноћи је трајало насиље у Сарајеву. Разбијање излога и пљачкање продавница праћени су пуцањем и звуком разбијеног стакла.

Насиље и безакоње на улицама Сарајева створили су снажан притисак српском становништву да напусти град и оде у друга мјеста у Босни и Херцеговини или Југославији. Генерал Јован Дивјак, једини српски официр у АРБиХ, у својој мемоарској књизи написао је:

„Људи и даље напуштају Сарајево уз помоћ ЈНА. Војни авиони полијећу са аеродрома са цивилима. Такође одлазе у претрпаним аутобусима и аутомобилима. Они који не вјерују да ће борбе ускоро престати, углавном људи српске националности, одлазе. У Сарајеву се врши тотална пљачка. Разбојници нападају продавнице, киоске, складишта, приватне куће. Нико не штити имовину. Полиција је или пасивна или неспособна да их заустави“.

Извор: НОВОСТИ