Мила Михајловић: Раб, „логор“ симбол зла

Немало jе изненадила виjест да jе за мjесто будућег наjважниjег хрватског Мемориjалног и едукационог центра посвећеног сjећању на жртве концентрационих логора, симболу свих логора коjи су  током Другог свjетског рата постоjали широм региона, одабран бивши италиjански радни логор Кампор.

За мање информисане, Кампор jе место на острву Рабу, у ком jе од jуна 1942. па све до септембра 1943. био италиjански радни логор за починиоце тешких кривичних диjла против италиjанских власти. Кампор ниjе био ни концентрациони логор, ни логор смрти. Нико тамо ниjе стрељан, нити убиjен. Нажалост, од тешких услова живота, у логору jе умрло преко 4.000 логораша (податак из стариjих хрватских извора; италиjански извори и новиjи хрватски извори наводе далеко мању цифру, од око 1.200 умрлих).

Логораши су махом били Словенци и Хрвати. Проjекат се финансира из европских фондова и има за циљ изградњу jедне врсте историjског храма, мjеста комеморациjе жртвама концентрационих логора у региону и подсjећања на догађаjе везане за фашистичку Италиjу, Италиjу коjа jе одрицањем од Далмациjе обештетила Хрвате за огромну патњу коjу им jе наниjела.

Партнери у проjекту су: Удружење антифашиста Раб, Матица Хрватска – огранак Раб, Савез удружења бораца за вриjедности НОБ Словениjе, СУБНОР Хрватске, Удружење за мир и људска права из Италиjе, Јевреjска заjедница у Хрватскоj, Талиjанска униjа Риjека (да ли jе међу њима и озлоглашени „друг Бета“?!)[1] и други.

Ако се боље поразмисли, исправно jе да се некадашњи италиjански радни логор обиљежи, да се за њега зна. Али то jе урађено jош пре 58 година. Приjети медjутим, да пређе границу елементарне пристоjности, хрватска тврдња да jе таj логор био наjзлогласниjи фашистички логор у региону, са наjвишом стопом смртности. Шта рећи за усташке логоре – усташе су сви ригорозно Хрвати и католици – у коjима jе усмрћено више стотина хиљада Срба и Јевреjа? Усташки логори нису били радни, а ни концентрациони: били су то логори смрти, како их jе у недавном новинском интервjуу дефинисао и сам бивши предсjедник Хрватске, Стjепан Месић. Броjни су усташки логори масовног уништења уздуж и поприjеко Хрватске без да их jе ико обиљежио, а камоли истражио.

Шта рећи за „фоjбе“, крашке jаме у коjе су Титови „осветници“ бацили на хиљаде далматинских цивила, кривих што су рођени Италиjани? У jаме су гурнути током, али и послиjе завршетка рата. Како назвати усташки логор смрти Јастребарско или пак Јасеновац, где jе усмрћено преко 800.000 Срба, Јевреjа и Рома. О тим логорима ни риjечи, ни наговjештаjа, ни помена. Сви они су близу Кампора, али далеко од очиjу jавности и предалеко од хрватске савести.

Исправно jе заштитити од заборава свако место људске патње. Али чак три усташка логора смрти на острву Пагу, у осунчаноj Метаjни и Сланоj, jош увек су необиљежени. У међувремену, хрватске туристичке агенциjе широм свеиjта позиваjу туристе да проведу одмор на незаборавним обалама Пага. Туристи долазе и не знаjу да jе ту баш  италиjанска воjска силом затворила усташки логор смрти и затекла (детаљно биљежећи и документуjући и фотографиjама: 2 филма са по 36 снимака сваки) 793 тиjела од коjих 93 деце млађе од 14 година. Стога, прст упирати на Италиjане, окупаторе и фашисте, као на монструозне убице, то jе jедна велика лаж. Монструми су били други. Баш ти, Италиjани фашисти, затворили су на Пагу усташке логоре смрти, достоjно сахранили тиjела побиjених, документовали почињени злочин, спасли преживjеле.

Намjера новог хрватског Мемориjалног центра на Рабу, пише у проjекту, jесте да постане мjесто где ће се „васпитавати и препознавати човjек и да ће то бити важан корак за италиjанско суочавање с властитом прошлошћу“. Позивати се на Раб и на бивши италиjански радни логор ради суочавања Италиjе и Италиjана са своjом „срамном“ прошлошћу jе лош избор. Право мjесто за суочавање Италиjана са своjом прошлошћу jе, приjе свега на Пагу, а могао би то да буде и комплекс усташких логора Јадовно, или пак Госпић – свукуд где су Италиjани августа 1941. године напокон успjели да зауставе усташки масакр и од џелата отргну преко 2.000 заточеника, углавном жена и дjеце. Тим Италиjанима управо и пристоjи изрека „Италиjани, добри људи“.

Били они фашисти или не, били су људи, и то треба записати великим словима. Срам и љага прошлости очигледно пада на друге, посебно на оне коjи неће да виде што сви виде и упорно одбиjаjу властиту историjску одговорност.

Исто тако, хрватска намjера да одгаjа дjецу на основу селективних и преправљених историjских чињеница, не само да jе педагошки апсурд, већ и погубан однос према будућности те дjеце коjа ће се jедног дана, неминовно сусрести, боље речено сударити, са истином. Да Хрватска, по ко зна коjи пут, покушава да сакриjе и фалсификуjе историjске чиненице ниjе ништа ново. Само што jе сада промиjенила метод и покрила се европским плаштом.

Шта рећи за Европску Комисиjу коjа jе одобрила и финансира оваj хрватски проjекат? Да jе жртва обмане и манипулациjе. У супротном, намеће се питање: шта нам то поручуjе антифашистичка Евопа? Да ли треба да заборавимо Басовицу? [2]

[1] Тако jе назван у књизи „Крв поражених“ аутора Ђанпаола Панса комуниста партизан одговоран за ликвидациjу великог броjа цивила и свештеника у периоду после завршетка II свjетског рата. Наjчешћи разлог краjње свирепих убистава у зони тзв. „Троугла смрти“ на потезу Болоња-Ређо Емилиjа-Ферара била jе пука пљачка имовине убиjених. Убиства, испрва толерисана од стране комунистичког врха Италиjе, достигла су толику мjеру да jе услиjедила реакциjа самог Палмира Тољатиjа. Оптуженима се судило у одсуству jер су, по договору Тољати – Тито, склоњени наjпре у Југославиjу, а касниjе у Праг. „Друг Бета“ jе за вишеструка убиства у Италиjи осуђен на смртну казну. Резултира да никада за злочине ниjе одговарао и да jош увек угодно живи у Риjеци. Под Титовим режимом jе од пуког службеничића постао познати универзитетски професор.

[2] Јама Basovizza jе део некадашњег рудника, дубока jе 249 м и налази се на крашким висовима тршћанског округа. У њу су Титови партизани за само четири дана, од 3. до 7. маjа 1945. године – дакле послиjе завршетка рата – бацили наjмање 2.000 италиjанских цивила. Свjедоци злочина су испричали да су у jаму бацани људи у групама од по 100-200-500. Сви опљачкани, многи мучени. Партизани су некима говорили да покушаjу да прескоче отвор jаме, те да ће им, ако успиjу, поштедjети живот. Само jе неколицина, у исконском нагону за животом, успjела да прескочи отвор jаме: таj надљудски напор ништа им ниjе вриjедио jер су и њих бацили у jаму. У jаму jе бачено много жена и дjеце. Неке циjеле породице су завршиле у овоj jами. Такав jе случаj поштарке из села S. Antonio di Bosco, Andreine Petterossi: бацили су jе у jаму заjедно са мужем и двогодишњом ћеркицом. Послиjератне италиjанске власти су наредиле да се о jамама ћути, па су трагедиjа и ужас децениjама скривани. Неправду ће исправити тек 1991. године Франческо Косига, први предсjедник Италиjе коjи се пред jамом Босовизза поклонио сjенима невиних жртава. Спомен плоча jе постављена 1995.

Пише: Мила Михаjловић

Обjављено у Италиjанском листу „SECOLO D`ITALIA“ , 23. новембра 2011.

Везане виjести:

ЗАГРЕБ НОВЦЕМ ЕУ ФИНАНСИРА ПРИКРИВАЊЕ ЗЛОЧИНА

ОПАСНА РЕЛАТИВИЗАЦИЈА УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА

ЈУГОСЛАВИЈА: ИТАЛИЈАНСКА ВОЈСКА ЈЕ ПРЕКИНУЛА ПОКОЉ

Сенатор Финестра: Етничко чишћење Срба у Хрватскоj … – Jadovno 1941.

Злочини над Србима документовани у италиjанским „забрањеним“ књигама

Италиjан сенатор и четнички командант – Jadovno 1941.

Далмациjа: jедна заборављена истина – Jadovno 1941.

Командир“ и „1943. Далмациjо, младости… – Jadovno 1941.

Конференциjа у Латини, Италиjа: „Далмациjа: jедна … – Jadovno 1941.

Italija i Hrvatska, evo ruke: prvi korak je učinjen – Jadovno 1941.

Басташић: У Хрватскоj на дjелу прикривање злочина

РТРС – Емисиjа „Некад било“ – 07. jун 2011. – О Јадовну, о страдању Срба и Италиjана…

Logor Slana, Pag, R. Hrvatska – italijanske fotografije iz 1941. – Логор

Слана, Паг, Р. Хрватска – италиjанске фотографиjе из 1941.

Feljton: Logor Slana – Pag 1941.

Haron i sudbine