Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Душан Никодијевић: Најмање 99.000, највише 208.000 жртава логора Јасеновац–Стара Градишка

Датум објаве: уторак, 22 октобра, 2019
Величина слова: A- A+

Представљена књига „Јасеновац, између броја и жртве“

БЕОГРАД – Књига историчара Душана Никодијевића „Јасеновац, између броја и жртве“, у издању београдског Музеја жртава геноцида, представљена је данас у Народној библиотеци Србије.
Промоција је организована поводом Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату, када су 21. октобра 1941. године извршена масовна стрељања у Крагујевцу, као и поводом Дана сећања на 22. април 1945. године, када је извршен пробој последњих заточеника Јасеновца.

Књига, која се базира на сведочењима преживелих заточеника и логораша Јасеновца, и на основу чијих је исказа аутор сачинио елаборат, наводи податке о минималном и максималном броју жртава, а у извесном смислу баца ново светло на досад презентоване податке о броју жртава Јасеновца.

Аутор и историчар Душан Никодијевић рекао је да је књига плод четворогодишњег истраживања и да се само руководио жељом да треба истражити прошлост онако како се заиста десила.
Каже да је настојао да сагледа и српску и хрватску перспективу, али да нема српске или хрватске истине, већ да је истина само једна.

Никодијевић је додао да су сведочанства непоуздана као извор, те да нису истражени сви доступни документи, већ је узет у обзир само један број објављених извора, али да је објављивање података неопходно „како бисмо се приближили истини и били од помоћи будућим истраживачима“, напоменувши да се један број колега није сложио са његовим методолошким радом.

Резултати до којих је дошао, како каже, помињу најмање 99.370 жртава до 208.346, колики је максимални број страдалих у комплексу логора Јасеновац – Стара Градишка.

Никодијевић напомиње да није узимао у обзир националну припадност жртава.

Колико год процене од неколико стотина хиљада или чак од преко милион жртава делују непоуздано и претерано, ни извори на којима је заснована ова студија се не могу узети поуздано, додао је.
„Ово је прилог проучавању броја жртава у концентрационом логору Јасеновац“, закључио је аутор књиге.

Историчар Предраг Марковић рекао је да га је књига „утешила“, те да на својеврстан начин говори о „дилетантској природи српске историографске културе“.

„Јасеновац је неспорно, као и геноцид у Независној Држави Хрватској, једно од најстрашнијих места у нашој историографији. Али, колико има синтеза и монографија на ту тему? Каква смо ми то научна заједница? Има публицистичких радова, али колико има озбиљних научних радова?“, упитао је Марковић, додајући да је „срећа да имамо Музеј жртава геноцида“.

Марковић је навео да је у вишку непроверених информација, и мањку академских радова, књига охрабрујући изузетак.

Према његовим речима, аутор је реконструисао стратишта по годинама и по сведочанствима затвореника, што, каже, представља необично тежак задатак.

Јасеновац (Фото: РТВ/ Ладислав Лазић)

Историчар Срђа Трифковић навео је да процене броја цивила, које потпадају под категорије геноцида, представљају велики изазов за истраживаче, што није само методолошки проблем, јер „широм света покушаји да се утврде бројеви страдалих воде у минско поље са огромним политичким набојем“.

„Усташе су побиле око 300 хиљада српских цивила. Нешто преко трећине тог броја је испрва убијено у логорима за уништење – Госпић, Јадовно, Паг, а касније у Јасеновцу – Стара Градишка. Дакле, једна шестина Срба који су живели на територији НДХ у време њеног проглашења побијена је само због свог идентитета и вере“, истакао је Трифковић.

Изнети подаци биће повод за гнев, како је казао, „‘великих Срба’, којима је то мало“.

„Није ли већ довољно страшан злочин и без нумеролошке грандоманије“, упитао је Трифковић, додајући да такви гласови руше кредибилитет српске стране и ометају презентацију истине.

„То је једнако штетно као и покушаји хрватских ревизиониста да те бројеве минимализују“, додао је он.

Историчар и директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина најавио је да ће до краја године, тачније 19. децембра, у оквиру продукције документарних филмова Музеја, бити приказан филм о Јасеновцу.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Танјуг/Крстарица, 21. 10. 2019)

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

3 komentara za Душан Никодијевић: Најмање 99.000, највише 208.000 жртава логора Јасеновац–Стара Градишка

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top