arrow up

Подијелите вијест:

Двије деценије од НАТО бомбардовања зграде РТС-а

У НАТО бомбардовању зграде Радио-телевизије Србије /РТС/ у Београду прије 20 година погинуло је 16 радника те медијске куће.

Сјећање на НАТО бомбардовање РТС-а Фото: ТАНЈУГ
Сјећање на НАТО бомбардовање РТС-а Фото: ТАНЈУГ

Зграда РТС-а погођена је 23. априла 1999. године у 2.06 часова и то је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем, подсјећају из РТС-а.

Међународна организација за људска права “Хјуман рајтс воч” 2000. године је саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић 2002. године осуђен је на 10 година затвора јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе да људе и технику измјести из објеката у Абердаревој и Хиландарској улици.

Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала, која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Као знак сјећања на погинуле у Ташмајданском парку, код зграде РТС-а и споменика “Зашто?”, породице и пријатељи страдалих и ове године поставиће питање зашто су они погинули.

У нападу НАТО-а, у ноћи између 22. и 23. априла, погинули су Јелица Мунитлак /27/, шминкер, Ксенија Банковић /27/, видео-миксер, Дарко Стоименовски /25/, техничар у размјени, и Небојша Стојановић /26/, техничар у мастеру.

Погинули су и Драгорад Драгојевић /27/, радник обезбјеђења, Драган Тасић /29/, електричар, Александар Делетић /30/, камерман, Славиша Стевановић /32/, техничар, Синиша Медић /32/, дизајнер програма, и Иван Стукало /33/, техничар.

Погинули су Дејан Марковић /39/, радник обезбјеђења, Милан Јоксимовић /47/, радник обезбјеђења, Бранислав Јовановић /50/, техничар у мастеру, Милован Јанковић /59/, прецизни механичар, Томислав Митровић /61/, режисер програма, и Слободан Јонтић /54/, монтер.

Вечерас ће бити одржан комеморативни скуп, а прије тога РТС, заједно са Удружењем новинара Србије организује Међународну конференцију “Крај некажњивости за злочине над новинарима”.

Извор: СРНА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​