Država kreće u boj za spas ćirilice

U pripremi čitav niz propisa i mera čiji je cilj zaštita matičnog pisma srpskog naroda. Zakon definiše upotrebu jezika i pisma, a strategija kulture olakšice za korišćenje

Poreske olakšice za izdavače novina i knjiga na ćirilici, stimulisanje kompanija čiji su brendovi i firme istaknuti ovim pismom, kao i druge pogodnosti za upotrebu srpskog jezika i nacionalnog pisma, suština su novih mera države u cilju zaštite ćirilice.

One su predviđene Strategijom razvoja kulture, koji je odnedavno na javnoj raspravi. Nacrtom izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, međutim, preciziran je tretman srpskog jezika i ćirilice u javnom životu, a prvi put su uvedene i kazne za kršenje ove vrste propisa.

U predloženom nacrtu, dostavljenom Vladi Srbije, ćirilica je određena kao matično pismo čija upotreba, uz srpski jezik, obuhvata “ukupno usmeno i pismeno opštenje” državnih organa i lokalne samouprave, škola i fakulteta, štampanih i elektronskih medija, kao i preduzeća i ustanova, dok latinica ima status – pomoćnog pisma. Po ugledu na Francusku, Poljsku i druge evropske zemlje, brigu o jezičkoj politici preuzeće novo telo – Savet za srpski jezik.

Strategija razvoja kulture, uz to, predviđa prednost ćiriličnih izdanja prilikom državnog otkupa za biblioteke, kao i prvenstvo ovih publikacija u državnom finansiranju prevođenja stranih dela na srpski jezik. Predložene su poreske olakšice kao podsticaj distributerskim mrežama za titlovanje filmova na matičnom pismu, kojih bi na komercijalnim televizijama trebalo da bude najmanje – polovina.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević kaže, za “Novosti”, da su predloženi propisi korak dalje u odnosu na dosadašnju zaštitu, ali i početak kontinuirane brige o nacionalnom pismu.

– Nije reč o nametanju ćirilice, već o njenoj zaštiti. Ona je u Srbiji ugroženo pismo – navodi ministar. – Stanje je relativno zabrinjavajuće pre svega zbog predominantne upotrebe latinice. Naravno da nije reč ni o kakvoj zaveri protiv ćirilice, već o faktičkom stanju uzrokovanom duhom vremena, istorijskim okolnostima i višedecenijskim procesom globalizacije koji je latinicu učinio svetski dominantnim pismom.

Tome je doprinela i svetska trgovina, mediji i posebno internet, koji je ovo pismo nametnuo kao pismo univerzalnog sporazumevanja – objašnjava Vukosavljević.

Ministar kulture napominje da je ćirilica zaštićena i postojećim zakonom. Niz okolnosti, međutim, utiče da se mladi ljudi, koristeći internet, TV sadržaje, posmatrajući masovne brendove, logotipe i sve ostalo – nesvesno okreću latinici.

– Ćirilici preti nekorišćenje, što vodi njenom nestajanju. Sigurno je da neće biti zabranjena ili potisnuta iz školskih programa, ali sveprisutnost latinice opominje na mogućnost da za nekoliko decenija ovo pismo postane jedino koje je u praktičnoj upotrebi. Ljudi se ne opredeljuju za latinicu svesno, već prosto inercijom. Zaboravlja se najčešće da je srpska ćirilice, izvanredno fonetsko pismo, izraz kulturnog blaga i istorijske emancipovanosti i dokaz kulturnog identiteta.

Radna grupa koja je radila na nacrtu zakona precizno je utvrdila područje zvaničnog korišćenja srpskog jezika i ćiriličkog pisma, što izričito predviđa Ustav Srbije. Na ovu okolnost ukazuje savetnik ministra kulture Dragan Hamović:

– Prvi put je specifikovano šta upotreba službenog jezika i matičnog pisma konkretno podrazumeva – od zvaničnih natpisa pa do deklaracija na proizvodima. Svakodnevno u prodavnicama možemo da vidimo da se roba pod odrednicom makedonskog jezika deklariše ćirilicom, dok ispod oznake “SRB” – stoji latinica. Predložićemo da se podsticajnim merama podstakne upotreba ćirilice u štampanim medijima, a da se u elektronskim uvede određeni stepen ćiriličnih natpisa.

Predloženo je i da mobilni operateri omoguće podjednaku upotrebu ćirilice u elektronskoj komunikaciji, jer se ćirilične SMS poruke sada skuplje tarifiraju nego latinične – objašnjava Hamović.

Naš sagovornik podseća i da su postojeći propisi više puta precizno inovirani u delu korišćenja manjinskih jezika i pisama, dok su u domenu upotrebe srpskog jezika ostali uopšteni i nedorečeni.

– Predloženi zakon neće oktroisati ćirilicu u čitavom javnom prostoru već će definistati mesto koje joj po statusu službenog jezika i pisma pripada, a koje ranije nije bilo precizno određeno – ističe Hamović.

POPUST NA ĆIRILICU

PRIPREMOM odluke prema kojom će troškovi firmarine biti umanjeni ukoliko je naziv radnje ili preduzeća napisan ćirilicom korak ka zaštiti nacionalnog pisma napravile su vlasti u prestonici.

– Grad Beograd nema mnogo mogućnosti da se uključi u zaštitu pisma, ali jedna od njih biće umanjenje ove vrste troškova za firme ispisane ćirilicom – kaže gradski menadžer Goran Vesić. – Ova mera važiće u svih 17 beogradskih opština. Očekujemo da i ostali gradovi u Srbiji pođu putem glavnog grada.

KAZNE DO MILION DINARA

ZA prekršaj kršenja propisa o službenoj upotrebi jezika i pisma predviđena je novčana kazna od 5.000 do 100.000 dinara. Za preduzeća je nacrtom zakona razrezano od 500.000 do milion dinara za firmu, odnosno 70.000 dinara za odgovorno lice.

Autor: R. DRAGOVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Milana Babić: Ćirilica je pitanje srpskog dostojanstva …

Preti nam nestanak ćirilice | Jadovno 1941.

Ćirilica u digitalnom dobu, sve od nas zavisi | Jadovno 1941.

Udar na srpski narod i jezik | Jadovno 1941.

Lingvista Milorad Telebak – Jezik dijeli sudbinu naroda …