Душан Басташић о томе зашто су стратишта српског народа запостављена и заборављена (ВИДЕО)

Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.“ је рекао да је велики проблем због ког су поједина стратишта српског народа кроз историју потпуно запостављена и заборављена тај што да бисмо нешто заборавили, прво морамо то знати, а кроз наше образовање се није довољно говорило о тим темама.

Поводом осамдесетогодишњице од почетка Покоља, геноцида над Србима од стране Независне Државе Хрватске и обележавању страдања нашег народа, покренута су изнова важна питања попут: „Зашто су чак и нека од већих стратишта готово заборављена или се за њих не зна?“ и „Због чега се о овим темама и данас углавном ћути?“ Замолили смо Душана Басташића, председника Удружења Јадовно 1941. да прокоментарише наведено.

“Оно што нема име не постоји”, речи су којима су се водили у Удружењу “Јадовно 1941.” када су јавности 2019. године представили термин који би у свету за српске жртве значио исто што и Холокауст за јеврејске. Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.“ је указао на на пример Јевреја, који су једном речју именовали оно што се десило њиховом народу пред Други светски рат и у њему. Назив Холокауст потекао је од старогрчког назива за жртвовање ватром, а сами Јевреји га уже зову Шоа “Уништење”, док своје називе за сопствено страдање имају и Роми – Порајмос, као и Јермени под Турцима. Због тога је Удружење “Јадовно 1941.” више пута покретало иницијативе о посебном називу за страдање Срба и усвојен је термин Покољ.

Покољем је обухваћено страдање више од милион Срба који су пре 1941. године живели на подручју које је покривала Независна Држава Хрватска, а термин подразумева економски терор и конфискацију имовине у приватном власништву, ограничавање кретања, организацију и спровођење појединачних, групних и масовних убијања, депортацију у концентрационе логоре, присилни прелазак на католичку веру и протеривање на подручје окупиране Србије. Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.“ нагласио је и да је неопходно посветити више места у образовном систему пострадалима, као и стицању знања о стратиштима и историјским околностима у којима су се ти злочини дешавали.

Извор: KTV / СРПСКА ИСТОРИЈА