Srbiju očekuje niz neprijatnih i nepredvidljivih iznenađenja iz Zagreba. A najopasnije je ono koje se tiče odnosa prema Rusiji i prekomernog zapetljavanja u ukrajinsku krizu
Dušan Proroković
NEKOLIKO dana posle predstavljanja Ahtisarijevog plana 2008. godine, član srpskog pregovaračkog tima Aleksandar Simić je, komentarišući odredbu prema kojoj je utvrđeno da vrhovni autoritet na Kosovu predstavlja glavnokomandujući međunarodnih vojnih snaga, napisao komentar: „Postojali su i do sada vojni savezi koje su pravile države, ali je ovo prvi slučaj da vojni savez pravi državu“. Analogno ovoj oceni, posle upravo održanih predsedničkih izbora u susednoj Hrvatskoj, može se konstatovati: postojali su i do sada predsednički kandidati (u raznim evropskim državama) koje je podržavao NATO, ali je ovo prvi slučaj da je za predsednika jedne države izabran službenik NATO. Kolinda Grabar Kitarović je od 2011. godine bila pomoćnik generalnog sekretara NATO-a, zadužena za javnu diplomatiju. Kako je sama isticala, njeno zaduženje se ticalo izrade „komunikacijske strategije i približavanje NATO-a običnim ljudima“. Nije to od nje zavisilo, ali valja napomenuti da NATO nikada gore nije stajao među „običnim ljudima“. Na funkciji u NATO-u će novoizabrana predsednica Hrvatske ostati sve dok ne položi zakletvu i formalno ne pređe na novu dužnost. Jer, kako je pisao zagrebački „Jutarnji list“, tokom predizborne kampanje Kolinda Grabar Kitarović je samo uzela „neplaćeni dopust“ koji joj je odobrio generalni sekretar NATO-a!?
U Srbiji je bilo negodovanja na neke njene izjave iz predizborne kampanje, ali je prava bura nastala tek u noći izborne pobede, kada je rekla: „Boriću se za prava manjina u Hrvatskoj i tražiti da ona budu što veća, ali ništa manje neću tražiti ni za Hrvate u Srbiji i Vojvodini i drugim mestima“. „Odvajanje“ Vojvodine od Srbije jedni su okarakterisali kao skadnal, drugi kao provokaciju, treći kao lapsus. Istina je verovatno negde na sredini. Geopolitički, Hrvatskoj odgovara da se Vojvodina što je moguće više udaljuje od centralnih vlasti u Beogradu i na tome se sa njihove strane „ispod žita“ poprilično radi. Međutim, o tome se ovako javno nikada ne govori, a i posmatrajući ovu stvar kroz prizmu realpolitike, može se oceniti kako je to veliki zalogaj za Zagreb. Hrvatska nema dovoljno ni političkih resursa, ni ekonomskih instrumenata, ni vojne sile, da bi u geopolitičkom smislu „istisnula Srbiju iz Vojvodine“. To je neozbiljna priča.
Isto kao što je neozbiljna priča Kolinde Grabar Kitarović da će „Hrvatska biti najrazvijenija zemlja EU i sveta“. Iako je životni standard u Hrvatskoj danas nešto iznad proseka drugih balkanskih država, po pojedinim parametrima Hrvatska stoji gore od Srbije. Ona je prezadužena, sa kontinualnim budžetskim deficitom, ogromnim odlivom najproduktivnijeg sloja stanovništva, demografskim padom, to je društvo sa izraženim socijalnim tenzijama i pretećom političkom nestabilnošću. Bez obzira na nekoliko nekorektnih izjava o Srbiji, Ivo Josipović je, kao i njegov prethodnik, bio svestan toga i pokušavao je voditi uravnoteženiju politiku. On se nije zaletao u „neozbiljne priče“.
Sa Kolindom Grabar Kitarović, sve su prilike, očekuje nas niz nepredvidljivih iznenađenja. A najopasnije je ono koje se tiče odnosa prema Rusiji i prekomernog zapetljavanja u ukrajinsku krizu. Jer, da se vratimo na početak teksta, nova predsednica Hrvatske dolazi direktno iz sedišta NATO-a. Ne treba se čuditi ukoliko Zagreb postane radikalan u svojim postavljanjima u ukrajinskoj krizi taman onoliko koliko je to u pojedinim situacijama i zvanična Varšava. Na kraju, ako bude trebalo, gledaćemo i pripadnike hrvatskih oružanih snaga u Kijevu. Ne bi im bilo prvi put. Da li će novo spoljnopolitičko postavljanje Hrvatske doprineti tome da ona postane „najrazvijenija država na svetu“? Ili će joj možda omogućiti da bude nekakav arbitar u „odnosima između Srbije i Vojvodine“? Pa, možda Grabar Kitarovićevu veruje da hoće, ali je to „neozbiljna priča“. Međutim, kao i u životu, i u politici „neozbiljne priče“ mogu imati ozbiljne posledice. Sa novom predsednicom, Hrvatska je vrlo blizu tome, da u istoriju uđe na pogrešna vrata.
Dušan Proroković, Centar za strateške alternative
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti:
Da li je Tito imao dogovor sa Pavelićem da … – Jadovno 1941.
Kolinda putarka – Jadovno 1941.