fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Држава преузела Готовинину кривњу

Gotovina i Markac.jpg

Ангажирањем америчке одвjетничко-лобистичке твртке Паттон Боггс и садржаjем своjег поднеска у предмету Анте Готовине и Младена Маркача, коjи jе Жалбено виjеће Хашког трибунала одбило прошлог тjедна, влада Јадранке Косор снажно jе демонстрирала континуитет с владавином Фрање Туђмана, а влада Зорана Милановића, коjа jе након избора таj поступак наставила, континуитет са смиjењеном ХДЗ-овом владом.

Наиме, централна тврдња у том поднеску, коjим се влада хтjела умиjешати у процес или добити статус приjатеља суда, jест тврдња да jе првоступањском пресудом двоjици генерала осуђена сама Република Хрватска. Штовише, та тврдња у поднеску представља прелиминарни аргумент, на коjем влада заснива своj захтjев да се умиjеша у процес генералима, и она ће се у том документу поjавити у низу вариjанти. Већ се у уводу тврди да jе Судско виjеће, када jе у пресуди од 15. травња 2011. године навело челнике тадашње хрватске владе као чланове удруженог злочиначког потхвата, тиме “дониjело експлицитне закључке против хрватске владе”. Потом образложење поднеска почиње тврдњом да jе Трибунал, када jе Готовину и Маркача прогласио кривима да су као чланови удруженог злочиначког потхвата починили броjне ратне злочине, “тиме утврдио да jе Република Хрватска одговорна за исте злочине”.

Изравне самооптужбе

Хрватска влада у своjем поднеску подсjећа да jе пресудом дефинирано да таj злочиначки потхват, уз двоjицу генерала, као чланове укључуjе и бившег хрватског предсjедника Туђмана, министра обране Гоjка Шушка, шефа Главног стожера Звонимира Червенка и потпредсjедника владе Јуру Радића па, подцртаваjући да jе Туђман уз то и утемељитељ хрватске државе, овако резонира: “У суштини, закључак да jе удружени злочиначки потхват био подржаван од стране водећих чланова хрватске владе резултира закључком против саме владе и, стога, укључуjе саму Републику Хрватску као припадника удруженог злочиначког потхвата”.

Хрватска влада jе Паттон Боггсу, коjи jе ангажирала почетком коловоза прошле године, до данас платила наjмање два милиjуна куна за састављање ове изравне самооптужбе, коjа представља досад невиђену врсту признања, и то пред jедним међународним судом, да данашња хрватска држава стоjи иза свих дjела почињених од стране њених наведених бивших дужносника. Влада, додуше, тврди како се они нису удружили у злочиначки потхват и да се злочин описан у пресуди никада ниjе догодио, но истовремено, како смо навели, тврди и да ће, ако та пресуда буде потврђена, то значити да jе сама Хрватска ратни злочинац.

Нема сумње, таj став хрватске владе има пуно смисла када видимо да се ни 16 година од операциjе “Олуjа” и протjеривања српског становништва ниjе у стању дистанцирати од инкриминираних поступака своjих ратних вођа, примjерице онако како се влада Јадранке Косор дистанцирала од Иве Санадера. Но на срећу оних у Хрватскоj коjи се одбиjаjу идентифицирати с тим постигнућима “утемељитеља државе”, Жалбено виjеће одбацило jе такво резонирање као потпуно ирелевантно за процес.

Данашња хрватска влада, као и владе коjе су jоj претходиле од Туђманове смрти наовамо, могла jе према тим догађаjима заузети и друкчиjи став, примjерице онаj коjи jоj jе лани понудило само Судско виjеће, када jе у пресуди навело, досљедно се држећи принципа индивидуализациjе кривње, да су “неки припадници хрватског политичког и воjног руководства имали заjеднички циљ траjног уклањања српског цивилног становништва из Краjине”, за што су “злоупотриjебили положаj власти” и “употриjебили хрватске воjне снаге и специjалну полициjу”. Међутим, ни jедна хрватска влада никада ниjе у jавности промовирала идеjу да мериторан правориjек о постоjању или непостоjању удруженог злочиначког потхвата ваља препустити надлежном међународном суду. Умjесто тога, хрватске су власти стално подилазиле онима коjи су тврдили да криминализациjа поjединих аспеката воjног ослобађања Хрватске значи криминализациjу Домовинског рата и хрватске државе у цjелини, па у то исто годинама здушно увjеравале грађане.

Шок и невjерица

Након што jе обjављена првоступањска пресуда, влада Јадранке Косор обjавила jе како jе квалификациjа о удруженом злочиначком потхвату за њу неприхватљива, а тадашњи шеф опозициjе и данашњи премиjер Милановић изjавио jе да jе та инкриминациjа нешто што не признаjе нити ће икада признати. Предсjедник Иво Јосиповић, иако jе изразио увjерење да заjеднички злочиначки потхват ниjе постоjао, реагирао jе одмjерениjе, ниjе користио израз “неприхватљиво” и jедини се у државном врху потрудио поjаснити да теза о заjедничком злочиначком потхвату не подразумиjева да су сви припадници воjске и полициjе били његови судионици. Но своjу балансирану изjаву Јосиповић jе започео казавши како jе особно “шокиран” пресудом. “Премиjерка и предсjедник шокирани пресудом”, ширили су етером хрватски медиjи, међутим, док су форсирано извjештавали о “шоку и невjерици” међу грађанима, на наjмасовниjем просвjеду против пресуде генералима окупило се тек десетак тисућа људи, што jе показало да су грађани данас знатно мање приjемчиви од политичара за преузимање колективне одговорности.

Јадранка Косор одмах jе наjавила да ће влада поновно тражити укључење у процес у статусу приjатеља суда, а тим се обећањима обраћала своjем диjелу бирачког тиjела, коjе jе у наредним предизборним мjесецима настоjала електризирати евоцирањем 1990-их. Тада се чинило да се истом диjелу бирачког тиjела жели додворити и Милановић, но до данас jе постало jасно да таj бивши Туђманов дипломат заправо размишља као она.

Почетком коловоза 2011., када су обране генерала већ предале жалбе на првоступањску пресуду, влада jе обjавила да ће своj поднесак предати на jесен, из тактичких разлога, коjе ниjе поjаснила. Тада jе таjно склопила уговор с Паттон Боггсом, за коjи смо дознали тек приjе мjесец дана, када jе “Јутарњи лист” информациjу о његовом постоjању пронашао у америчком регистру страних лобиста. Тамо jе приложено писмо о увjетима сурадње коjе jе Паттон Боггс послао бившем министру правосуђа Дражену Бошњаковићу, а из коjег jе видљиво да ће Хрватска тоj твртки тиjеком године дана мjесечно плаћати 60.000 долара, плус додатне трошкове, што значи да су jоj досад исплаћена наjмање два милиjуна, а да би до истека аранжмана требало бити плаћено више од четири милиjуна куна.

Паттон Боггс, коjи jе 1999. ангажирао и Туђман, у писму наводи да ће Хрватскоj пружити савjетничке и одвjетничке услуге у вези хашке пресуде, но jедина ствар коjу специфицира jест да jе таj ангажман усмjерен на рjешавање одређених правних питања од великог међународног значаjа у том предмету, “што укључуjе воjне стандарде и правила, те обичаjно право у вези операциjе ‘Олуjа’”. Занимљиво jе да се предвиђало да активности Паттон Боггса укључуjу и помоћ у комуникациjи с америчким дужносницима те политичко лобирање, за коjе ниjе jасно што значи када jе риjеч о поднеску Трибуналу.

Миљенићев таjни посао

Но познато jе да jе мjесец дана након таjног поднеска хрватске владе, Трибуналу стигао и jавни поднесак 12 махом америчких воjних и правних стручњака, чиjи jе jедини циљ био показати да jе Трибунал криво примиjенио воjне стандарде и правила те обичаjно право када jе оцjењивао о легалности гранатирања у операциjи “Олуjа”. Како jе управо то била jедина ствар специфицирана у писму о ангажману Паттон Боггса, отвара се питање jе ли хрватска влада путем те лобистичке твртке заправо платила израду и тог поднеска, коjи jе Жалбено виjеће овог уторка такођер одбацило. “Новости” имаjу одређена сазнања да jе тако и било, но министар правосуђа Орсат Миљенић оглушио се на наш упит о томе, не одговоривши ни на jедно од питања у вези с тим поднесцима.

Владин поднесак предан jе у просинцу, тjедан приjе формирања нове владе, а Миљенић jе као нови министар таj таjни посао наставио, потписавши два документа у даљњем поступку. Осим што jе бивша влада таjно ангажирала америчке лобисте, чиjа jе стварна улога и даље непозната хрватскоj jавности, она jе далеко од очиjу jавности израдила поднесак у коjем jе у име хрватског народа заступала нешто врло слично начелу колективне кривње, изjедначуjући хрватску државу с Туђманом и окривљеницима те изводећи из тога закључак да ће евентуалним потврђивањем њихове кривње сама Хрватска бити проглашена ратним злочинцем. За таj садржаj дознали смо тек након што jе Трибунал, не увиђаjући разлоге за таjност поднеска, прошлог тjедна наложио да га се обjави.

Не само да jе поднесак конципиран око ове срамотне тезе, већ jе због тога унаприjед био осуђен на неуспjех, jер jе потпуно промашио адресу коjоj се обратио. Он се састоjао од захтjева владе да се умиjеша у хашки поступак те изjаве о интересу владе у том поступку, а алтернативно се тражило да, ако Трибунал то одбиjе, одобри Хрватскоj да преда документ у своjству приjатеља суда. Подноситељи су, као што су сами више пута назначили, били итекако свjесни да ни статут ни правила Трибунала не предвиђаjу да се државе могу умиjешати као странке, али су темељем своjе тезе да jе у Хаагу осуђена Хрватска покушавали обjаснити да би државе на то требале имати право, па су дословно тражили од Трибунала да промиjени своjа правила.

Поистовjетивши се с Туђманом, Радићем и другима коjи су у првоступањскоj пресуди били наведени као чланови злочиначког потхвата, Хрватска jе у своjоj изjави тврдила да jоj jе оспорено право на поштену обрану. Тврдила jе, надаље, да ће потврђивање такве пресуде против њених бивших дужносника довести у ризик и све будуће хрватске дужноснике у сфери обране и вањске политике, што може парализирати државу. Устврдила jе не само да ће таква пресуда наштетити угледу Хрватске у међународним институциjама, него и угледу међународних институциjа “у очима хрватског народа”. Манипулираjући jош jедном тим народом, влада jе Трибуналу изjавила да ће, ако jоj се не дозволи миjешање у поступак, то штетити легитимитету пресуде у Хрватскоj, jер ће продубити перцепциjу да jе пресуда могла бити друкчиjа да jе влада имала могућност судjеловања.

Бламажа с поднеском

Жалбено виjеће у своjоj jе одбиjаjућоj одлуци напросто одговорило да jе у надлежности Трибунала само индивидуална одговорност и да закључци из пресуде ни на коjи начин не представљаjу закључке у погледу хрватске државе. Примиjетило jе да се влада у своjем захтjеву ниjе позвала ни на jедну релевантну одредбу статута Трибунала, ниjе пронашла ни jедан преседан, увjерљив аргумент или цитат коjим би поткриjепила своjу тврдњу да би државе требале имати право миjешања у индивидуални кривични поступак. Трибунал jе констатирао да му Хрватска заправо предлаже да прошири своjу jурисдикциjу, па закључио да би то значило недопустиво удаљавање од текста и духа његова статута. Стога jе кратко одбио и алтернативни захтjев за статусом приjатеља суда, закључивши да аргументациjа о хрватском националном интересу из поднеска ниjе jедно од питања коjа се разматраjу у жалбеном поступку Готовине и Маркача.

Између осталог, влада jе у своjем поднеску устврдила да ће пресуда, коjом jе по њеном мишљењу осуђена Хрватска, вjероjатно бити искориштена против ње у другим поступцима, примjерице у спору са Србиjом око геноцида на Међународном суду правде. Но ни Трибунал ни Хашко тужитељство нису повлачили такве закључке о кривњи Хрватске. То jе нешто што jе учинила сама хрватска влада, и ако ће нетко у другим поступцима такву тезу хтjети користити против ње, сада за то има спреман аргумент: документ коjи jе хрватска влада саставила сама против себе.

Извор: novossti

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: