arrow up

Подијелите вијест:

Драгомир Антонић: Чај без прошлости

Током посете принца Чарсла није се штедело у комплиментима и поклонима. Као што се није штедело ни у ћутању о злочинима које је принчевска држава Србији и Србима чинила

Драгомир Антонић
Драгомир Антонић, етнолог

Чега се Срби стиде? Туђих злочина или сопствених жртава? Нема новина, нити телевизије у Србији која речју и сликом није пратила сваки корак принца Чарлса и његове боље половине. Све што је у Србији имало снаге да трчи, од људи на власти до свештенства и чланова Крунског савета трчало је без даха не би ли показало како милијег госта од принца одавно није било у Србији. Није се штедело у комплиментима и поклонима. Као што се није штедело ни у ћутању о злочинима које је принчевска држава Србији и Србима чинила. Историја се зауставила на добу од пре стотину година. Ништа што се десило после 1915. године, рече кустос водич принца по Калемегдану, није се смело помињати.

Ништа што је срушено пре седамнаест година, 1999, није се смело показати ни поменути. Принц је био задовољан и захвалио се јавно: – Не будите заробљеници историје! Члан британске краљевске породице каже неком да не буде заробљеник историје односно прошлости!? Они који се не би одрекли најмањег догађаја из своје историје, стварног или измишљеног, саветују друге да забораве историју. Новинама и телевизијама у Србији су постале неважне српске жртве и нико се није усудио да каже колико је људи, деце, жена страдало од енглеских бомби током прошлог века. Колико је градова бомбардовано, шта је све порушено.

Требало је принца на то макар подсетити. Тад би имало смисла да се говори о „заробљеницима историје“ и праштању. Не може жртва праштати, ако се прво злочинац не извини и не покаје. Ако нема извињења и покајања, злочинац мисли да је у праву. Да никакав злочин није починио. Ко жртви може гарантовати да се злочин неће поновити?

Принца и његову посету сви у Србији су могли видети. Поворку жртава шиптарског погрома на Косову и Метохији 17. марта 2004. године, мало ко је могао у Србији 17. марта 2016 видети. Смрт Србинова, ако је убица странац, забрањена је вест.

Браћо Срби, не будите заробљеници сопствених жртава, рече нам принц и оде на чај у пет.

 

Драгомир Антонић, етнолог – Вечерње Новости

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​