Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Емир Кустурица: Побуњени анђели

Датум објаве: среда, мај 8, 2013
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/kusturica.jpg

Да ли вам jе икада пало на памет да jе Гаврило Принцип суђен за велеиздаjу, а да за то ниjе било правне основе? Да ли бисте у наjсмелиjим сновима могли претпоставити да jе jедна од наjвећих царевина водила монтирани процес?! Зашто да не, када нам jе данашњица крцата сличним поjавама!

Млада Босна jе био jедини мултиетнички проjекат Јужних Словена коjи настаjе само вољом поjединаца и комшиjских народа у jугоисточноj Европи. Ова идеjа ниjе рођена и испечатирана у канцелариjи неке од обавештаjних служби великих сила. Настао на развалинама двеjу умирућих царевина, оваj покрет jе остао светла тачка у историjи српског, хрватског и бошњачког народа. Снага те идеjе ниjе скривена у пукоj истини да су чланови Младе Босне били синови сва три народа. Има период титоизма када су Марко, Ивица и Енес били начело друштвеног деловања у СР Босни и Херцеговини. И то jе, како смо видели, завршило у крвавом суноврату деведесетих. Шта jе онда било везивно ткиво Младе Босне? Иво Андрић, и сам члан ове организациjе, младобосанце назива побуњеним анђелима, а завршних стотину страница романа “На Дрини ћуприjа” посветио jе управо рађању идеjе о новом животу, слободи и наговештаjу слома окупатора.

Бесмислице господина Кларка

Приближава се стогодишњица Првог светског рата и већ се оштре историjска пера. Међу њима предњачи енглеска историчарка Маргарет Мекмилан, коjа, како сама каже, пише књигу у коjоj неће штедети Србе. Њена jе теза како смо ми срушили аустроуграску царевину, а сада сметамо Америци, коjа jе, по мишљењу ове ауторке, оно што jе некада била славна Аустроугарска! Наjдаље jе у новоj књизи о 1914. отишао историчар Кристофер Кларк упоредивши Младу Босну са Ал Каидом! Каква бесмислица! Шта би рекао господин Кларк када би знао да су нацисти приликом воjног уласка у Сараjево 1941. скинули мраморну плочу на коjоj jе била посвета младобосанцима? По завршетку Другог светског рата, враћена jе табла и утиснуте су Принципове стопе у асфалт! Мост преко пута места где jе Принцип извршио атентат добио jе име Гаврила Принципа. Млада Босна jе у Титово време била популарна без обзира на то што jе нису сви волели. Чак се и кошаркашки клуб у коjем jе играо легендарни Даворин Поповић, моj друг, називао Млада Босна. Многи представници бошњачког народа су славили Младу Босну. Тако jе Сафет Исовић, певач народне музике, 1976. певао у славу Гаврила Принципа “…Одjекуjу звуци добошара, Сараjево дочекуjе цара, Фердинанд се крену до Бембаше, Гаврило, Гаврило, млади jуначе из Босне, твоjих се дjела Гаврило, земљаци твоjи поносе…” Не знам шта jе Исовић стварно осећао, али знам да Гаврило ниjе пуцао на Фердинанда у Бечу, него на окупираноj териториjи. За господина Кларка то не би био податак, али jе то за аутора ових редова веома важно.

Шта год се дешавало у Босни за време последњег рата, треба забележити да jе табла Младе Босне поново скинута и да jе мост коjи се звао Принципов престао тако да се зове. Ја сам преко пута тог моста рођен. Прве сараjевске зиме сам се играо, преко пута, у парку Цара Душана, а мост jе био управо оно чудо коjе повезуjе различите обале и друкчиjе светове, како пише Иво Андрић. Зашто мене нема на том мосту, питам се некада? Управо због тога што се више не зове тако. Наjвише због немогућности да се одвоjим од учења и осећања коjа су уткана у моjе памћење када сам био дечак. А та су осећања узвишена и она нису случаjно Сафета Исовића инспирисала да о Принципу пева као о jунаку, земљаку. Воjска Алиjе Изетбеговића jе скинула плочу и уништила стопе Гаврила Принципа, ваjарски рад Воjе Димитриjевића.
Историjа безакоња

Потписник ових редова би желео да госпођи Мекмилан, а посебно господину Кристоферу Кларку, сугерише нешто из историjе безакоња на Балкану. То jе истина о суђењу младобосанцима. Како jе у сараjевскоj касарни почело суђење за велеиздаjу и пошто нико од револуционара ниjе имао новац за адвоката, суд им jе доделио судског адвоката, аустриjског држављанина Рудолфа Цислера. Ни суд, а наjмање тадашња власт, ниjе могла ни да поjми шта ће им се десити са господином Цислером, аустриjским адвокатом. Он jе на суђењу између 12. и 23. октобра доказао да судска власт ниjе имала правно покриће за терет коjи jе ставила на Гаврила Принципа. Гаврило Принцип ниjе могао бити оптужен за велеиздаjу из два разлога! Аустриjски, али и угарски парламент никада нису изгласали анексиjу Босне и Херцеговине па она, према томе, правно никада ниjе ни постала териториjа аустроугарске царевине. Дакле, изигравање идеjа о закону и праву као основном начелу нису само специjалитет балканских земаља. Када погледамо суђења коjа се одвиjаjу данас, пред нашим очима, нелегалност процеса постаjе правило. Живот господина Цислера jе био угрожен. Руља jе чекала испред касарне да га линчуjе па су бечког адвоката ставили у буре уља, изнели га и тако му спасли живот! Догодине, на заказаноj “прослави”, у Сараjеву неће имати кога да спасаваjу.

Извор: ВИДОВДАН.ОРГ




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top