Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
“У Суваји се данас живи неким нормалним животом, ако се то може тако рећи, јер је овај дио Лике доста страдао. Овдје су мјештани пуно страдали и у Другом Свјетском рату, али и у ратовима деведесетих. Све је било порушено, али, ето ми смо се вратили” збори Ђуро Векић, на почетку приче о Суваји, коју посјетисмо уочи Божића.
Имају он и супруга Зорица двоје дјеце, двоипогодишњег сина Новака и годину дана старију кћерку Уну. Баве се пољопривредом. Од јутра до мрака, стално посла има, збори супруга Зорица.
“То је наша свакодневница, дјеца, обавезе, имамо стадо коза, бавимо се малинарством. Све што произведемо је здраво, није прскано“, додаје Зорица
Најтеже је веле пронаћи тржиште, али су ипак успјели. То су углавном Сплит, Далмација, приморје. Ипак да нема подстицаја, тешко би се кажу, крај са крајем саставио.
Вјерујте да нема тога, од стотину, деведесет пољопривредника би одустало од тога. То су углавном подстицаји из европских фондова, један дио суфинансира Влада Хрватске, каже Ђуро Векић, истичући да ни то не може српијечити егзодус мјештана са овог простора ка западним земљама. „Све мање је и ђака у школама. У Доњој Суваји више нема школе. У Србу је обновљена само Основна школа, и ту дјеца иду до четвртог разреда. Некадашње средње школе у Србу – исто више нема. Ђаци данас иду у разредну наставу у Срб а од петог разреда чак у Грачац. Вози их школски аутобус, збори Ђуро Векић, истичући да овдје нема перспективе за младе људе. Једино можете опстати ако сте скромни“, тихо рече Ђуро Векић.
Суваја Горња и Доња, скупа тек стотињак мјештана данас броје. Кроз бурну историју, овај крај је баш страдао. И у другом свјетском рату и у ратовима деведесетих. Посебно се памти први јули четрдесет и прве кад су према подацима историчара др Ђуре Затезала усташе побиле готово све Србе у Доњој Суваји. Те ране из прошлости ни данас зарасле нису. У најтежа времена, и тада а и данас, уз вјерни народ православни на овом простору остала је Црква збори протонамјесник Предраг Пантелић парох грачачки, приповиједајући нам о обичајима Божићним у Лици пркосној, о храму вазнесења господњег у Суваји Доњој, о храму који и дан данас окупља вјернике православне.“Овај храм православни грађен је од 1875. до 1878. године. Подаци говоре да је чак стотињак година раније овдје био стари храм. Из 1787. године. Ми овдје служимо редовно на храмовну славу, затим у суботу око првога јула, када је овдје било велико страдање народа у Другом Свјетском рату, и за Васкрс. Са народом, страдала је и црква овдје, више пута је обнављана.” збори парох грачачки Предраг Пантелић наглашавајући да ће обнова храма у Суваји Доњој ипак сачекати неко друго вријеме, јер се на овом подручју већ обнавља неколико православних цркава.”
И тако је то у Лици пркосној, гдје ране још зарасле нису, гдје се и зима зна окомити на живот овдашњи. гдје живе добри људи, И вриједни домаћини. Тако је то у крају Грачачком гдје и поред бурне прошлости, не заборављају одакле су потекли, ко су и шта су, збори на крају приче о Суваји, парох грачачки Предраг Пантелић.
