Европски фондови за фалсификовање хрватске историје

Италиjанска jавност веома jе неприjатно изненађена тврдњом Хрватске да jе италиjански радни логор „Кампор“ на острву Рабу био наjгори у региону, као да нису постоjали усташки логори смрти, у коjима jе на наjмонструзниjи начин усмрћено више стотина хиљада Срба, Јевреjа и Рома, пише лист „Секоло д`Италиа“.

„Како назвати усташки логор смрти `Јастребарско` или, пак, `Јасеновац`, гдjе jе усмрћено више од 800 000 Срба, Јевреjа и Рома. Шта рећи за `фоjбе` – крашке jаме у коjе су Титови `осветници` бацили на хиљаде далматинских цивила, `кривих` што су рођени Италиjани“, пита оваj лист.

Лист истиче да о тим логорима у Хрватскоj нема ни риjечи, ни наговjештаjа, ни помена. „Сви они су близу `Кампора`, али далеко од очиjу jавности и предалеко од хрватске савjести“, закључуjе лист.

„Секоло д`Италиа“ подсjећа да jе недавно бивши италиjански радни логор `Кампор` изабран за мjесто будућег наjважниjег хрватског мемориjалног и едукационог центра посвећеног сjећању на жртве концентрационих логора, те за „симбол“ свих логора коjи су током Другог свjетског рата постоjали широм региона.

„Проjекат финансираjу европски фондови, а циљ jе изградња jедне врсте `историjског храма`, мjеста комеморациjе жртава концентрационих логора у региону и подсjећања на догађаjе везане за фашистичку Италиjу, коjа jе одрицањем од Далмациjе обештетила Хрвате за огромну патњу коjу им jе наниjела“, наводи лист.

Партнери у проjекту су Удружење антифашиста „Раб“, Матица Хрватска – огранак Раб, Савез удружења бораца за вриjедности НОБ-а Словениjе, СУБНОР Хрватске, Удружење за мир и људска права из Италиjе, Јевреjска заjедница у Хрватскоj, Италиjанска униjа „Риjека“ и други.

Кампор jе мjесто на острву Рабу у коме jе од jуна 1942. па све до септембра 1943. био италиjански радни логор за починиоце тешких кривичних дjела против италиjанских власти.

„Кампор ниjе био ни концентрациони логор, ни логор смрти. Нико тамо ниjе стриjељан, нити убиjен. Логораши су махом били Словенци и Хрвати. Нажалост, од тешких услова живота, у логору jе умрло више од 4 000 логораша. То jе податак из стариjих хрватских извора, док италиjански извори и новиjи хрватски извори наводе далеко мању цифру – од око 1 200 умрлих“, пише италиjански лист.

У тексту, чиjи jе аутор угледна новинарка Мила Михаjловић, наводи се да jе исправно да се некадашњи италиjански радни логор обиљежи, да се за њега зна, као и да jе то урађено jош приjе 58 година.

„Секоло д` Италиа“ подсjећа на недавну изjаву за Срну предсjедника Удружења „Јадовно 1941“ Душана Басташића да jе хрватска тврдња да jе Кампор био наjзлогласниjи фашистички логор у региону, са наjвишом стопом смртности, „прешла границу елементарне пристоjности“.

У тексту се наглашава да усташки логори нису били радни, а ни концентрациони – били су то логори смрти, како их jе у недавном новинском интервjуу дефинисао и сам бивши предсjедник Хрватске Стjепан Месић.

„Исправно jе заштитити од заборава свако мjесто људске патње. Али чак три усташка логора смрти на острву Пагу, у осунчаноj Метаjни и Сланоj, jош нису обиљежени“, наводи лист.

Лист истиче да хрватске туристичке агенциjе широм свиjета позиваjу туристе да проведу одмор на незаборавним обалама Пага. Туристи долазе и не знаjу да jе ту баш италиjанска воjска силом затворила усташки логор смрти и затекла, детаљно биљежећи и документуjући и фотографиjама, 793 тиjела од коjих 94 дjеце млађе од 14 година.

„Стога, прст упирати на Италиjане, окупаторе и фашисте, као на монструозне убице, велика jе грешка и лаж. Монструми су били други. Баш ти Италиjани затворили су на Пагу усташке логоре смрти, достоjно сахранили тиjела убиjених, документовали почињени злочин и спасили преживjеле“, закључуjе „Секоло д`Италиа“.

Намjена новог хрватског мемориjалног центра на Рабу, како пише у проjекту, jесте да постане мjесто гдjе ће се „васпитавати и препознавати човjек“ и да ће то бити „важан корак за италиjанско суочавање са властитом прошлошћу“.

„Позивати се на Раб и на бивши италиjански радни логор ради суочавања Италиjе и Италиjана са своjом `срамном` прошлошћу лош jе избор. Право мjесто за суочавање Италиjана са своjом прошлошћу jесте, приjе свега, на Пагу, а могао би то да буде и комплекс усташких логора `Јадовно` или `Госпић` – свуда гдjе су Италиjани августа 1941. године напокон успjели да зауставе усташки масакр и од џелата отргну више од 2 000 заточеника, углавном жена и дjеце“, наглашава лист.

Били Италиjани фашисти или не, како се наводи, они су били људи и то треба записати великим словима.

„Срам и љага прошлости очигледно падаjу на друге, посебно на оне коjи неће да виде што сви виде и упорно одбиjаjу властиту историjску одговорност. Хрватска, по ко зна коjи пут, покушава да сакриjе и фалсификуjе историjске чиненице, и то ниjе ништа ново. Само што jе сада промиjенила метод и покрила се европским плаштом“, констатуjе „Секоло д`Италиа“.

Лист пита да ли jе Европска комисиjа, коjа jе одобрила и финансира оваj хрватски проjекат, жртва обмане и манипулациjе?

„У супротном, намеће се питање: шта нам то поручуjе антифашистичка Европа? Да треба да заборавимо Басовицу, jаму у коjу су Титови партизани за само четири дана, од 3. до 7. маjа 1945. године – дакле послиjе завршетка рата – бацили наjмање 2 000 италиjанских цивила“, наводи оваj лист.

Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ

Факсимил прилога у листу SECOLO D`ITALIA са преводом на српски jезик

 Извор:

Везане виjести:

ЗАГРЕБ НОВЦЕМ ЕУ ФИНАНСИРА ПРИКРИВАЊЕ ЗЛОЧИНА

ОПАСНА РЕЛАТИВИЗАЦИЈА УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА

ЈУГОСЛАВИЈА: ИТАЛИЈАНСКА ВОЈСКА ЈЕ ПРЕКИНУЛА ПОКОЉ

Сенатор Финестра: Етничко чишћење Срба у Хрватскоj … – Jadovno 1941.

Злочини над Србима документовани у италиjанским „забрањеним“ књигама

Италиjан сенатор и четнички командант – Jadovno 1941.

Далмациjа: jедна заборављена истина – Jadovno 1941.

Командир“ и „1943. Далмациjо, младости… – Jadovno 1941.

Конференциjа у Латини, Италиjа: „Далмациjа: jедна … – Jadovno 1941.

Italija i Hrvatska, evo ruke: prvi korak je učinjen – Jadovno 1941.

Басташић: У Хрватскоj на дjелу прикривање злочина

РТРС – Емисиjа „Некад било“ – 07. jун 2011. – О Јадовну, о страдању Срба и Италиjана…

Слана, Паг, Р. Хрватска – италиjанске фотографиjе из 1941.

Feljton: Logor Slana – Pag 1941.

Haron i sudbine