Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ДW: Хрватски „избрисани“ узалудно траже право на држављанство

Датум објаве: среда, 3 јула, 2019
Величина слова: A- A+

Да ли је могуће да некоме буде ускраћено хрватско држављанство, иако су му родитељи, па чак и сестре и браћа, хрватски држављани? Да, могуће је. Таквих жртава бирократије има, према неким проценама, чак 5.000.

Пише: Dojče vele

Родитељи Милана Шкорића су хрватски држављани који су седамдесетих година прошлог века у тадашњој СФР Југославији отишли да живе у околину Београда. Он је тамо и рођен 1983. године. У детињству је често и дуго боравио код деде и баке у Лици. Али данас је у Хрватској странац и у њој сме да борави три месеца од датума уласка у државу. Наиме, приликом уписа у матичне књиге у Србији, уписано му је држављанство СР Србије.

Та административна грешка одредила му је живот, а случај је крајем прошле године завршио и на Европском суду за људска права у Стразбуру.

„Такав упис није био могућ према тадашњим законима“, тврди Александар Маршавелски, доцент Правног факултета у Загребу и правни заступник породице Шкорић. „И његова сестра је рођена 1987. у Београду, али она је у истом матичном уреду уписана као хрватска држављанка. Само је он у породици уписан као држављанин Србије. Својеврсна је црна овца“, објашњава Маршавелски у разговору за ДW.

„Хрватска тела су се ухватила за то да је он тамо погрешно уписан, а Управни суд у Ријеци одлучио је да грешку треба исправити у Србији. То је апсурд, јер Хрватска ваљда сама одлучује ко су њени држављани. Наиме, и тадашњи закон је прописивао да „дете чији су родитељи хрватски држављани пореклом стиче хрватско држављанство“.

Kолико је ова грешка закомпликовала живот породице Шкорић говори и чињеница да, када је деда Душан остао сам и постао немоћан, Миланова мајка Вера није могла да преузме бригу о њему. Јер, и сам Милан је, због саобраћајне несреће, делимично инвалид и зависи од неге мајке па она није могла истовремено да се брине о њима двојици у две различите државе. Управо је због тога и затражио хрватско држављанство. Kада му је оно ускраћено, деду су сместили у дом за немоћне недалеко од Огулина. А то је, због пута и смештаја, породици Шкорић отежало посете старцу који је, док је случај био на Уставном суду, 2018. године преминуо.

Ни заобилазни пут није уродио плодом

Проблем су покушали да реше и у Србији, баш како је Хрватска сугерирала. „Преко пресуда Високог управног суда сазнао сам да има више таквих случајева. Повезао сам се с неколико невладиних организација у Србији. На крају смо дошли до Удружења за заштиту уставности и законитости. Отворена је и и-мејл адреса на који су могли да се јављају људи с истим проблемом“, прича Маршавелски. На основу стотина тужби, удружење се јавило посланику скупштине Србије Миодрагу Линти који је поднео амандман на закон, али МУП Србије га је одбио.

Наиме, ти људи немају ни валидно држављанство Србије, а хрватско им није дато. Амандманом се покушало да се спречи да у било којем делу евентуалних поступака постану апатриди што забрањује и Kонвенција о смањењу случајева особа без држављанства, а коју су потписале обе земље, наводи Маршавелски и додаје: „Хрватска тим људима поставља правно немогућ захтев. Kада би исправљали држављанство у Србији, остали би апатриди и њихова права би била угрожена.“

И тако је у децембру прошле године, након што су исцрпљена сва правна средстава у Хрватској, све завршило пред Европским судом за људска права. „Право држављанства заштићено је хрватским Уставом, али није људско право. Зато смо ишли на повреду права на приватни породични живот у вези с дискриминацијом“, наводи Маршавелски и указује да постоји судска пракса у словеначком случају „избрисаних“. „У том предмету рсе адило о несловенцима. Чак се не мора рећи да се ради о Србима, Македонцима, Црногорцима или Бошњацима, довољно је рећи о нехрватима. Тим пре што Хрвати могу веома лако да добију држављанство по припадности хрватском народу.“

Сви виде проблем – осим владајућих

И све ово би, да је воље, могло да се реши новим Законом о хрватском држављанству који је у Сабору прошлог четвртка прошао друго читање. Предлог амандмана на њега саборским посланицима упутио је Хрватски правни центар (ХПЦ). „Идемо за тим да се у члан 30 Закона о хрватском држављанству дода нови члан који би рекао да није од утицаја то што су такве особе уписане погрешно у књиге држављана других република, односно да се хрватским држављанима сматрају све особе које су стекле хрватско републичко држављанство према важећим прописима пре ступања на снагу Закона о држављанству Републике Хрватске из 1991. Године“, упућује нас Фране Станичић, члан ХПЦ и професор Правног факултета у Загребу.

Погрешно је, каже, када МУП одбија некоме да упише хрватско држављанство, зато што је уписан у књигу држављана других бивших република СФРЈ: „То уопште није релевантно, јер је Закон о хрватском држављанству прописивао, а прописује и данас, да се хрватским држављанином сматра особа која је до 8.10.1991. стекла хрватско републичко држављанство. Све те особе стекле су га у тренутку рођења, јер су им родитељи били хрватски држављани.“ У СФРЈ републичко држављанство није играло велику улогу, јер су се сви грађани сматрали и савезним држављанима, па не чуди чињеница да бројни родитељи нису исправљали тај податак у документима своје деце. Данас је то некима од њих препрека за нормалан живот.

Закон за етничке Хрвате и њихове потомке

Нови закон има намеру да ослободи део исељених етничких Хрвата и њихових потомака испуњавања ранијих услова за стицање држављанства. „Четврта или пета генерација хрватског исељеника из рецимо Венецуеле и његова брачна дружбеница моћи ће олакшано да стекну хрватско држављанство без познавање хрватског језика и културе, док особе које су од рођења хрватски држављани и чији су родитељи хрватски држављани, али су бирократском грешком уписани у погрешно републичко држављанство то неће моћи“, упозорио је Борис Милошевић, посланик Самосталне демократске српске странке (СДСС), током другог читања предлога закона. Kаже да је то неправедно и да дискриминише.

С обзиром на спорост доношења одлука на Суду за људска права, за Милана Шкорића и хиљаде других у сличној ситуацији, било би најбоље када би законодавац сам исправио грешку. Једноставна интерпретативна одредба у новом Закону о хрватском држављанству решила би њихов проблем, каже Александар Маршавелски. У противном, људи који су чиновничком грешком остали без држављанства у Хрватској, још дуго ће бити само гости.

Извор: DANAS


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top