Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (7) Критичко виђење стања у Југославији

Комисија за израду Меморандума одбацила је идеју о програмском карактеру текста, изабравши да он буде критичко виђење стања. Дилема је била да ли помињати Тита или Кардеља

Срби на окуп – теза је која је у окриљу комунистичке власти препозната у тексту који се под неформалним називом Меморандум САНУ појавио у јесен 1986. године и која ће у месецима који ће уследити бити главна мета вербалних плотуна државних органа, партијских форума, огранака СУБНОР-а, синдикалних подружница у фабрикама и месних заједница. Текст који се волшебно појавио, највероватније „уз помоћ“ појединих центара Савезне полиције и огранака Државне безбедности, постао је повод за обрачун са САНУ, писцима омраженог текста, па и члановима Академије уопште.

„Шта хоће ти академици?“, натмурено и љутито, у свом стилу, запитао се с јесени 1986. године и тадашњи председник ЦК Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић. У годинама које следе и сам ће се наћи у средишту оптужби да је његова погрешна политика оваплоћење начела и идеја садржаних у тексту сачињеном у САНУ.

Једно од првих питања по отварању „меморандумске кризе“ било је ко су аутори текста који је изазвао један од највећих политичких скандала у посттитовској Југославији. Рад на писању овог акта у јавности намерно је приказиван као тајно дело групе разбијача Југославије, чији је циљ био рушење поретка и распиривање српског национализма. У том циљу нацрт је приписиван појединим академицима, политичарима, дисидентима, па чак и појединим писцима и јавним личностима.

Време је, међутим, изнело на светло дана низ чињеница које бацају светло на околности настанка овог текста. „Меморандум није никакав тајни спис, писан је у складу са процедуром која важи у САНУ и примењује се код било ког другог ширег и обимнијег документа“, бранили су се академици већ првих недеља по објављивању његових извода.

Као датум рођења Меморандума данас се узима 23. мај 1985. године, када је одржана Скупштина САНУ на којој је академик Иван Максимовић предложио да Академија направи целовиту критичку оцену стања у тадашњој СФРЈ. Суштина његове идеје била је да се Академија огласи о најактуелнијим друштвеним, политичким, економским, научним и културним проблемима у облику „меморандума“, који би потом био достављен свима који су одговорни за вођење јавних послова у Србији и Југославији.

Предлог је усвојен, а Председништво САНУ већ 13. јуна именовало је посебан „Одбор за припрему меморандума о актуелним друштвеним питањима“ који је чинило 16 чланова – Павле Ивић, Антоније Исаковић, Душан Каназир, Михаило Марковић, Милош Мацура, Дејан Медаковић, Мирослав Пантић, Никола Пантић, Љубиша Ракић, Радован Самарџић, Миомир Вукобратовић, Василије Крестић, Иван Максимовић, Коста Михаиловић, Стојан Ћелић и Никола Чобељић.

Други и вероватно најважнији корак била је конститутивна седница Комисије (промењено име Одбора) за писање Меморандума, одржана 28. јуна 1985. година, на којој су Душан Каназир и Антоније Исаковић изабрани за председника и потпредседника. Договорена је методологија рада – образована је Радна група на челу са Антонијем Исаковићем, задужена за оперативни рад. Ово тело чинили су Михаило Марковић, Никола Пантић, Мирослав Пантић, Љубиша Ракић, Радован Самарџић, Василије Крестић и Коста Михаиловић. Ова група академика, посебно „тројка“ Марковић, Крестић, Михаиловић данас се сматра правим творцима Меморандума.

Иако је, према речима Матије Бећковића, овај акт САНУ „умешен од различитог теста“, тврди се да је економиста Михаиловић синтетизовао први део текста који се тиче економске и привредне кризе у Југославији и њених узрока, док је Крестић писао делове у којима се указује на тежак положај Срба у Хрватској и о односу између Србије и Војводине. Академик Крестић тврди и да су чланови Комисије ангажовали колеге из САНУ да им пишу прилоге на одређене уже теме, али и да су им одређени делови из Меморандума давани на стручну оцену.

Једна од кључних улога у стварању меморандумског текста припада и истакнутом српском лингвисти Павлу Ивићу. Он је имао задатак да редигује финалну верзију текста, односно да више појединачно написаних прилога споји у једну заокружену целину и њу језички и стилски обради.

„Широко распрострањено уверење је да је рад Комисије био конспиративан“, наводе Василије Крестић и Коста Михаиловић у књизи „Меморандум САНУ, одговор на критике“.

„То уверење се у великој мери учврстило по објављивању недовршене верзије текста, дајући коментару карактер сензационалистичког догађаја. Права истина је да Меморандум ни у једној фази није писан у тајности. Пре него што је на Скупштини САНУ усвојен предлог да се пише Меморандум коментарисало га је неколико академика. Присутни новинари све су пренели широј јавности. Ни током рада Комисије није постојала намера да се било шта крије. Ипак, крађа једног примерка недовршеног документа била је довољна за изазивање скандала великих размера“, тврде Крестић и Михаиловић.

Подела рада је направљена тако што су поједини чланови комисије преузели на себе обавезу да напишу поједине одељке, при чему су највећи посао преузели академици са одељења друштвених и историјских наука. Према тврдњама академика Крестића, Комисија је одбацила идеју о програмском карактеру текста, изабравши да он буде само критичко виђење ситуације. Занимљиво је и да су академици имали дилеме да ли да експлицитно помињу политичке личности, попут Тита или Кардеља. Закључак дискусије био је да се имена морају поменути у интересу потпуне истине и утемељености.

Радом Комисије руководио је Антоније Исаковић, он је заказивао седнице, прикупљао материјале и припремао расправе. На неке од састанака, поред чланова Комисије, позивани су и академици Добрица Ћосић, Јован Ђорђевић и Љубомир Тадић, од којих је затражено мишљење о нацрту меморандумског текста. На расправама су вођени записници, а чувани су и сви писани прилози, без обзира на то да ли су интегрисани у документ или не.

План академика постепено се остваривао. У Кнез Михаилову 35 пристизали су први текстови, образовано је шест тематских тимова, направљена је целовита радна верзија текста. На седници 19. септембра почело је редиговање финалне варијанте. Посао је настављен четири дана касније, када је пречишћено укупно 30 страница нацрта. Свега дан касније, делови текста објављени су у штампи, што је трајно зауставило посао финализације овог документа.

Тачка је, стицајем околности, и званично стављена на састанку Комисије одржаном 5. октобра 1986. на петој и последњој седници Комисије. Тада је констатовано:

„Због насталих околности даљи рад на писању Меморандума не може се наставити“.

Аутор: Раде Драговић

Сутра: Академија на удару комунистичких вођа

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (1) Земљотрес у политички трусној Југославији 

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (2) Почетак медијско-политичког трилера 

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (3) Крађа из стана академика Ђорђевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (4) Пуцају из свих артиљеријских оружја

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (5) Цар је го – поручили су академици

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (6) Србима наметнуто осећање кривице

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (8) Академија на удару комунистичких вођа

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (9) Државно-партијски врх смишља скандале

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (10) Добрица Ћосић није писао Меморандум

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (11) Суморни опис југословенске стварности

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (12) Талас буђења националних осећања

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (13) Југословенска привреда у раљама политичара

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (14) Истина о Косову без академске учтивости

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (15) Хрватска емиграција пише свој меморандум

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (16) Разлаз српских и словеначких интелектуалаца

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (17) Српско виђење будућности Југославије

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (18) Кружок у Симиној створио опозицију

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (19) Ћутање будног чувара постојећег поретка

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (20) Двострука игра Слободана Милошевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (21) Косовски заокрет Слободана Милошевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (22) Нови талас напада на српске академике

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (23) Академици пред Хашким трибуналом

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (24) Појам „велика Србија“ смишљен у Бечу

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (25) Отворени рат српских стараца и државе

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (26) Србија постаје јединствена држава

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (27) Одбрана Југославије водила је у рат

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (28) Сенка која лебди над Академијом