Из Митрополије дабробосанске поручили су да се „довођењем Блајбурга” у Сарајево трајно затварају врата сарадње и свих односа ове митрополије са Надбискупијом врхбосанском, као и лично митрополита дабробосанског Хризостома са кардиналом Винком Пуљићем.
„Надали смо се да можемо кренути путем заједништва. Како ићи заједно? На Стари Брод на Дрини да плачем и оплакујем жртве (Јуре) Францетића, а кардинал доводи Блајбург у Сарајево. Е, па то не иде заједно! Нема више ни молитвених осмина за јединство хришћана, нити било каквих других односа”, поручио је митрополит Хризостом.
Поводом најаве да ће 16. маја кардинал Винко Пуљић у сарајевској катедрали предводити мису за убијене у Блајбургу, митрополит дабробосански Хризостом је истакао да је то крајње забрињавајуће.
„Миса није служена на Ускрс, а, гле, за Блајбург може и треба. Извитоперене вредности! Зар је ово могуће у једној цркви?”, упитао је митрополит дабробосански, преноси Танјуг.
Он каже да не разуме чему служи „довођење Блајбурга” у Сарајево.
„Добру? Не! Злу, бојимо се!”, поручио је Хризостом, пренела је Срна.
Кардинал Пуљић рекао је раније да су му бискупи две бискупске конференције дали мандат да предводи комеморацију за жртве блајбуршког крсног пута, као и свих других жртава рата, што је и прихватио.
Годинама уназад, комеморације на Блајбуршком пољу у Аустрији, на којима редовно присуствује по неколико хиљада људи, изазивале су бројне контроверзе.
Док је за једне то одавање почасти убијеним цивилима и војницима такозване Независне државе Хрватске, за друге је највећи фашистички скуп у Европи.
Случај „Блајбург”, који наводе и као Блајбуршки масакр, односи се на догађај с краја Другог светског рата, током маја 1945. године.
Извор: ПОЛИТИКА