Епископ горњокарловачки Герасим: Политичари се понашају срамотно, јадно и незрело

Карловац – Епископ горњокарловачки Герасим (Зоран) Поповић хрватским и српским политичарима недавно је поручио да престану стварати атмосферу међусобне свађе и сукоба.

Рекао је како му се чини да „нас опет желите [политичари] завадити. Учинили сте то 1991. године, а имам осјећај да сад опет желите исто то учинити“, те их позвао у име мира да то не чине.

Ту им је поруку упутио након што је одржао божићну литургију за вјернике који Божић славе по јулијанском календару у Храму св. Николаја у Карловцу.

Епископ Герасим за Al Jazeeru говори што замјера хрватским и српским политичарима, које су њихове одговорности спрам двају народа и приоритети којима би се требали бавити, опћенитој ситуацији у хрватском друштву и проблемима који се тичу српске мањине те улози Српске православне цркве и Католичке цркве у Хрватској у бризи за односе у друштвима и међу државама.

Упутили сте снажну и врло јасну поруку политичарима у Хрватској и Србији након литургије иако сте рекли како на Божић најрадије не бисте. Но, чини се да је потреба за тим ипак била јача. Што Вас је тако снажно понукало на то и што им све замјерате, а о чему нисте тада жељели шире говорити?

– Свој рад, сам себе и своје поступке лакше је и захвалније анализирати и критиковати од туђег рада и поступака. Не критикујем зато што је лако критиковати, или не саветујем зато што желим бити савјетник, ово чиним да, ако је могуће, подсјетим све људе и оне у власти и обичан пук, на недавна ратна дешавања и страдања, најчешће спокојних и мирних житеља, на велика материјална разарања. Свакоме одговорном човеку, у овој нашој регији гдје живимо, стало је до мира, смањења тензија и напетости, свађа, препуцавања и сличног до потпуног нестанка. Сва питања да се решавају и дуготрајно ако треба само да се ријеше на миран начин.

Од државних вођа очекује се много, како у погледу стварања што боље подузетничке климе, отварања радних мјеста, економског напретка државе и њених грађана, тако се очекује и да ситуација у земљи буде стабилна, без тензија и напетости. Нашим уваженим и драгим државницима много је лакша тема хипотекарна прошлост Другог свјетског рата од теме економије и отварања нових радних мјеста, да нам младост, која је узданица сваке државе и нације, не одлази у туђину да тражи посао.

Шаљемо наше младе интелектуалце да другима изграђују земљу, а ми ћемо своју рушити. И док довршавамо писање ових редова, свађе и предбацивања високорангираних наших политичара траје, и то прилично жестоко. Ти људи као да су од некога добили задатак и упуте како успјешно увући народе у ново крвопролиће. Срамота, јадно. А сва питања која се испријече пред човјечанством су рјешива, јер Бог не даје људима већи терет него што сами могу да понесу.

Свједочимо сталној јакој реторици између Београда и Загреба, па и увредама те изјавама које неки тумаче као, најблаже речено, манипулације. Она се често тумачи као реторика за домаће сврхе уочи избора који су заредали у двије земље, али она никако да стане.

– Свађе и увреде наших политичких елита, из двију земаља, није више само предизборна кампања, то је сад већ постало њихово нормално и једино комуницирање. Народ се чуди таквом незрелом понашању. Њихова пажња и напори морали би бити усмјерени на добробит грађана. Грађани су их зато изабрали да би они своја предизборна обећања испунили, а многи проблеми муче грађане у обје земље.

Хрватска је у посљедњих годину и нешто прошла кроз политички турбулентно раздобље – промијениле су се три владе, заредао је низ спорних инцидената, попут плоче у Јасеновцу, ту је проблем двојезичности у Вуковару, недавно је у Загребу изведен обред непризнате Хрватске православне цркве, с којега су од судионика догађаја упућене и простачке поруке. Из Србије стижу осуде и оптужбе за тежак положај српске мањине. Каква је сада ситуација у вези с тим питањима у односу на пријашње раздобље и године?

– Ситуација по тим питањима данас је неријешено, 0:0, или 1:1. Иде се на продужетке! Тога и таквога стања. Када би се хтјело, све би се дало ријешити, то некако изгледа као по западном моделу, оставити „репове“, односно недовршене ствари… Када затреба, повући те остатке репова, па направити проблем. Ако влада пожели да ријеши било који проблем трајно, она то може ријешити, од плоча с разним натписима, ћирилице или латинице у појединим градовима и општинама до забране дјеловања профашистичких организација. Сва та питања су у домену владе и они то могу ријешити трајно. Храброст није у питању, само добра воља за рјешењем отворених питања у друштву.

НЕМОГУЋА МИСИЈА ДА ЈЕДНИ ГРАДЕ, А ДРУГИ РУШЕ

Патријарх Иринеј поручио је Србима у Хрватској да, уз бригу за свој идентитет и унапријеђење православне културе, поштују Хрватску и буду добри грађани те брину о њезину напретку. Митрополит Порфирије Перић је послао јаку божићну поруку мира и добра. Колика је и у чему одговорност СПЦ-а у Србији и Хрватској, али и Католичке цркве у Хрватској, да политичари и друштва двију земаља крену у смјеру тих порука?

– То што је поручио свјатјејши Патријарх је добра порука, другачије не би ни било по Јеванђељу. Када свађалачки дух захвати један дио друштва, он се брзо шири и на остале сегменте тог друштва. Политика често мисли да је њој све дозвољено, па тако и употреба оштрих и јаких ријечи. Црква има дио своје одговорности у друштву и она није мала, али ни црква не може сама утицати на односе два народа, да буду добри, ако то не желе челни људи тих народа. Сматрам да заједнички можемо учинити много, појединачно мало или готово ништа. Једни да граде, други да руше је немогућа мисија

А што бисмо рјешавали та питања када их можемо оставити да, када затреба, забављамо и посвађамо људе – а, гледајте, посао им осигурати не можемо, сва предизборна обећања која смо им дали – па ко то још памти? Дајте људима круха и игара, дајте им забаве, заборавиће све што смо им обећали.

Како оцјењујете дјеловање и ангажман српских политичких представника у Хрватској у рјешавању актуалних политичких и других проблема у Хрватској, као и проблема српске мањине? Имате ли какву поруку за њих?

– Прво бих требао да радим посао српских политичких представника у Хрватској да бих могао оцјењивати њихов рад. Зато се овом приликом не бих упуштао у оцјене њихова рада.

У Хрватској је политика с олтара замјетна. Наравно, свака црква има и одговорност, која се политике нужно тиче и за њу се веже. Но, колико и у којем облику политика опћенито смије имати мјеста на олтарима?

– Не користим олтар за политику. Олтари су намијењени за свршавање Свете тајне Евхаристије, за Јеванђељске проповиједи и поуке вјерницима. Ријечи које се спомињу да сам упутио политичарима изговорене су на излазу из храма (цркве) и сасвим иза угашених камера, али диктафони нису били искључени.

Колико питање Алојзија Степинца и различити погледи на његову повијесну оцјену доиста оптерећују односе двију држава, или чак и цркава, те како би томе проблему требало приступити? Основано је мијешано повјеренство; је ли то или нешто друго пут екуменског дијалога који може придонијети бољим односима и сурадњи и смањењу, ако већ не и рјешењу неслагања?

– Ако су државе секуларнога уређења, њих се не би требало тицати питање канонизације неке личности из блиске или далеке историје. Питање Степинчевог рада у времену када је живио треба оставити суду историчара, а његову евентуалну светост треба препустити суду Божјем. Ја ћу поставити питање за Вас и све читаоце ових редака: од 1054. године ког светитеља православне цркве светкују римокатолици или ког римокатоличког светитеља светкују православни?

Лично сматрам: да су одмах послије Другога свјетскога рата рјешавани проблеми који оптерећују однос два народа, Срба и Хрвата, сада оваквих питања не би било. Вјероватно би живот оба народа ишао далеко бољим трасама. То би требала бити поука челним људима обе земље – да рјешавају хипотеке рата из деведесетих година, да не остаје за генерације иза нас. Наравно, то је посао за дуге стазе.

Извор: Банија онлине

Везане вијести:

Епископ Герасим – интервју за Српско коло | Јадовно 1941.

Банији се враћа њен манастир | Јадовно 1941.