Образовни и интернет материјали Јад Вашема

Превод образовних и интернет материjала Јад Вашема

Одбор за Јасеновац Светог АрхиjереjскогСабора Српске Православне Цркве

Представља оваj

Превод образовних и интернет материjала Јад Вашема

Интернационалноj школи за студиjе о Холокаусту , Министру образовања Републике Србиjе ,Секретариjату образовања и културе Воjводине .

Поводом Успостављања веза између Републике Србиjе и

The Task Force for International Cooperation on Holocaust Education, Remembrance, and Research

и прве посете делегациjе Интернационалне школе за студиjе о Холокаусту

Нови Сад , 30 jануар , 2007

•  О Јад Вашему
•  О Међународноj школи за образовање о холокаусту
•  ICHEIC – Програм за образовање о холокаусту у Европи
•  Образ човечанства у сени смрти , свечаност на дан сећања на холокауст , 27.  jануара 2006.
•  Припрема за дан сећања на холокауст : упутства наставницима

О Јад Вашему

“ Подићи ћу у кући своjоj и међу своjим зидовима споменик и име ( Yad Vashem )… даћу им в e чно име коjе неће бити искорењено “ ( Исаиjа 56:5)

Јад Вашем , Спомен – институциjа за жртве и хероjе холокауста (Holocaust Martyrs’ and Heroes’ Remembrance Authority), утемељен jе 1953. законом коjи jе изгласао израелски Кнесет . Од оснивања Јад Вашему jе поверено да документуjе историjу jевреjског народа за време холокауста , као и да чува спомен и причу сваке од шест милиона жртава и да преноси насљеђе холокауста новим поколењима преко архива , библиотеке , школе , музеjа и признавања Праведника међу народима . Смештен на Гори сећања у Јерусалиму , Јад Вашем jе велики комплекс са стазама оивиченим дрворедима коjе воде до музеjа , изложби , архива , споменика , скулптура и спомен – подручjа .

О Међународноj школи за образовање о холокаусту
(The International School for Holocaust Studies)

Утемељена 1993. године , Међународна школа за образовање о холокаусту организуjе образовне програме и израђуjе образовне материjале за разнолике циљне групе и образовне организациjе у Израелу и у свету . Образовање о холокаусту , како га jе дефинисала и развила Међународна школа , jесте мултидисциплинарно , вишестрано и вишесмерно , а фокусира се на начин на коjи су људи живели пре , током и након холокауста као и на “ избор без избора ” с коjим су људи били присиљени да се суоче у холокаусту .

Међународна школа за образовање о холокаусту jедина jе школа такве врсте у свету а наше особље jе потпуно посвећено образовању о холокаусту . Ми веруjемо да jе наша мисиjа да обогатимо знање педагога из целог света и да им пружимо педагошке смернице и прикладна оруђа за наставу о овоj тешкоj проблематици .

Наш интердисциплинарни приступ образовању о холокаусту – кроз уметност , музику , књижевност , теологиjу и позориште – омогућуjе ученицима да стекну шире разумевање онога што се у том времену догодило .

ICHEIC- ПРОГРАМ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ О ХОЛОКАУСТУ У ЕВРОПИ
The ICHEIC Program for Holocaust Education in Europe

Последњих година били смо сведоци растућег занимања европских земаља за образовање о холокаусту и за сећање на холокауст . Многе од тих земаља званично су увеле спомен – дане и образовне програме , те су стога повећале потребу за прецизним и релевантним наставним програмима и педагошким руковођењем .

Како би што боље савладала те изазове , Међународна школа за образовање о холокаусту установила jе ICHEIC програм за образовање о холокаусту у Европи , чиjи jе циљ да широм Европе прошири наставу о холокаусту , нарочито у оквиру званичног образовања . Важан циљ ICHEIC програма jе стварање мреже наставника , како би се проширио круг просветних радника на пољу образовања о холокаусту коjи би провели образовне програме и били им стручна подршка . Углавном баш великом професионалном искуству прикупљеном у Међународноj школи почевши од њеног оснивања 1993. године припада заслуга да се образовна делатност ICHEIC програма може изводити на на таквом међународном нивоу .

Програм jе финансиран широкогрудом подршком Међународне комисиjе за потраживање осигурања за доба холокауста ( International Commission on Holocaust Era Insurance Claims – ICHEIC ).

Ова Комисиjа jе основана 1998. године након преговора између европских осигураваjућих друштава и америчких регулатора осигурања , као и представника међународних jевреjских организациjа , организациjа преживелих и Државе Израела . Договор о поравнању између Комисиjе и различитих осигураваjућих друштава и немачке фондациjе “ Сећање , одговорност и будућност “ ставио jе фондове на располагање за хуманитарне сврхе везане за холокауст .

Програм ICHEIC за образовање о холокаусту у Европи jе задужен за очување и овековечење сећања на холокауст и његових поука , за борбу с растућим антисемитизмом , за очување људских права и за спречавање расизма и ксенофобиjе .

Од оснивања ICHEIC програма , Међународна школа за образовање о холокаусту одржала jе велики броj семинара за просветне раднике из иностранства , укључуjући педагоге из X рватске , Мађарске , Пољске , Румуниjе , Њемачке , Аустриjе , Литваниjе , Русиjе , Велике Британиjе и Италиjе .

Образ човечанства у сени смрти
Свечаност на дан сећања на Холокауст , 27. jануара 2006.
“ Покушавали смо живети “
 

Ова церемониjа намењена jе деци 7-8. разреда основне школе и првом разреду средњешколе . Траjање : око 20 минута

Свечаност

Циљ ове церемониjе jе приказ хуманих реакциjа људи у нехуманим условима Другог светског рата . Обратићемо пажњу на свет гета , где су биле затворене стотине хиљада Јевреjа пре него што су депортовани у логоре смрти . Услови живота у гету били су екстремно тешки по беди коjа jе дотицала сваки аспект ове jевреjске нове стварности . На основу дневника писаних током тог раздобља те на основу сведочанства преживелих , показаћемо вам многе начине на коjе су Јевреjи покушавали остати човечни у невиђеноj нечовечности . Важно jе схватити да људски дух има потенциjал да се уздигне над оним што га жели срушити . Сетићемо се и нормалног живота коjи су водили ови људи пре трагедиjе холокауста .

Читаjући два одломка из дневника две младе пољске девоjке , добићемо кратак увид у њихове животе од пре рата.

Мирjам , 14 година

“ Били смо топла породица коjа jе живела безбрижно , тихо и рутински . Сви смо се родили у Бjалистоку , генерациjа за генерациjом , окружени приjатељима , комшиjама и познаницама . Године мог детињства и детињства моjе сестре Соњеле текле су веома мирно .“ [1]

Хана , 14 година

“ Након што бих написала задаћу , играла бих се са луткама коjе сам користила као манекенке . Облачила би им хаљине коjе сам сама скроjила и сашила . Читање jе било моjа омиљена занимациjа . Похађала сам часове балета , а зими ишла на клизање . Док сам се клизала , често сам замишљала себе као познату клизачицу коjа наступа пред броjном публиком .“ [2]

Све се променило 1939. Након што jе немачка воjска освоjила Пољску , нормалан живот , како за Пољаке тако и за Јевреjе , драматично се променио . Сви су патили за време немачке окупациjе . Немци су основали jевреjске четврти ( гета ) широм окупиране земље и терали Јевреjе из мањих градова у сиромашне четврти већих градова . Гета су била пренасељена , нека запечаћена , што jе значило велика ограничења кретања . Јевреjи су били морени глађу , породични живот био jе раскинут , касниjе су ти људи одвођени у концентрационе логоре где jе многе од њих чекала смрт . Ипак , унаточ свим тешкоћама свакодневног преживљавања , нашли су се се они коjи су налазили времена и снаге да даjу подршку осталима . Елиезер Аjалон ( данас живи у Јерусалиму ) имао jе тринаест година кад jе почео рат . Он говори о способности своjе маjке да лечи људе упркос ужасним условима гета.

Елиезер

“ Моjа мама ниjе била професионална медицинска сестра али jе знала да лечи људе на своj начин . Често су jе звали , била jе позната као специjалиста за вађење трња и иглица . Имала jе кутиjицу са иглама и прибадачама и лечила jе тако професионално . Ниjе тиме зарађивала . Само jе хтела да помогне комшиjама – осећала jе потребу да допринесе и учини нешто за њих .“ [3]

Наратор :  

Мирjам из Бjалистока , о чиjем сретном детињству смо управо чули , наставља да описуjе живот своjе обитељи након присилног уласка у бjалисточки гето.

“ Немци су наредили Јевреjима да живе “ ближе “ jедан до другог , па су основали гето у Бjалистоку . Ограничено подручjе , са само пар улица , било jе премалено да смести сво jевреjско становништво града . Пренасељеност jе била страшна већ од почетка . Пола собе у стану било jе додељено нашоj породици . У стану се “ гужвало “ девет породица . Убрзо смо се нашли заjедно са целим jевреjским становништвом Бjалистока .”  

Наратор :  

Глад и покушаjи набавке хране унутар и ван гета , овековечени су за млада поколења од Хенрике Лазаварт . Хенрика jе била млада пољска Јевреjка , песникиња , убиjена 1942. у Треблинки . У њеноj пjесми “ Мали криjумчар “ читамо о тешкоћама и опасностима мале деце коjа су се мучила да би опскрбила храном своjе породице .

Нека два ученика читаjу:

Наратор :  

Кроз ову песму имамо увид у свет гета у коjем све иде наопачке , где мали криjумчари опскрбљуjу своjе родитеље храном . Елиезер се сећа како се његова маjка жртвовала за своjу децу . Такође нам говори да jе могао сачувати достоjанство користећи зарађен новац како би помогао своjоj породици.

Елиезер

“ Живећи у гету , Јевреjи су добиjали следовања хране . Добиjао си пола векне хлеба за пет особа … Сећам се како смо сви седели скупа и када би моj отац делио то пола векне на пет особа , секући делове хлеба тако да би свако добио подjеднак део , моjа маjка би увек своj део давала мени … “ Нисам гладна “ – обично jе говорила и давала га мени . Тога ћу се увек сећати . На сваки начин , кад год jе могла , одрицала се властитих потреба ради мене … знао сам да се много жртвуjе … имао сам много оптимизма , много наде и вере – можда сам то примио од маjке . Такође сам много употребљавао машту . Говорио сам себи да ће сигурно бити jош добрих времена за Јевреjе кад се све заврши . Оно што ме jе , пак , наjвише подстакло да наставим да живим и да веруjем био jе посао коjи сам добио изван гета . Били смо плаћени те сам тим новцем ипак могао купити нешто хране и доносити породици криjумчарећи у гето . То jе , такође , била нека инспирациjа коjа ме jе водила напред .“ [5]

Наратор :  

Како би се одржало осећање нормалног живота у гету , Јевреjи су уложили огроман труд да организуjу школе , болнице , верска окупљања , jавне кухиње и концерте , иако су нацисти све то учинили незаконитим.

Наредна сведочанства , коjа су написала две jевреjске девоjке , описуjе дух коjи jе надвладао упркос заточености унутар зидова гета.

Сима , 17 година

“ Сећам се састанака нашег омладинског клуба . У старом , полусрушеном стану , у малоj улици , састаjали смо се заjедно … учитељи , глумци , певачи , приjатељи … на пар сати кад смо могли . Ти сусрети су нам давали снаге да наставимо . У тих пар сати бежали смо од сурове стварности и налазили храну духу . У средишту страшних убиjања , не знаjући да ли ћемо доживети следећи дан … трудили смо се да наставимо живети … Основан jе хор да изводи песме на jидишу , драмска секциjа jе постављала представе . Одржавала су се такмичења за наjбољу причу , наjбоље представе , наjбољу песму . Писци су нам држали предавања . Песници су читали своjу поезиjу .“ [6]

Мери Берг

„ С времена на време одемо у позориште . Прошле недеље смо присуствовали подневном концерту … На њеном првом концерту , коjем смо Ромек и jа присуствовали , огромна Фемина дворана jе била сасвим пуна . Певала jе сет песама . Било jе задовољство видети jе како стоjи насред позорнице поред свог оца коjи jе дириговао оркестром од двадесет људи . Двораном се проломио ентузиjастичан аплауз и она jе морала поновити неколико нумера . Након концерта jе добила три или четири букета предивног цвећа , коjе jе вероватно прокриjумчарио са „ ариjевске“ стране , jер се у цвећарама у Улици Лесно руже и љиљани нису могле набавити .“ [7]

Аврахам Копловиц , коjи jе страдао у Лодском гету , пронашао jе властити начин бекства од грубе стварности наметнуте од стране Немаца . Он jе сањао . Кроз чаробну поезиjу могао jе да сања о бежању . “ Сан „, jедна од његових песама , описуjе слободу коjу он никад ниjе доживио . Аврахам Копловиц jе убиjен у Аушвиц – Биркенау у септембру 1944.

Наратор :  

Други вид преживљавања jе била љубав приjатеља , онда када jе све остало било изгубљено . Многи млади Јевреjи су се нашли сасвим сами , без блиске породице , браће , сестара , родитеља , уjака , тетака . Мањкало им jе друштво вршњака с коjима би разговарали о сретном животу коjи су водили пре холокауста . Ашер Уд , коjи живи у Јерусалиму , провео jе тешке године док jе као неки предмет био премештан из гета у радионице , па у концентрациони логор , те коначно у Аушвиц – Биркенау . Описуjе себе као осамљен камен . Никад ниjе уживао предности приjатељства као што jе то чинио Елиезер Аjалон са дjечаком свог узраста:

Елиезер

“ Оно што ми jе заиста недостаjало су били приjатељи – знате , био сам међу наjмлађима у логору. Ниjе било много деце мог узраста . Заиста ми jе недостаjао приjатељ с коjим сам могао причати и делити нешто мало успомена . Тек касниjе 1944. срео сам таквог jедног приjатеља … Шломо ….надахнуће коjе смо добили jедан од другог пуно нам jе помогло – имали смо обичаj да храбримо jедан другог – чињеница да делимо приче из прошлости – то jе била велика утеха . Он jе био из Мађарске , а причали смо на jидишу . Били смо скоро истог узраста и много ми jе помогло да будем с приjатељем с коjим сам могао делити ствари коjе нисам могао с другим приjатељима –као што су породица и приjарељи – делили смо све …“ [4]

Маша Гринбаум , одрасла у Литваниjи , данас живи у Јерусалиму , присећа се како jе њена бака помагала другима у гету:

“ Моjа бака jе кувала за људе , а ниjе их чак ни познавала . Рекли су jоj : “ Ова породица jе управо стигла однекуд из Немачке и немаjу апсолутно ништа ”. И тако jе она за њих направила огроман лонац супе . А jа нисам схватила па сам jе питала : ” Бобба Етеле , сву ћеш ову супу поjести сама ?”, а она jе рекла : ” Не , дете моjе , то jе за друге људе .” И рекла ми jе jош нешто : ” Када дођу да jеду , немоj стаjати овде и гледати . То ће их постидети . Иди негде , иди у другу собу .” И она jе рекла мени , а jа сам рекла моjоj деци … Морамо размишљати да не постидимо људе .“ [9]

Наратор :  

8. маjа 1945. Немци су се предали савезницима , али шта jе то значило за оне коjи су преживели холокауст ? Скоро два милиона деце jе био депортовано у смрт у логорима . Управо смо чули неке од њихових гласова . Они коjи су били утамничени у логорима , били су jедва живи кад су ослобођени . Након бивствовања у гету , Елиезер Аjалон jе прошао кроз пет логора . Једном када jе постао броj дехуманизован jе и питао се како обновити своj људски лик након толико много година . Сећа се: 

Елиезер

“ Ослобођење jе за мене било вратити образ , лик људскости … Људски лик , коjи jе био украден – одузет jе . У тренутку кад сам добио оваj броj био сам дехуманизован – осећао сам се обезљуђено , али вратити људски лик било jе изузетно тешко , тако да оно о чему сам размишљао када сам већ био задовољан и ниjе ми се тражила храна било jе потражим четкицу за зубе , пар чарапа , доње рубље , ципеле – прво сам се решио те униформе са броjевима и желео сам да осетим да сам се вратио људском животу . Био jе то врло дуг процес . Да се одузме људски лик било jе као – па , у секунди – али да се он поврати било jе jако тешко – требало jе времена за то – и , очигледно , вратио сам се у живот ……..“ [4]

Закључићемо са поемом ” Свако од нас има име ” од песникиње Зелде.

[1] Yahav, Miriam, My Daughter, Maybe You…A Young Girl in Auschwitz , Beer Sheva,1994, стр . 5.

[2] Zuker-Bujanowska, Liliana, Liliana’s Journal: Warsaw 1939-45, Dial Press, New York, 1980, стр . 3.

[3] Davidson, Hanna, East of the Storm: Outrunning the War in Russia , Lubbock: Texas University Press, 1999, стр . 4.

[4] Из интервjуа вођеног са Елиезером Аjалоном , Јерусалим 2005.

[5] Lazawert, Henryka, према цитату у Trunk, Is а iah, Holocaust curriculum for Jewish Schools – Civil Self Defense , New York: American Association for Jewish Education, датум непознат , стр . 8.

[6] Tatelbaum, Itzhak, Through our Eyes , Yad Vashem, стр . 86.

[7] Berg, Mary, Warsaw Ghetto: A Diary by Mary Berg , New York, L.B. Fischer, 1945, стр . 65.

[8] The Spectacular Difference: Selected Poems of Zelda, Hebrew Union College, Cincinnati 2004, Trans. Marcia Lee Falk.

[9] Из интервjуа вођеног са Машом Гринбаум , Јерусалим 2005.

[10] Yad Vashem Archive O.48/47.B.1.

Припрема за дан сећања на холокауст :
Упутства наставницима

Увод

Ова упутства за припрему Дана сећања на холокауст , са нагласком на предлозима о планирању комеморативних активности везаних за годишње обиљежавање Дана сећања на холокауст , намењена су за предаваче у средњим школама у државама учесницама Организациjе за европску сигурност и сарадњу – ОЕБС .

ОЕБС jе наjвећа свеевропска регионална организациjа за сигурност , са педесет и пет земаља учесница из Северне Америке , Европе , Централне Азиjе и Кавказа . ОЕБС – ова Канцелариjа за демократске институциjе и људска права ( О DIHR ) jе jедна од неколико институциjа основаних да промовишу и подрже провођење обавеза на плану људских права , основних слобода , демократиjе и владавине права . Обзиром на присутност антисемитизма и његовог оживљавања у деловима региона земаља ОЕБС – а последњих година , ОЕБС jе потврдио одговорност земаља учесница за промовисање толеранциjе и недискриминациjе , борећи се против антисемитизма и jачаjући активности у области образовања о холокаусту . Од 2003, у оквиру неколико ОЕБС – ових конференциjа о антисемитизму , борби против расизма , ксенофобиjе и дискриминациjе , дефинисане су нове , детаљне обавезе у овим областима .

После Конференциjе о антисемитизму и другим облицима нетолеранциjе у Кордоби ( Шпаниjа ), у jуну 2005, стручњаци из дванаест земаља учесница састали су се у Јад Вашему , у Јерусалиму ( Израел ), како би формулисали ова упутства . Скуп стручњака jе великодушно финансирао Asper Intern а tional Holocaust Studies Program уз подршку A спер Фондациjе ( Winnipeg , Canada ), док jе израду упутстава подржала њемачка влада .

Јад Вашем , Спомен – иституциjа за сећање на жртве и хероjе холокауста ( Holocaust Martyrs ‘ and Heroes ‘ Remembrance Authority ), утемељен jе 1953. законом коjи jе изгласао израелски Кнесет . Назив Јад Вашем потиче из Књиге пророка Исаиjе , глава 56, стих 5: „ Њима ћу дати у дому свом и међу зидовима своjим споменик ( место ) и име ( Јад Вашем ) … коjе се неће затрти ( Исаиjа 56,5). Смештен у Јерусалиму , Јад Вашему jе поверено документовање повести jевреjског народа за време холокауста , чуваjући спомен и причу сваке од шест милиона жртава и преносећи наслеђе холокауста поколењима коjа ће доћи преко своjих огромних архива , обимне библиотеке , истраживачког института , међународне школе и нових музеjа .

Преглед упутстава :

•  Дани сећања на Холокауст у међународном контексту
•  Методолошки принципи
•  Циљеви и резултати образовања
•  Практичне образовне стратегиjе
•  Додатак 1. Додатне препоруке и даље информациjе
•  Додатак 2. Сећање на холокауст у земљама учесницама ОЕБС – а

Савети о педагошким упутствима о приступима образовању о холокаусту уопште могу се наћи у материjалима доступним на веб страницама наведеним на краjу овог документа .

I Дани сећања на холокауст у међународном контексту

“ Холокауст jе био систематско , бирократско , од државе одобрено прогонство и убиство око шест милиона Јевреjа од стране нацистичког режима и његових сарадника . ‘ Холокауст ‘ jе реч грчког порекла и значи ‘ жртва ватре ‘. Нацисти , коjи су на власт у Немачкоj дошли у jануару 1933, веровали су да су Немци расно супериорни , а Јевреjи осуђени на ‘ живот недостоjан живота ‘. Због ‘ расне инфериорности ‘ на мети нациста су се у време холокауста нашле и друге групе : Роми / Синти ( Цигани ), инвалиди и неки од словенских народа ( Пољаци , Руси и други ). Остали су прогањани због политичких разлога или понашања , међу њима и комунисти , социjалисти , Јеховини сведоци и хомосексуалци . Мемориjални  музеj  холокауста , САД .  

У jануару 2000, ч етрдесет и шест влада , укључуjући четрдесет и jедну земљу учесницу ОЕБС – а , потписале су Декларациjу штокхолмског Међународног форума о Холокаусту , констатуjући да jе холокауст ( Shoah ) фундаментално негирао темеље цивилизациjе . Дотад незабележен карактер холокауста увек ће имати универзално значење . Након више од пола века то остаjе догађаj довољно временски близак да би преживели jош увек могли да сведоче о страхотама коjе су прогутале jевреjски народ . Страшна патња милиона осталих жртава нацизма оставила jе неизбрисив ожиљак диљем целе Европе такође . (…) Делимо обавезу да се сећамо жртава холокауста и да одаjемо почаст онима коjи су се томе супротставили . У нашим земљама подстичемо одговараjуће облике сећања на холокауст , укључуjући Дан сећања jедном годишње .

Варшава , Пољска , послератни период , Мемориjални марш посвећен жртвама холокауста . ( Јад Вашем )

У октобру 2002. министри образовања чланица Већа Европе донели су резолуциjу по коjоj Дан сећања на холокауст треба установити у свим школама земаља чланица .(За више информациjа о тоj одлуци и другим тачкама коjе се односе на сећање на холокауст у Европи , види :http://www.coe.int). Након тога , у новембру 2005, Уjедињене нациjе на шездесетоj пленарноj генералноj скупштини , одлучуjу да међународни дан сећања у част жртава холокауста буде 27. jануар , и подстичу земље чланице да разраде образовне програме коjе ће сећања на ову трагедиjу пренети новим поколењима . (За више информациjа види : http://www.un.org )

Полагање венца на Зид смрти на дворишту блока 11 у Аушвицу I – Stammlager . Омладинске делегациjе и Министри образовања 48 држава чланица Европске Културне Конвенциjе учествовали су у интернационалном семинару „Подучавати о сећању кроз културно наслеђе“, одржаног у Кракову у Аушвиц – Биркенау, Пољска, 4.-6.маjа 2005.

Последњих година ОЕБС jе ставио нагласак на промовисање сећања на холокауст и борбу против савременог антисемитизма . Државе учеснице обавезале су се да ће обележавати Дан сећања на холокауст одлуком коjа jе донесена на краjу Конференциjе о анти – семитизму , у априлу 2004. у Берлину .

Тридесет jедна од 55 земаља учесница ОЕБС – а установила jе Дан сећања на холокауст . (Табела о службено установљеним данима сећања на холокауст у региону коjи покрива ОЕБС може се наћи у Додатку 2) Грчка , Ирска , Република Чешка , Белгиjа , Данска , Финска , Естониjа , Француска , Немачка , Италиjа , Лихтенштаjн , Албаниjа , Норвешка , Шведска , Шпаниjа , Шваjцарска , Велика Британиjа и Хрватска , утврдиле су законом да ће се 27. jануара ( дан када jе ослобођен Аушвиц – Биркенау ) сваке године одржавати свечаности и посебна дешавања у знак сећања на жртве холокауста ..

Примера ради , у Великоj Британиjи се Дан сећања на холокауст , 27. jануар , обележава националним догађаjем у коjем учествуjу jавне личности , преживеле жртве холокауста и други великодостоjници . У неколико градова широм земље такође се одржаваjу регионалне комеморациjе . Подстичу се и догађаjи у друштвеним заjедницама са стотинама малих група као што су цркве , групе за помиловања , школе , факултети и градска већа , а одржаваjу се за jавност и саму заjедницу .

Британски Home Office осигурава финансиjску подршку као и изворе за помоћ групама у организациjи таквих догађаjа . Штавише , британско Одељење за образовање и способности обезбеђуjе он – лаjн и штампане материjале за Дан сећања на холокауст .

Централна украjинска фондациjа за холокауст „ Ткума“ jе 27. jануара 2005.године организовала проjекат познат као „Маратон сећања“, с циљем да подигне свест о холокаусту у десетинама украjинских градова и места. Догађаjи су укључивали наградну свечаност за студенте коjи су учествовали у такмичењима о холокаусту, „Маршеве живих“ на аутентична места страдања жртава холокауста, округле столове студената са познатим особама и конференциjу за штампу са представницима међународних и локалних медиjа везану за 60 годишњицу ослобођења Аушвиц– Биркенауа. У Одеси jе комеморациjу обележила комбинациjа литерарних и уметничких слика и прича Ели Визел, преживеле жртве холокауста и добитнице Нобелове награде. Државни и локални званичници такође су учествовали у тим догађаjима.

Изведба плесне групе Zaporozhye JCC као део Маратона проjекта сећања у Украjини 2005., Ткума (Централна Украjинска Фондациjа Холокауста)

Србиjа , Бугарска , Румуниjа , Аустриjа , Мађарска , Латвиjа , Литваниjа , Луксембург , Пољска , Словачка и Македониjа су , такође , установиле Дан сећања на холокауст , у складу са историjским догађаjима у њиховим земљама у време холокауста . На пример , у Мађарскоj jе Дан сећања 16. април , датум када jе настао први гето у Мункачу , док jе у Литваниjи 23. септембар – у знак сећања на убиство преостале jевреjске популациjе у гету Вилниуса 1943.

Канада и Сjедињене Државе обележаваjу датуме у складу са Yom HaShoah . Yom HaShoah Ve ~ Hagevurah ( jевреjски ) дословно значи Дан сећања на мученике и jунаке холокауста , а почиње у залазак 27. месеца нисана у jевреjском календару . Yom HaShoah , коjи обележава почетак устанка у варшавском гету 1943, утемељен jе законом израелске владе 1951. године . Широм земље се у знак сећања на жртве двоминутно оглашаваjу сирене , а места за забаву , као што су позоришта , плесне дворане , ресторани и кафеи , су тог дана затворени . То jе постао дан комеморациjе у jевреjским заjедницама и међу поjединцима широм света .

Јеракмиjел Фелзенштаjн пали бакљу током церемониjе као успомену на мученике холокауста и Дан сећања на хероjе ,4. маj 2005., Јад Вашем.

Разне заjеднице имаjу дугогодишње традициjе обележавања догађања холокауста и / или Другог светског рата . Дан сећања на холокауст не сме занемарити или заменити већ установљене ритуале сећања , него продубити њихов значаj и важност унутар ових заjедница .

Наставници у чиjим се земљама Дан сећања службено не обележава би можда желели да се са своjим ученицима укључе у истраживачки проjекат о холокаусту , нарочито везано за догађаjе у њиховим земљама у оно време.

Кликните на имена земаља за детаље о активностима поводом комеморациjа Холокауста Интерактивна мапа доступна jе и на странициhttp//www1/yadvashem.org/education/ceremonies/liberation/map/map.html.

II Методолошки принципи

Комеморативни догађаjи не могу и не смеjу заменити проучавање онога што се догађало у прошлости . Опсежно проучавање предмета – коjе подразумева активан процес учења у оквиру наставног плана – и об e лежавање историjских догађаjа из године у годину прилично су различитог карактера . Ритуали сећања , као што су свечаности са музичким вињетама , читањем текстова и именима жртава , ограниченог су обима , чак и кад се одржаваjу на годишњоj основи .

Препоручуjу се активности усмерене на приче стварних људи , чиjа су имена или лица била идентификована ( на пример , бивши jевреjски становници града или суседства , бивши наставници или студенти у школи ) или се могу открити истраживањем . Стављање нагласка на лица , имена и свакодневни живот жртава холокауста враћа достоjанство свима коjи су убиjени . Представљањем жртава као људских бића из дуго установљених заjедница , радиjе него као статистичких података из плинских комора и масовних гробница , наставници могу ученике упознати са мултикултуралном таписериjом живота Јевреjа у Европи између 2 рата.

Дворана имена, део Новог Музеjа Историjе Холокауста у Јад Вашему. Испуњаваjући своjу улогу у чувању индивидуалности сваке поjединачне jевреjске жртве убиjене од стране Национал- Социjалиста и њихових сарадника , Јад Вашем сакупља „странице сведочанстава “ од средине 50их година . Њих достављаjу преживели, рођаци или приjатељи жртава, тиме су ове Странице сведочанстава сачувале траjном успомену у Дворани Имена у Јад Вашему . (Ардон Бар Хама, Јад Вашем).

Предавачи би требали подстицати своjе студенте да покажу личну инициjативу и одговорност у координациjи интердисциплинарних и њиховом годишту прилагођених активности , укључуjући музику , драму , књижевност , историjу , теологиjу , философиjу и друге дисциплине . Посебно се препоручуjе извођење драма и рецитала са именима жртава и текстовима као што су дневници , посете аутентичним местима ( на инициjативу самих ученика ) и изложбама .

Дани сећања на холокауст могу , такође , да створе прилику за целу школску заjедницу да се окупи заjедно око значаjног , смисленог образовног искуства . Школски управници , наставници и ученици могу , такође , желети да се на оваj дан осврну на поjаву ксенофобиjе , расизма и антисемитизма у свом окружењу током претходних година .

У Норвешкоj се 27. jануара школи коjа jе исказала изузетну обавезу у борби против расизма у школи или локалноj заjедници додељуjе Бењаминова награда, коjа jе добила име по петнаестогодишњаку Бењамину Хермансену, жртви расно мотивисаног убиства од стране неонациста 2001. Током свечаности, коjоj присуствуjе и министар образовања, одаjе се признање настоjањима школске управе, наставника, ученика и родитеља да промовишу толеранциjу .

Шири контекст холокауста

Националсоциjалистичка Немачка jе организовала систематски , бирократски организован механизам за масовно уништење европског jевреjства . Њена убилачка машинериjа , коjа не само да jе убила милионе , него и употребила њихове телесне остатке у индустриjске сврхе , означила jе

Фотографиjа коjа приказуjе идентификаци оне беѕеве и трак е за руке коjе су носиле различите групе жртава Н ационал- С оциjалиста, укључуjући Јевреjе , Јеховине сведоке, Роме и криминалце . Такође садржи траку за руку полицаjца кампа. Беѕеви и траке за руке су преузети из колекциjе М узеjа холокауста у САД .

Дотад незабележен карактер холокауста увек ће имати универзално значење . Учењем о холокаусту али и о другим геноцидима , ученици ће развити свест о томе да се такви злочини коjе чине људи против других људи могу поновити , Јевреjима или другима ; не на исти , али на сличан начин . Научиће о људскоj одговорности у грађанском друштву , да се гласно супротставе , спрече и зауставе геноцид где год се он на свету поjавио . Ученицима се може дати задатак да истраже геноциде и злочине против човечности ; да пишу члановима парламента , политичарима , свештенству и другим вођама о поукама холокауста , опасности од тоталитаризма , и образовним порукама за спречавање геноцида у будућности . На пример , ученици се могу упутити на Одбор за савест при Мемориjалном музеjу холокауста коjи jе основала Председничка комисиjа за холокауст САД 1979. године . Кад jе Председничка комисиjа за холокауст дала препоруку за оснивање савременог мемориjала жртвама холокауста , констатовала jе да ниjедна ствар ниjе тако узбуњуjућа и хитна као потреба да се осигура да се такав нехумани напад као што jе холокауст – или било каква његова верзиjа – никад више не понови . (За више информациjа види :http://www. ushmm.org )

Ученици ће боље разумети догађаjе ако им се покаже како су Јевреjи били мета прогона . Треба имати на уму да су поред Јевреjа , коjи су били први на мети националсоциjалиста и њихових сарадника , трпеле и друге групе , као Роми и Синти ; хомосексуалци ; Јеховини сведоци ; Пољаци ; руски ратни заробљеници ; комунисти и други . Судбина Рома и Синта ( коjи су такође третирани као расно инфериорни ) уопште се не обележава . И њих треба памтити заjедно са жртвама холокауста .

Обележавање ликвидациjе Циганског логора у Аушвиц – Биркенау 2. августа 1944. врши се од 1977. као Дан сећања на истребљивања Рома и Синта . У jулу 2005. Центар ромске заjеднице ДРОМ из Куманова ( Македониjа ) дао jе инициjативу за jавно освешћивање о историjи и страдању Рома и Синта за време Другог светског рата . Активности сећања су обухватиле историjско предавање , изложбу , читање поезиjе и позоришна и музичка извођења , чиjа jе сврха била да укажу на културу , историjу и идентитет Рома и Синта , као и на прогон коjем су били изложени у Другом светском рату . Обjављен jе и летак са личном причом Рома , жртве истребљивачког логора националсоциjалиста . Водећи званичници и великодостоjници коjи су били присутни , указали су на значаj jавног освешћивања , када jе реч о страдању Рома и Синта за време Другог светског рата .

Каравана сећања организуjе се на инициjативу Удру жења Рома из Тарно ба и локално г музеj а сваке године , од jула 1996. учесници комеморациjе ходаjу пољсим градом Тарно вом и другим ма њ им градовима, застаjу ћи на местима коjа представљаjу успомене на жртве холокауста : сећаjући се тако убиjених Јевреjа, ромских жртава убиjених од стране Н ационал- Социjалиста 1943. као и првог одвођења пољских политичких затвореника у концентраци он и камп Ау швиц . Оваj догађаj помаже сећању на ромске жртве холокауста, интеграциjи ромске заjеднице са локалним становништвом, као и представљању њихове историjе и културе. (Регионални музеj, Тарнов .)

III Циљеви и резултати учења

У оквиру Дана сећања на холокауст , образовни циљеви и за наставнике и за ученике укључуjу :

•  Поистовећивање са жртвама и очување успомена на њих
•  Истицање важности сећања на преживеле , жртве , спасиоце и ослободиоце
•  Препознавање да jе холокауст био губитак за цивилизациjу као целину као и за државе коjе су биле директно укључене
•  Стицање бољег разумевања прошлости
•  Подизање свести о локалном , регионалном и националном наслеђу ,
•  Подизање свести о опасности од радикалних , екстремистичких покрета и тоталитарних режима
•  Подизање свести о савременим облицима антисемитизма , ксенофобиjе и свим облицима мржње
•  Указивање на друге геноциде
•  Промовисање поштовања људских права , нарочито мањина
•  Подстицање критичког мишљења и интелектуалне радозналости и
•  Неговање личне одговорности као демократских грађана

Пошто се дани сећања на холокауст обично обележаваjу само jедном годишње , не може се очекивати ученици у потпуности схвате шта се догађало под националсоциjалистичким режимом између 1933. и 1945. Иако горе поменути циљеви не могу бити реализовани кроз jеднодневне активности , може се подстицати свест о важности комеморациjе како би ове активности резултирале свестраниjим проучавањем холокауста .

IV Практичне образовне стратегиjе

Пре увођења ученика у активности сећања , треба подстаћи саме наставнике да науче што више о овоj теми и да сарађуjу са колегама коjи су већ похађали семинаре за наставнике о аспектима образовања и сећања на холокауст . Кад год jе то могуће , наставници треба да похађаjу семинаре за стручно усавршавање о тоj теми . У сваком случаjу , мораjу се добро припремити кад организуjу спомен – дане . Будући да наставници наjбоље познаjу своjе ученике , приступ организовању Дана сећања биће заснован на њиховоj процени ученичких потреба и способности .

Многи наставници су у образовне догађаjе везане за обележавање холокауста , уз ученике успешно укључили и локалну власт , невладине организациjе , медиjе и институциjе из заjеднице .

Активности везане за сећање на холокауст могу обухватити рецитале поезиjе и имена жртава , гледање филмова , посете изложбама , утиске коjе су на ученике оставиле посете аутентичним местима холокауста или музеjима , приредбе или изворно компоноване песме . Примера ради , y Сфинтул Георге у Румуниjи , ученици су радили на проjекту писања и извођења драме према познатоj књизи Ели Визела Ноћ . Слични проjекти се могу радити са ДневникомАнеФранк .

Наставници могу размислити о минуту ћутања у оквиру комеморативних свечаности и / или активности . Иако кратак трен ћутања може ученицима дати простор за властита осећања и мисли о ономе што се догађало у холокаусту , то не сме бити замена за стварни наставни / процес поучавања или активности на Дан сећања .

У Норвешкоj , Директорат за основне и средње школе подстиче све школе на обележавање Дана сећања на холокауст и даjе образовне изворе на своjим веб страницама . Многе школе организуjу рецитале поезиjе и изложбе , док друге организуjу процесиjе са бакљама и позиваjу преживеле и сведоке да испричаjу своjе личне приче .

Аушвиц, Пољска, послератни период, кофери у Музеjу	Оваj кофер су као проjекат Дана сећања на Холокауст начинили студенти Дана сећања, Влаицу Вода националног колеѕа, Румуниjа, октобар 2004

Сведоци , сведочења и визуелна историjа  

На оваj дан наставници могу организовати сусрете ученика са сведоцима ( нарочито преживелим жртвама холокауста , али и са ослободиоцима и спасиоцима ) коjи се сећаjу своjих искустава из Другог светског рата . Свjедочења уживо могу бити веома снажног утицаjа и могу допринети дубљем саживљавању ученика . Затим , раниjе снимљена визуелна историjска сведочења такође могу бити подстицаjно наставно средство . Наставници се могу фокусирати на оно што су ученици сазнали из сведочења преживелих и на утиске коjе су на њих та сведочења оставила .

Некадашњи затвореник, логор Берген Белсен у Немачкоj	Деца у логору, дижу руке у време ослобађања, Аушвиц, Пољска

Посете аутентичним местима , споменицима и музеjима  

Студиjска путовања на аутентична места везана за холокауст , као што су бивши центри погубљивања и концентрациони логори , могу знатно допринети дубљем разумевању онога што се догодило . Осим тога , разредне посете музеjима холокауста , споменицима и образовним центрима су изванредна прилика за ученике да обогате своjа знања о овоj теми . Путовања на аутентична места и / или музеjе везане за холокауст мораjу се унапред добро припремити , а наставак активности и дискусиjа са ученицима се нарочито препоручуjу .(За упутства о посети аутентичним и неаутентичним местима везаним за холокауст , види :http://www.holocaust.taskforce.org ) Посете се не мораjу одвиjати баш на сам Дан сећања , али искуство може помоћи ученицима да схвате важност комеморациjе и повезати их са касниjим активностима на Дан сећања .

Контакти са jевреjским заjедницама

У многим градовима , jевреjске заjеднице више не постоjе због холокауста и послератног антисемитизма . Међутим , неколико jевреjских заjедница у Европи , коjе су вековима цветале , почеле су се обнављати . Наставници и ученици могу успоставити контакт са члановима своjе локалне jевреjске заjеднице и затражити више информациjа о различитим аспектима њиховог свакодневног живота и културе , као и о животу jевреjске општине приjе холокауста .

Интроспекциjа ученика

Писмени задаци као разредна активност могу подстаћи ученикову креативност и индивидуалност , али и стимулисати његову интелектуалну радозналост . Такмичење у писању есеjа често се организуjе као подстицаj и ученицима и наставницима да се фокусираjу на теме везане за холокауст . Имаjте на уму да неки ученици желе задржати за себе своjа осећања о тоj тешкоj теми .

Сећање кроз модерну технологиjу  

Употреба модерне технологиjе може бити врло ефикасно средство у неговању сећања на холокауст . Организациjа размене путем интернет форума међу ученицима коjи су прочитали исте књиге или исте текстове на различитим jезицима , или координациjа видео конференциjа међу младима на националном и међународном нивоу може успешно подстаћи диjалог о значењу Дана сећања на холокауст . Осим тога , та виртуелна дружења могу продубити ученикову захвалност што припада међународноj заjедници .

Године 2005. немачки ученик из Гетеове гимназиjе у Франкфурту на Маjни , коjи jе претходно посетио концентрациони логор Бухенвалд , одржао jе видео конференциjу са преживелом жртвом холокауста , Јевреjином , доктором Јехошуом Бухлером . Након што jе испричао своjу личну причу , ученици су имали прилику да постављаjу питања , нарочито о заточеништву у Бухенвалду . Особље Међународне школе за образовање о холокаусту у Јад Вашему учествовало jе у диjалогу и водило догађаj . За већину ученика , то jе била прва прилика да отворено говоре са преживелим Јевреjином , жртвом холокауста , коjи живи у Израелу .

Локална историjа

Локални историjски проjекти као што су обиласци сећања у родним градовима и местима , могу подстаћи ученике да се повежу са историjом свога краjа . Кроз истраживање локалне историjе ученици могу научити о важности jевреjске културе у многим европским градовима пре холокауста као и о ограничењима коjа су им постепено наметана пре него што су били депортовани у истребљивачке логоре или убиjени .

Године 2004. поводом 23. септембра ( Дан сећања у Литваниjи ), Међународна комисиjа за процену злочина нациста и совjетског окупаторског режима у Литваниjи , координисала jе образовни проjекат под називом “ Жива историjа Литванских Јевреjа „. Ученици и њихови наставници су сакупљали историjску грађу о свакодневном начину живота , вери и култури Јевреjа коjи су живели у градовима приjе холокауста . Штавише , учествовали су у обиласцима са водичем , организовали сусрете са преживелима и са представницима локалних jевреjских заjедница . Таj рад jе кулминирао представљањем “ Живота Јевреjа у мом граду пре холокауста „, 23. септембра 2004. у њиховим школама .

Школа у Варшави jе током целе школске године радила на реализациjи великог проjекта о сећању на холокауст , коjи jе окончан на Дан сећања , 19. априла ( дан устанка у варшавском гету ). Материjали коjе су ученици припремили за изложбу о варшавском гету углавном су се односили на места близу њихових школа , као што су споменици варшавском гету и Umschlagplatz ( место са коjег су Јевреjи депортовани у логоре смрти ). Такође су припремили изложбену витрину са подацима о свим синагогама коjе су некад постоjале у Варшави .

Изложба студентског проjката „жива историjа литванских Јевреjа“ на Национални дан обележавања холокауста, 23.септембар 2004.

На Дан сjећања на холокауст у Пољскоj, 19. априла, школска деца из Лублина као и деца из околних градова написали су 500 писама Хениjу Жyтомирском, десетогодишњем дечаку, пољском Јевреjину, коjи jе убиjен у Маjданеку 1942. Таj проjекат jе подстакла Grodzka Gate – Позориште НН. Ученици су послали поштом своjа писма убацивши их у специjално дизаjнирани сандучић. Сва су се писма вратила пошиљаоцима са печатом „адреса не постоjи, приматељ непознат“ како би се подстакли да код куће дискутуjу о томе шта се догодило са jевреjском популациjом у Европи за време холокауста. Проjекат jе такође обухватио обилазак меса у Лублину коjа су била део Хениjевог детињства; уметничко-образовну публикациjу под именом ‘Хенио’ коjа се делила по школама, и израду веб странице посвећене Хениjу с његовим породичним фотографиjама и животописом. У склопу те инициjативе организоване су и радионице за наставнике с нагласком на педагошоj методологиjи.

Полагање венаца у мемориjал Биркенау, 27.октобар 2004. Руски средњошколци из Москве коjи учествуjу на семинару „Аушвиц – историjа и симболизам“ коjи организуjе едукативни центар Аушвиц Биркенау државни музеj.

Истраживачки задаци  

Наставници и њихови ученици могу се успешно укључити у многе истраживачке проjекте о обележавању холокауста

Група мађарских ученика и наставника jе у jесен 2004. радила на двоjезичном проjекту ( мађарски и енглески ) под називом “ Лична историjа „. Први део сериjе “ Дневник из Аушвица “ темељио се на сећањима коjа jе након рата 1945. написао седамнаестогодишњи младић . Група ученика jе дигитализовала и издала таj дио . Обjавили су двоjезични ЦД – Р OM и пропратни приручник за наставнике . ″ 60 дана за 60 дана ″ jе проjекат jевреjске заjеднице из Велике Британиjе намењен члановима локалне заjеднице и ученицима било коjег порекла . Започет jе 25. jануара 2005. и траjао jе 60 дана . Учесници су на основу информациjа сакупљених из “ Страница свjедочења “ у Јад Вашему истраживали свакодневни живот поjединаца коjи су погинули у холокаусту . Сваки поjединац , група или породица коjа се придружила проjекту добила jе картицу са именом jедне особе коjа jе нестала у холокаусту . Свака група или школа била jе повезана са заjедницом коjа jе претрпела холокауст .

Истраживачки проjекти за Дан сећања на холокауст могу поставити питања као што су : како се Дан сећања на холокауст обележава на националном нивоу а како у другим земљама ? Да ли jе датум обележавања исти код свих а ако ниjе зашто су одабрани баш ти други дани ? Зашто jе таj дан значаjан ? Шта означава 27. jануар ? Коjи су се jош дани могли одабрати ? Предложите да ученици истраже веб странице , као што jе ова доле , да би добили више информациjа. (За више информациjа види : http://www.60for60.com)

У Бугарскоj се 10. март обележава као “ Дан холокауста и спашавања бугарских Јевреjа “ ( познат и као Дан жртава холокауста ). У свим бугарским школама се одржава посебан школски час под називом ″ 10. март : поука о достоjанству ″ . Активности комеморациjе укључуjу сусрете са преживелима , посете споменицима и другим местима , уметничка и литерарна такмичења на ту тему и истраживачке проjекте на изворним документима .

Обнова гробова

У вези са Даном сећања на холокауст , наставници могу размислити и о организовању локалних истраживачких проjеката изван школе или организовати обнову и чишћење jевреjског гробља .

Школа Јевреjске заjеднице Лаудер Јавне у Будимпешти, организуjе летњ и програм jедно недељног чишћења напуштеног jевреjског гробља. Ученици чисте гробове и усправљаjу порушене надгробне споменике , тумаче натписе на споменицима и покушаваjу да реконструишу историjу некад постоjеће jевреjске заjеднице. На краjу активности се присете свих коjи су нестали у холокаусту, коjи jе донео краj jедноj jевреjскоj заjедници у цвату . Проjекту се придружуjу неке локалне школе и општине.

Студенти чисте напуштено jевреjско гробље у Саобу, Мађарска 2002. (Лаудер Јавна школа jевреjског удружења у Будимпешти)

Усваjање локалних споменика

Одржавање локалних споменика може бити добар начин да ученици у своjим заjедницама покажу друштвену одговорност . Прихватаjући значаj локалног споменика , ученици могу разматрати :

•  Коjем jе посебном догађаjу посвећен споменик ? Јесу ли jош живи људи коjи су повезани са тим догађаjем и са коjима би ученици могли разговарати , или чиjа би сведочења могла бити доступна ( писмена сведочанства или видео – снимци )?

•  Кад jе откривен споменик и шта то говори о начину на коjи се локална заjедница сећа холокауста ? Ученици се могу подстаћи на разговор са особама укљученим у историjу самог споменика .

•  Ученици могу проучавати уметничке и архитектонске аспекте споменика . Ко га jе проjектовао ? Шта представља ? Какав jе таj споменик у односу на друге споменике ? Коjа jе иконографиjа употребљена на том споменику и шта она говори о времену кад jе подигнут ?

•  Ученици се могу подстаћи да направе скицу свог споменика локалном догађаjу везаном за холокауст .

У Холандиjи подстичу школе да “ усвоjе “ локалне споменике посвећене холокаусту . Школе могу у договору са локалним одборима сваке године пре комеморациjе ангажовати ученике одређеног разреда на уређењу споменика и тако им – преузимањем одговорности за споменик – омогућити активно учешће у припреми и реализациjи Дана сећања . Та инициjатива учвршћуjе обавезу школске управе да поучава о холокаусту , указуjе на значење комеморациjе и повезивања са заjедницом . Холандска веб страница www . oorlogsmonumenten . nl / datakid jе посвећена споменицима везаним за Други светски рат . Страница описуjе и седам стотина споменика коjе су усвоjили холандски ученици .

Проjекти друштвених активности

Предлози за друштвене активности укључуjу : постављање плаката посвећених сећањ y на станицама jавног превоза ; препознавање места одакле су депортовани или на коjима су живели Јевреjи ; молбу локалним властима да сарађуjу са школом у постављању споменика . Кампање за сећање у организациjи ученичких савеза , покрети младих , верске конгрегациjе или сађење Парка сећања су неке од опциjа коjе наставници могу даље развиjати .

Предаjа Бакље сећања

За неколико година остаће jош само неколико преживелих сведока коjи ће моћи лично сведочити о ономе што се догађало у холокаусту . Кад и последњи преживели преда своjе наслеђе , наставници ће заjедно са ученицима моћи да саграде мостове сећања за будућа поколења , како би поуке холокауста сачували од заборава . Постоjи нада да ће ова упутства за припрему Дана сећања на холокауст послужити наставницима у овоj важноj мисиjи .

Додатак 1. Додатни осврти и информациjе

Нарочито се препоручуjе да министарства образовања , удружења наставника и невладине организациjе затраже одржавање радионица за стручно усавршавање у припреми Дана сећања на холокауст .

За додатна упутства и обjашњења о настави о холокаусту , као и предлоге о томе како у разреду приступити тоj теми , види : http://www.holocausttaskforce.org

Неколико наставних програма и других извора доступни су на интернету или у педагошкоj литератури и библиотекама . Види , на пример :

Јад Вашем :
http://www.yadvashem.org

OЕБС / ОДИХР :
http://www.osce.org/odihr

Савет Европе :
http://www.coe.int/TE/Cultural_Co-operation/education/Teaching_Remembrance

Сећање – Аустриjа :
http://www.erinnern.at

Мехелен музеj депортациjе и покрета отпора – Белгиjа :
http://www.cicb.be

Терезин мемориал – Република Чешка :
http://www.pamatnik-terezin.cz

Документациjски центар савременог jевреjства – Француска :
http://www.cdjc.org

Мемориjални музеj жртава национал – социjализма у Немачкоj – Немачка :
http://www.topographie.de

Мемориjална места жртава нацистичког режима – Немачка :
http://www.memorial-museums.net

Кућа бораца у гету – Израел :
http://gfh.org.il

Фондациjски центар савремене jевреjске документациjе – Италиjа :
http://www.cdec.it

Међународна комисиjа за процену злочина нациста и совjетског окупаторског режима у Литваниjи :
http://www. komisija.lt

Кућа Ане Франк – Холандиjа :
http://www.annefrank.org

Државни музеj Аушвиц – Биркенау – Пољска :
http://www.auschwitz.org.pl

Руска фондациjа за холокауст – Руска федерациjа :
http://www.holofond.ru

Форум савремене историjе – Шведска :
http://www.levandehistoria.org

Украjински центар за проучавање холокауста – Украjина :
http://www.holocaust.kiev.ua

Дан сећања на холокауст – Велика Британиjа :
http://www.holocaustmemorialday.gov.uk

Труст за образовање о холокаусту :
http://www.het.org.uk

Империjални ратни музеj – Велика Британиjа :
http://www.iwn.org.org.uk/lambeth/holoc-ex l.htm

Суочавање са историjом и са нама самима – САД :
http://www.facinghistory.org

Центар Симона Визентала – САД :
http://www.wiesenthal.com

Фондациjа преживелих у Шоаху , визуелна историjа – САД :
http://www.vhf.org

Мемориjални музеj холокауста Сjедињених Држава – САД :
http://www.ushmm.org

Додатак  II . Сећање на холокауст у земљама учесницама  OЕБС – а

Осамнаест од педесет и пет држава учесница ОЕБС – а обележава Дан сећања на холокауст 27. jануара . У тринаест држава су , у складу са догађаjима везаним за холокауст у свакоj од њих , установљени други релевантни датуми ; док се у шест држава учесница холокауст не обележава посебно већ у склопу њихових националних дана сећања .

Извор:

Јасеновац-инфо
Одбор за Јасеновац
Светог Архиjереjског Сабора Српске Православне Цркве

ПРЕВОД ОБРАЗОВНИХ И ИНТЕРНЕТ МАТЕРИЈАЛА ЈАД ВАШЕМ