Dokaz da je Stepinac znao za zverstva u NDH

Pre jučerašnje promocije knjige prof. dr Gideona Grajfa u Matici srpskoj, u Arhivu Vojvodine je ovaj istoričar i istraživač Holokausta, sa dvojicom kolega sa ONO akademskog koledža iz Izraela, Davidom Sorockinom i Davidom Bitonom, imao uvid u Dosije 562, iz privatnog fonda Slavka Odića. Po odobrenju Vlade Vojvodine, izraelski istoričari su nastavili svoja istraživanja, a juče su imali priliku da vide i pismo koje je anonimni „časni katolik i Hrvat” napisao kardinalu Alojziju Stepincu, upoznajući ga sa najmonstruoznijim detaljima zverstava koje su hrvatske ustaše i pripadnici klera činili prema Srbima na teritoriji Nezavisne države Hrvatske. Pismo ukazuje da je Stepinac, bar od februara 1942, znao šta se dešava na teritoriji NDH, a posebno u logoru smrti Jasenovac.

Započevši rečima da mu pismo upućuje „kao čovek čoveku, kao hrišćanin hrišćaninu”, anonimni autor (za koga se misli da bi mogao biti Prvislav Grisogono, član Kraljevske vlade u egzilu) navodi da se „već celih 10 meseci Srbi na najužasniji način zlostavljaju i ubijaju, njihova dobra koja vrede milijarde se uništavaju”, a da su „stid, ogorčenost i srdžba na licu svakog časnog Hrvata”.

„Sa ubistvima Srba otpočelo se u prvom periodu osnivanja uboge Nezavisne Države Hrvatske (Gospić, Glina, Gudova, Bosanska Krajina, itd), koja bez ikakvog prekida traju i danas”, piše u ovom dopisu Stepincu. Navode se načini mučenja („ekserima su prikivani na panjeve, vatreni jezici su obavijali njihove gole grudi, živi su pečeni i spaljeni u svojim domovima i crkvama, polivani su kipućom vodom, njihova koža je drana, a otvorene rane zatim posipane peskom i solju, oči su im kopane, uši, nosevi i jezici odsecani…”).

Kaže i da su „zverstva ovih nečuvenih zlostavljanja užasnula čak i nemačke i italijanske vojne snage”. „U koncentracionom logoru u Jasenovcu i dan današnji nestaju hiljade i hiljade Srba, koji su u poluporušenim barakama bez dovoljno slame i pokrova izloženi gladi i oštroj zimi i tako nalaze svoju smrt”, navodi se, između ostalog, u ovom dokumentu.

Pored daljih detaljnih navoda, autor završava: „Zbog toga će na katoličku crkvu pasti najveća odgovornost, kako za kaznu Božiju tako i ljudsku. Ova poslednja će hrvatski narod sigurno pogoditi, ako se ne budemo blagovremeno još pokajali za svoje grehe. O ovome Vas obaveštavam kako bih spasio svoju dušu. Vama, međutim, ostavljam slobodu da pronađete put za spasenje Vaše duše! Jedan od mnogih koji je prvo čovek i katolik, a zatim jedan častan Hrvat. Zemun, 8. februar 1942.”

Profesor Grajf je ovom prilikom juče posebno ukazao na činjenicu da je tzv. ustaško „konačno rešenje” počelo odmah nakon proglašenja NDH, u aprilu 1941, masovnim pokoljem u Gudovcu, a da je nacističko „konačno rešenje” počelo 22. juna u Babinom jaru (Ukrajina), prilikom operacije „Barbarosa”.

Profesori Sorockin, Biton i Grajf najavili su da će Međunarodna ekspertska grupa prirediti knjigu pod naslovom „Ustaško konačno rešenje pre nacističkog” i ona će biti predstavljena u oktobru na Sajmu knjiga u Beogradu. Prema rečima ambasadora dr Ljiljane Nikšić iz Ministarstva spoljnih poslova, ova knjiga je trojezična (srpski, nemački i engleski), imaće oko 1.200 stranica i sadržaće oko 300 dokumenata na 562 stranice iz Fonda Slavka Odića.

U prisustvu predsednika Odbora za kulturu Narodne skupštine Mirka Krlića i dr Dragana Stanića, predsednika Matice srpske, juče je u Arhivu Vojvodine potpisan i Protokol o saradnji između Arhiva, Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta i Udruženja potomaka Mihaila Idvorskog Pupina, radi objavljivanja knjige „Kad se vijorila srpska zastava na Beloj kući” i saradnje na obeležavanju stogodišnjice Versajskog mira.

Izvor: POLITIKA