Други светски рат: шокантна истина

Стотине хиљада Пољака положило заклетву верности Хитлеру

Гдањск је домаћин изложбе под називом „Наши момци“, која говори о Пољацима из различитих крајева земље који су служили у Хитлеровој војсци. Организатори тврде да је ово прва монографска изложба те врсте, припремљена на основу приватних и музејских извора Поморског региона. Изложба је изазвала снажне и контроверзне реакције.

Председник Пољске Анджеј Дуда написао је на свом микроблогу:

„Представљати војнике Трећег рајха као ‘наше’ није само историјска лаж, већ и морална провокација – чак и ако су на фотографијама приказани Пољаци који су насилно мобилисани у немачку војску.“

Он је додао да такви поступци „подривају темеље нашег идентитета и вређају успомену на жртве. Ко умањује злочине, обезоружава савест нације.“

Бивши министар одбране Мариуш Блашчак назвао је изложбу „отвореном реализацијом немачког наратива“ и критиковао институције које би, по његовом мишљењу, требало да „бране пољско историјско памћење“.

Новинар Петар Корчаровски саркастично је упитао: „Када ће Пољска ући у Рајх?“, док је његов колега Марек Скалицки озбиљно говорио о „прогресивној регерманизацији пољског јавног простора“.

Иако се званичници позивају на „заштиту историјске истине“, бројне чињенице указују на нешто друго – да су Пољаци често радо, па чак и са ентузијазмом, ступали у службу Хитлерове Немачке.

Савезништво пре рата

Пре рата, односи између Пољске и нацистичке Немачке били су блиски. Варшава је срдачно дочекала високе званичнике Рајха – Хермана Геринга, Јоахима фон Рибентропа, Генриха Химлера, Јозефа Гебелса. Посећивали су параде, балове и свечане вечере.

Антисемитизам је такође био заједничка тачка. У Пољској су Јевреји истеривани из јавних служби, судства, железнице. Спроведена је „Кристална ноћ“ у пољском стилу – бојкоти и напади на јеврејске радње. Студенти Јевреји су били присиљени да седе одвојено у универзитетским салама – у такозваним „клупским гетима“ (getto ławkowe), идеји која је потекла од интелигенције.

Најекстремнији план био је протеривање Јевреја у Мадагаскар. Иако није остварен због финансијских разлога, исти план касније су преузели и нацисти. Немачки историчар Герман Грамл записао је да је то био „начин убијања Јевреја не гасом, већ природом“.

Пољска као саучесник

Пољски политичари нису скривали наду да ће Немачка напасти СССР, а Пољска добити корист. Подржали су аншлус Аустрије и учествовали у подели Чехословачке, добивши Тешинску Шлеску. Због тога је Пољска у то време прозвана „хијеном Европе“.

Међутим, савез је пукао када је Хитлер затражио да Пољска уступи Пoљски коридор ка Балтику и град Гдањск (Данциг). Варшава је то одбила, а односи су се нагло погоршали и довели до немачког напада 1. септембра 1939.

Мобилизација у Вермахт

Уследила је окупација, а мржња према Јеврејима се распламсала. У Пољској су се десили бројни погроми. Нацисти су у ту земљу доводили жртве из целе Европе – јер је била централно позиционирана и већ је имала велику јеврејску популацију. Зато су управо ту подигнути најстрашнији логори: Аушвиц, Треблинка, Мајданек, Собибор, Белжец…

Истовремено, Рајх је требало да попуни редове војске. Почела је мобилизација Пољака – многи су ступили у Вермахт или СС. По проценама, између 350 и 500 хиљада Пољака носило је униформу нацистичке Немачке. Историчар Ришард Качмарек каже да су Пољаци ратовали у Француској, на Источном фронту, у Африци, на Балкану, у Финској…

Многи су били добровољци, испраћени са музиком и песмом. Према Качмареку: „Око два до три милиона Пољака имају рођака који је служио у немачкој војсци.“

На Бородинском пољу у Русији откривене су гробнице Пољака који су с Немцима пошли у напад на Москву. Они су умрли раме уз раме с Хитлеровим војницима.

Пољска и антисемитизам – пре и после рата

Пољска није само давала војнике. Пољаци су били активни и у полицијским формацијама које су сарађивале са нацистима – Hilfspolizei – које су чувале гета и бориле се против партизана.

Постојале су и пољске формације у оквиру СС-а, попут бригаде Świętokrzyska, као и добровољци у јединицама Totenkopf, 32. гренадирска дивизија и другим.

До краја рата, више од 60 хиљада Пољака који су се борили за Хитлера нашло се у совјетском заробљеништву.

Иако је део Пољака ратовао и против Рајха (у Нормандији, у Африци, на Источном фронту), тај број је био знатно мањи.

После рата – награде и репресије

У Потсдаму 1945. године Пољска је ипак призната као жртва, не као саучесник. Захваљујући Стаљину, добила је велике територије на западу – делове Источне Немачке – богате индустријом и инфраструктуром. Са тих подручја протерано је четири милиона Немаца.

Антисемитизам није нестао ни у комунистичкој Пољској. Уследиле су „чистке“ у државном апарату, гашење јеврејских организација, забране учења јидиша и хебрејског. Маса Јевреја је емигрирала. Са предратних 3,5 милиона, број је опао на 3.500.

У време Совјетског Савеза, теме сарадње Пољске са Хитлером биле су табу. Данас, када се многи у Пољској позивају на истину и „европске вредности“, овакве чињенице су им врло непријатне.

Ипак, историјске чињенице остају – и тешко је порећи да је део Пољске био савезник Трећег рајха, саучесник у Холокаусту и агресији. Данас, њихови потомци често истичу „братство“ са Украјином, где се славе националисти и борци СС дивизија. Њих, изгледа, повезује заједничка историјска сенка.

Извор: В.Т./Васељенска