Dokument koji krije jezivu sudbinu Gavrila Principa i njegove porodice

O čoveku kome se i danas dive širom bivše Jugoslavije, Gavrilu Principu, ispričane su mnoge priče. Neke od njih su i teroije zavera kojima su na Balkanu, poznato je, skloni svi. Ipak, malo je poznat život njegove porodice nakon atentata i Prvog svetskog rata u tada Kraljevini Jugoslaviji. Ovaj zvaničan dokument (koji nikada nije bio objavljen i dugo je bio čuvan kao tajna u Arhivu Dvora) daje odgovor na pitanje šta se dogodilo sa porodicom Princip i kako su živeli nakon oslobođenja od Austrougara!

Baš pod ovim brojem „110-16“ zavedeno je pismo Petra Principa (oca srpskog junaka Gavrila) kralju Jugoslavije Aleksandru I Karađorđeviću u kojem on preklinje za pomoć “svog gospodara” jer kako kaže prepušten je na milost ili ne sudbini, a njegova dva sina (braća Gavrila) nisu dorasla da izdržavaju svoju kuću i porodicu!

Petar je bio prost čovek – seljak, a porodica Princip, čiji je sin bio heroj nad herojima Jugoslavije, nakon završetka Drugog svetskog rata živela je u bedi i jedva je preživljavala.

Prema tvrdnjama iz Arhiva, pismo koje je Petar napisao kralju Ujedinitelju Jugoslavije najverovatnije napisao je jedan od činovnika u Sarajevu, budući da je otac Gavrila Principa bio nepismen.

U Arhivu Dvora nema pisanog traga (dokumenta) koji bi mogao pokazati kako je i da li je kralj Aleksandar uslišio molbe starog i iznemoglog Principa, već, kako smo se uverili na “licu mesta” piše samo da je Karađorđević mimo protokola pomogao Principove i dao im određena sredstva za život.

Prema istorijskom zapisu Gavrilo Princip poslednji put bio je kod svojih roditelja oko Svetog Save (27. januara) 1914. godine i tada je navodno, majci pričao o Žerajiću, posetama njegovom grobu, o Srbiji i njenom demokratizmu, o kralju Petru, srpskim liberalima, o parlamentu, o seljacima kojima pripada zemlja itd…

Tužna i jeziva sudbina Principovih zadesila je i Gavrilovu majku Mariju (zvana Nana) koja je nadživela sina punih trideset godina, a u Drugom svetskom ratu, ustaše su spalile kuću Principovih, zaklali Gavrilovog brata, lekara Nikolu, a stara Nana je morala u zbeg kao i u ustanku 1875—78. Umrla je u noći između 12. i 13 jula 1945. u 87. godini života.

Gavrilo Princip bio je zatočen u samici, gde je polagano umirao od gladi i bolesti, prebijan sistematski, bukvalno svakodnevno. U vlažnim ćelijama, punim pacova, na golim daskama obitavali su robijaši u zloglasnom Terezinu, pa i sam Princip.

Nešto, što je pre bilo splačina nego čorba robijašima je deljeno svaki treći dan, a Gavrilo Princip je dobijao hranu tek svaki peti dan. Mučen je zverski na raznorazne načine, a “specijalitet” zatvora bilo je mučenje Gavrila Principa tako što bi ga stavili u drveno bure u koje je prethotno bilo zakucano mnoštvo velikih eksera, pa bi ga kotrljali u takvom buretu dok bi se veliki ekseri zabadali u Gavrilovo izranjavano mlado telo!

Pismo Petra Principa kralju Aleksandru I Karađorđeviću koje je napisano 28. februara 1922. godine u Sarajevu prenosimo vam u celosti:

“Njegovom Veličanstvu Kralju Aleksandru I Karađorđeviću

Gospodaru, poznavajući tvoju brigu za sinove ove zemlje, a o čemu sam se uverio u toku minulih ratnih godina – slobodan sam uputiti Tebi moju molbu.

Moj sin Gavrilo Princip, kao što je poznato, izgubio je život 1914. godine oslobađajući svoju napaćenu domovinu od jednog tiranina.

Jednog imam sada u vojsci gde služi svojoj otadžbini, a drugi kao učenik radi u jednoj beogradskoj juvelirskoj radnji.

Kraj mene ovde imam dva nedorasla sina koji nisu u stanju da me izdržavaju te sam pod starost ostavljen na milost i nemilost sudbini. Zbog čega sam prinuđen da te zamolim gospodaru za makakvu pomoć koja bi mi omogućila opstanak u današnjim teškim prilikama.

U nadi da će mi molba biti uslišena ostaje mi da gajim ljubav prema svom gospodaru, njegov ponizni podanik”.

(Telegraf)

Izvor: INTERMAGAZIN

Vezane vijesti:

Za koga je Gavrilo Princip terorista?

Zašto je Princip ubio Ferdinanda

Mali dečaci, veliki ratovi