fbpx
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Episkop dalmatinski Fotije: Pravoslavlje je vera dijaloga

Iako je proteklo leto bilo u znaku političkih varnica na relaciji Hrvatske i Srbije, narodni sabori u dalmatinskom zaleđu ipak su pokazali duboku vezanost prognanih Srba sa svojim svetinjama i vekovnim ognjištima

Episkop dalmatinski Fotije
Episkop dalmatinski Fotije

– Leti se, po tradiciji, održavaju dalmatinski sabori, koji počinju od praznika Prenosa moštiju Svetog Nikole, krajem meseca maja, kada je sabor u Bezbredicama, Kistanje, pa traju sve do Male Gospojine, sredinom septembra u manastiru Dragoviću, kaže za „Dnevnik” Njegovo Preosveštenstvo Episkop dalmatinski g. Fotije. – Svakako, najveći i najpoznatiji sabor bude na Preobraženje u manastiru Krki, koji i u naše vreme poseti jako veliki broj ljudi. Tu spada i sabor u manastiru Krupi, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, krajem avgusta. Hvala Bogu da su se ovi sabori održali i posle rata 1995. godine. To nam pokazuje duboku vezanost našeg naroda za svoje svetinje i Pravoslavlje u Dalmaciji. Mi se nadamo i molimo Bogu da će tako ostati i u budućnosti.

Nakon, ispostavilo se privremene, relaksacije odnosa između Hrvatske i Srbije, ponovo se čuju glasovi koji unose nemir u redove dvaju naroda. Utisak je da su time najviše pogođeni Srbi u Hrvatskoj, pa se kao logično pitanje nameće ono kome je u interesu da se ponovo oživljava zapaljiva retorika?

– Da, nažalost, tako je. Izgleda, nikada dosta zla. Zlo je agresivno, to je destruktivna sila i ne daje mira nikome. Sveti oci uče da se zlo može pobediti – pobeđivati samo dobrom, to jeste vrlinom. Da bi, dakle, i na prostoru Dalmacije zavladao trajni mir, potrebno je pokajanje, hrišćansko pokajanje. Ako nema pokajanja, zlo će nastaviti svoju misiju u ovom ili onom obliku. Tužno je i tragično čuti da retorika zla zapljuskuje sada i matičnu državu Srbiju. Na to, svakako, treba adekvatno odgovoriti, a lek smo već pomenuli. To je svenarodno pokajanje.

Utisak je da je pažnja međunarodne zajednice i prvenstveno EU, kada je u pitanju zaštita prava srpskog naroda u Hrvatskoj, najblaže rečeno dramatično oslabila nakon ulaska najnovije članice Unije u njeno punopravno članstvo?

– Baš tako. Evropska unija, izgleda, ima svoje muke i nema vremena da se bavi Srbima u Hrvatskoj, ali ni drugima. Mi ljudi smo skloni idealizaciji, pa i idealizaciji Evropske unije. Niti je EU svemoguća, ni savršena. Samo je Bog svemoguć i savršen. Na žalost, mi i pored toga, više tražimo pomoć od drugih, a ne od Boga. U tome je osnovna ljudska tragedija. Dobro bi bilo da se bar mi Srbi u tom smislu otreznimo i istinski se vratimo Crkvi i svojoj veri. To nam je jedini put spasenja, bez obzira gde živimo, na Balkanu, u EU ili Americi. Ako se ne okrenemo Bogu, ostaju zemaljske sile, a to je za malena carstvo, kako bi rekao sveti car Lazar Kosovski.

Kao i gotovo tokom cele istorije srpskog naroda, jedan, a često i jedini zaštitnik je njegova Srpska pravoslavna crkva. Da li sa Vaše tačke gledišta političke elite matice Srbije imaju dovoljno sluha za stavove SPC čiji su vernici, sveštenstvo, monaštvo i imovina u Hrvatskoj evidentno sve češće na udaru?

– Mi smo svakako okrenuti prema svojoj matičnoj državi Srbiji. Dobijamo i pomoć, najviše za našu bogosloviju u Krki, za sveštenstvo, kao i za Srbe povratnike. Međutim, to svakako nije dovoljno, jer se kod nas još uvek osećaju posledice rata. Sada je, čini mi se, presudno ekonomsko oživljavanje naših prostora. Ako se u tom smislu ništa ne dogodi, biće nam sve teže i teže. Naroda će bivati sve manje i manje, a postoji mogućnost da mi sveštenici ovde ostanemo kao „kustosi“ i čuvari naših svetinja, bez naroda. Ne dao Bog da tako bude, ali se zaista treba nešto konkretno i realno učiniti u ekonomskom i političkom smislu, da se ovi prostori ožive i mlad ljudi motivišu da ponovo dođu i žive u Dalmaciji.

Dve decenije nakon progona Srba iz Hrvatske i razaranja i devastacije pravoslavnih hramova tokom i posle „Oluje“, rane su se lečile. Da li je trenutna politička situacija u  odnosima dve države usporila i otežala obnovu kulturnog i verskog neimarskog nasleđa srpskog naroda u Dalmaciji?

– Eparhija dalmatinska je jedno veliko gradilište. Planiramo, ako Bog da, da obnovimo sve naše crkve i manastire. To je bitni deo naše misije. Zbog toga redovno sarađujemo sa ovdašnjim Zavodima za zaštitu spomenika iz Šibenika i Zadra, ali i Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada. Eparhija dalmatinska ima prebogato duhovno i kulturno nasleđe. Trenutno su nam otvorene riznice u manastiru Krupi i Crkvenoj opštini Zadar, a pripremamo povratak riznica u manastir Krku i Šibenik. Ove riznice-muzeji sadrže rukopisne knjige iz 15. veka, italo-kritske ikone iz 15. i 16. veka, stare bogoslužbene predmete, portrete, narodnu nošnju  drugo. Sve to želimo da vratimo u naše svetinje, ali smatramo da bi to bilo malo i nedovoljno bez povratka našeg naroda, koji je to blago stvorio i vekovima čuvao i sačuvao.

Pravoslavlje je vera dijaloga

Kao jedan od problema koji proizilazi iz ne tako davne istorije odnosa dva naroda aktuelizovan je onaj u oceni lika kardinala Stepinca, čiji je proces beatifikacije unutar Rimokatoličke crkve poodmakao. Srpska Pravoslavna Crkva, čiji ste odnedavno član Svetog Sinoda, i Vatikan su oformili zajedničku komisiju koja bi trebala da poradi upravo na ovom pitanju?

– Dijalog je uvek moguć i potreban. Pravoslavlje je vera dijaloga – vera koja nema za cilj negaciju drugog čoveka, već njegovo oboženje i spasenje. To spasenje se i odvija u Crkvi unutar svetih bogosluženja i to je ono što Pravoslavlje prvenstveno nudi ovome svetu. Ne jednome čoveku i jednoj naciji, već svima. Što se tiče naše komisije za dijalog o kardinalu Stepincu, svi se nadamo i očekujemo da će ona posvedočiti najdublje iskustvo pravoslavne vere i pravoslavnog naroda, koji je mučenički stradanju tom periodu Drugog svetskog rata. Možda je ovo prilika da se to još jednom Urbi et Orbi posvedoči pred svim ljudima i narodima.

Autor: Milić Miljenović

(Sajt SPC, 13. 9. 2016)

(Dnevnik)

Izvor: Stanje stvari

 

Vezane vijesti:

Srbi u Hrvatskoj će postati prošlost | Jadovno 1941.

Srbi u Hrvatskoj – Ni na nebu ni na zemlji | Jadovno 1941.

Istina o manastiru Krka | Jadovno 1941.

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: