ДОЊА ГРАДИНА – СРПСКИ ЈАД ВАШЕМ

Пише: Јадовно 1941.

Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе данас да jе Доња Градина српски Јад Вашем и мjесто наjвећег страдања, али и постоjања српског народа.

“Овде су нас скупљали да нас униште, овде ћемо се скупљати док постоjимо да живимо и да им никада више не дозволимо да нас убиjаjу”, рекао jе Вучић на комеморативном скупу у Доњоj Градини, поводом обиљежавања 70 година од пробоjа jасеновачких логораша.

Вучић jе нагласио потребу да српски народ памти и да на млађе генерациjе преноси истину о злочину у Јасеновцу, али и чињеницу да не смиjе да дозволи да га понижаваjу броjем жртава.

“Сукобе 90-тих година прошлог века немогуће jе разумети без схватања речи Јасеновац, дубине бола и патње српског народа и његовог колективног страха од коначног истребљења западно од реке Дрине”, рекао jе Вучић.

Он jе додао да Јасеновац мора бити мjесто окупљања свих народа, мjесто учења и праштања.

Вучић jе рекао да систем усташких логора смрти у Јасеновцу представља наjвеће поjединачно стратиште на простору некадашње Југославиjе током Другог свjетског рата, упоређуjући таj логор са наjвећим нацистичким логорима у Европи.

“Овде jе на наjмонструозниjи начин вршено систематско ликвидирање цивила, чланова покрета отпора, припадника српског, jевреjског, ромског и других народа, жене, деце, старих и болесних”, подсjетио jе Вучић и додао да jе у Доњоj Градини и Јасеновцу мрачна страна људске врсте исписала своjе наjстрашниjе странице.

Он jе поручио да су жртве тог логора биле криве само и наjвише зато што су били Срби, Јевреjи и Роми коjи нису жељели да служе усташком окупатору.

“Овде на овом месту покушали су да истребе нас Србе, нашу веру српску православну и затру наше ћирилично писмо”, рекао jе Вучић.

Он jе истакао да смрт стотина хиљада намjерно убиjених људи захтиjева вjечну тишину, али и врисак, jер, како jе рекао, сваки злочин вришти, а масовно планирани злочин тражи да читав свиjет вришти.

Вучић jе подсjетио на монструозно страдање наjмање 20.000 дjеце убjене у Јасеновцу и на судбину старца Вукашина из села Клепци код Чапљине, коjи jе разулареном крвнику поручио: “Само ти диjете ради своj посао”.

Премиjер Србиjе jе оциjенио да о обиму злочина у Јасеновцу истовремено говори и чињеница да се и 70 година од пробоjа jасеновачких логораша jош обављаjу истраживања, описуjу и идентификуjу жртве.

“Хиљаде породица коjе су нестале не постоjе на списковима jасеновачких жртва. Оне су избрисане и тиме поново убиjене, а наше jе да то не заборавимо и да то не дозволимо”, рекао jе Вучић.

Он jе истакао да су успомене из Спомен подручjа Доња Градина страшне, као што jе страшна и мржња коjа jе градила и направила Јасеновац и Доњу Градину.

“Тугу коjу она изазива jе страшна, чак и опростити овде jе страшно. Ми морамо и можемо опростити, али jе страшно”, рекао jе Вучић и додао да jе српски народ спреман на праштање са намjером да гради бољу заjедничку будућност.

Он jе нагласио да jе, без обзира на намjере крвника, српски народ опстао и живи на териториjи Србиjе и Републике Српске.

“Ево нас овде на обе стране реке Дрине и немамо намеру да одемо било где и никада нећемо да нестанемо. Нашем народу не требаjу нове териториjе и никакви ратови. Ми поштуjемо све друге”, поручио jе Вучић.

Обиљежавање Дана сjећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом наjвећем стратишту Доња Градина почело jе светом архиjереjском литургиjом у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарскоj Дубици, коjу jе служио Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем.

Потом су у Спомен подручjу Доња Градина броjне делегациjе положиле виjенце, а обављен jе и вjерски обред.

На гробном пољу Кошуте владика Јефрем служио jе парастос невиним жртвама, док су главни рабин Јевреjске заjеднице у Србиjе Исак Асиел и предсjедник Свjетског парламента Рома Драгољуб Ацковић прочитали молитве на jевреjском и ромском jезику.

Дан сjећања на жртве Јасеновца обиљежава се поводом ослобађања усташког концлогора Јасеновац, jедног од наjвећих и наjстрашниjих логора смрти у Европи.

Као датум обиљежавања узет jе 22. април – дан када jе група од 1.075 преосталих логораша тог дана 1945. кренула у пробоj из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе.

Систем логора смрти такозване НДХ обухватао jе око 80 логора, а Доња Градина као наjвеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац формиран jе августа 1941. године.

Међународна комисиjа за истину о jасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила jе да су Хрвати у Јасеновцу и Доњоj Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреjа.

Извор: