Ж | Ž
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Добротворне Задруге Српкиња у Југославији

Забава

Забава

Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарскоj. Прва Задруга основана jе 1867. у Новом Саду. Свима им jе био заjеднички задатак : организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девоjачких школа и културни рад преко новина „Женски Свет“. Лист jе излазио jеданпут месечно у Новом Саду од 1886 до 1914.  (1)

Добротворна Женска  Задруга у Книну основана jе 1905. (2) После Првог светског рата део добротворних задруга пришао jе Колу Српских Сестара. Српска Женска Добротворна Задруга Сремска Митровица основана jе 1895, а 1918. претворена jе у Коло Српских Сестара. Добротворна Задруга Српкиња  у Мостару основана jе 1905, а од фебруара 1919. jе пришла КСС. Добротворна Задруга Српкиња Стара Пазова основана jе 1904, а 1923. постала jе КСС. Добротворна Задруга Српкиња Сушак основана jе 1913, а 1928. постала jе Коло Српских Сестара. (18)  Остале Добротворне Задруге Српкиња као што jе задруга у Госпићу, Загребу, Петрињи, Сплиту, Пакрацу и Осиjеку и Добротворна Женска Задруга у Книну, наставиле су своj рад уз сарадњу са Колом Српских Сестара.  Коло српских сестара jе било у вези са свим Народним женским задругама и Добротворним Задругама Српкиња. Коло Српских Сестара jе у свом календару „Вардар” обjављивало извештаjе о раду Добротворних Задруга Српкиња у Госпићу и Осиjеку, од Народних Женских Задруга у Сплиту и Шибенику и од Добротворних Женских Задруга из Загреба и Книна. (3)

Добротворна Задруга Српкиња Земункиња одржала jе своjу скупштину 30.3.1924. у српском школском дому. Председница Јелена племенита Бенко поздравила jе чланице и отворила скупштину. Задружни таjник Зора Радоjчић прочитала jе извештаj управног одбора о раду у 1923. Задруга jе као и сваке године помогла бедним и невољним, помогла jе земунским сиротним старицама. Набавила jе зимског топлог одела сиромашноj женскоj школскоj деци. Издржавала jе сиромашне ученике основне школе у Земуну. Ради прикупљања средстава одборкиње су скупљале прилоге, продавале Ђурђевдански цветак, приређивале чаjанке и забаве. На изборима за 1924. поново jе изабрана  Јелена пл. Бенко, за подпредсеницу Даринка Ст. Поповић, за таjника Ђураковићка, за благаjницу Вида Ж. Јовановић. У одбор су ушле Живићка, Лепосава Пилић, Анка М.Тошић, … .(4)

Добротворна  Женска  Задруга у Книну прославила jе 1930. своjу jубилеj 25 година рада на хумано-културно-националном пољу. Приредиле су 1932. изложбу у Книну. Имале су своjе забавиште и ткалачко одељење у коме су радиле и зарађивале сељанке. Дугогодишња председница била jе Вукосава Боглић а подпредседница Ана Сарић. (5)  У Официрском дому у Београду новембра 1932. отворена jе Соколска изложба. Изложбу jе отворио краљ Александар. Одељење Поробљене Истре, Трста и Горице било jе украшено далматинским народним тканинама коjе jе послала Женска добротворна задруга у Книну с натписом : “Женска задруга у Книну поздравља Југословенске Соколе”. (6)

Конгрес Међународног женског савеза одржан jе у Дубровнику од 28 септембра до 9 октобра 1936.Уз конгрес приређена jе изложба народних рукотворина. Изложба jе отворена у делу просториjа Палате Спонза 28. септембра 1936. Изложба jе показала да су удружења успела да сачуваjу оригиналне мотиве старе народне орнаментике и оживе њихову примену не само у народу већ и за потребе савременог живота. Задруга из Книна изложила jе разбоj на коме су ткале ћилиме девоjке обучене у народну ношњу (вунена ткања из Книна и околине, ћилиме…). (7) Добротворна Женска Задруга из Книна послала jе на изложбу две ткаље са учитељицом. Из Задруге на конгресу су учествовале председница, таjница, благаjница и jедна чланица управе. Посетиоцима су се допале лепоте книнских шара. Краљица Мариjа купила jе jедно парче. (8)

Задруга jе од свог оснивања радила на томе да би се народне ношње, ткање и везиво сачувале од пропасти, прилагодили савременоj примени, и  на томе да се производња повећа. Сматрали су да jе народна душа изражена кроз творевине жена, и зато су хтели да jе сачуваjу. У ткаоници су израђивале народна одела за лутке коjе су послате у Београд. У Дубровнику су се продавали прозводи њихове ткаонице. На позив љубљанског Друштва Свеза Господињ послали су своjе производе на велесаjам.  Многим су се друштвима одазвале и слале народну ношњу. Поседовале су старински накит из бенковачке околине. Ткаљама су осим ткања од 1938. предавале кроjење и шивење. Течаj шивења рубља и одела похађало jе 18 ученица 6 месеци.  Одржале су изложбе пред Божић и о Ускрсним празницима.  За успех изложби наjвише jе била заслужна Вида Тарановска. Имале су 108 чланица 1938. Њихово забавиште прославило jе Дечjи дан и то поворком уjутро у коjоj су учествовале девоjчице Забавишта, сељанке из ткаонице, деца из основне школе и гимназиjе са наставницима. Присуствовала jе управа Задруге и  многе чланице. После подне одржана jе забава, на коjоj jе председница прочитала чланак Југословенске Униjе „Како родитељи да одгоjе дjецу”. Задруга jе 1938. добила 10.000 динара помоћи 1938. од Банске управе. Једна од добротворки задруге била jе Милка Синобад. (9)

Задругина ткаоница  израђивала jе ћилиме, простирке, jастуке и торбе. Учитељица Тарновска подучавала jе девоjчице из града кроjењу, шивењу и везиву. Поред две изложбе приређена jе 1939. трећа изложба на далматинском Косову на Видовдан. На молбу „Сплошног женског друштва” у Љубљани послати су ткани узорци. Љубљанско Друштво jе откупило више комада. На молбу Задруге, преко Бановинске управе у Сплиту, Државни завод за унапређење индустриjе и заната при Министарству трговине и индустриjе, одобрио jе 5.000 динара помоћи за подизање домаће кућне радиности. Задруга jе добила од „Униjе за заштиту деце” 2.000 динара а од задужбине „Велимириjанум” 1.000 динара. Уобичаjену годишњу помоћ од Бановине и Општине те године Задруга ниjе примила. Више задругарица похађало jе болничарски течаj, коjи jе одржао срески лекар. (10)

У Суботици jе одржан Четврти покраjински слет Савеза Сокола Краљевине Југославиjе. Слет jе почео савезним такмичењима чланова и чланица 27. jуна 1936. на соколском стадиону. Тог дана у  Дому Душана Радића, на Карађорђевом тргу отворена jе изложба Добротворне Задруге Српкиња о народним радовима, ношњама и везовима. На отварању изложбе били су присутни потпредседник општине др. Кенђелац и председник Слетског одбора др Игњат Павлас.(11) У Загребу jе у Соколском друштву Загреб I прослављен Дан Уjедињења 1936. Том приликом соколи су организовали сађење словенских липа и откривање спомен-плоча краља Александра и председника Чехословачке Масарика.  Од загребачких националних и културних друштава били су присутни : Дечjи дом Витешког краља Александра … , Добротворна задруга Српкиња, “Истра” добротворно и просветно друштво, Обласни одбор Јадранске страже, Југославенски народни женски савез, Југословенско професорско друштво, Удружење ратних инвалида, Савез сокола, … . (12)

Скупштину Соколске жупе Сараjево одржану 21. марта 1937, поздравила jе социjална и национална радница Јованка Шиjак, у име  Добротворне Задруге Српкиња, коjе jе као прво женско друштво у Југославиjи прихватило соколску Петрову петолетку. (13)

Соколско друштво Нова Градишка jе заjедно са Добротворном задругом Српкиња приредило 1 марта 1941. Свесловенско народно вече. Приредба jе отворена кратким говором старешине др Гаjског, а затим jе публика певала “Оj Словени”. У „Соколском гласникуистакнуто jе :Простране дворане новога Соколског дома биле су препуне раздраганог света, у жарким боjама наших народних ношњи. Такво богатство народних костима ниjе се скоро видело у Новоj Градишки. Већином су биле посавске ношње, али су запажене и загорске, словеначке, херцеговачке, црногорске, србиjанске и босанске ношње. … Нарочито су запажене чланице и чланови наших сеоских соколских чета у оригиналним прекрасним ношњама, па се и овом приликом мора истакнути свест и пожртвовност сеоских Сокола коjи су дошли из удаљених села.” Приход од приредбе премашио jе своту од 13.000 динара, па иако се управа соколског друштва споразумела са Добротворном задругом Српкиња да се приход дели попола, ипак jе управа Задруге уступила соколима од прихода 10.000 динара. У чланку у „Соколском гласникуистакнуто jе :Несебичниjе и племенитиjе гесте ниjе ово друштво доживело jош ни од jедног друштва Нове Градишке.”(14)

Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарскоj. После Првог светског рата део добротворних задруга пришао jе Колу Српских Сестара. Део задруга jе наставио своj хуманитарни рад. У своjим годишњим извештаjима о раду  у свом календару  „Вардар” Коло Српских Сестара  штампало jе и извештаjе о раду осталих добротворних и женских задруга са коjима су сарађивали. Рад Кола и Задруга помагала jе држава и бановине. Задруге су сарађивале са соколским друштвима. У ФНРЈ задругама jе онемогућен било какав рад.

 

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

 

Напомене :

  1. Б.Миљковић, „Добротворне Задруге Српкиња“, Народна Енциклопедиjа СХС, књига I, стр. 615 ;
  2. „Изложба Добротворне Женске Задруге у Книну”, „Женски свет”, Београд, марта 1932, бр. 3, стр. 7;
  3. „Извештаjи о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд, 1940, стр. 49, 86, 87, 92, 97, 98;
  4. Анка М.Тошић, члан упр. Одбора, “Са збора наших вредних Српкиња Земункиња”, “Српско Косово”, Скопље, 1 jуна 1924, бр. 10 и 11, стр. 11;
  5. 5. „Изложба Добротворне Женске Задруге у Книну”, „Женски свет”, Београд, марта 1932, бр. 3, стр. 7;
  6. 6.    „Њ. Вел. Краљ с Њ. Вис. Престолонаследником Петром, старешином Савеза СКЈ, отворио jе Соколску изложбу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 18. новембра 1932, бр. 46, стр. 1,2,3;
  7. 7.    Славка Герасимовић, „Извештаj о конгресу Интернационалног женског савеза у Дубровнику“, „Гласник Југословенског женског савеза“, Београд, бр. 9, стр. 71, 72, 73, 74, 75, 76;
  8. Претсjедница Вукосава Боглић, таjница Мариjа Маргетић, „Добротворна Женска Задруга – Книн“, „Годишњи извештаj о раду Главног одбора кола Српских Сестара у Београду Од 17 маjа 1936 год. до 16 маjа 1937 год.“, „Вардар XXVI Календар Кола Српских Сестара за просту 1938 годину“, Београд, стр. 104;
  9.  „Извештаjи о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”,  Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд, 1940,  стр. 8, 110;
  10. „Извештаjи о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/1939 пословну годину”, Београд 1939,  „Вардар XXVIII Календар Кола Српских Сестара за просту 1940 годину”, Београд, стр. 110, 111; Секретар Милка Синобад, „Добротворна Женска Задруга – Книн”, „Извештаjи о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд, 1940, стр. 105;
  11. 11. „Отварање изложби“, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 jула 1936, бр. 27 и 28, стр. 4;
  12. „Сађење славенских липа и откривање спомен-плоча у част Витешког краља Александра I Уjединитеља и Претседника-Ослободитеља Т.Г. Масарика”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 децембар 1936, бр. 49, стр. 3,4;
  13. „Скупштина Соколске жупе Сараjево”,  „Соколски гласник“, Београд, 27 март 1937, бр. 9, стр. 2;
  14. „Словенско вече Соколског друштва Нова Градишка”, „Соколски гласник“, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр. 7;

 

Везане виjести:

СОКОЛСКЕ ЈЕДРИЛИЦЕ

САВЕЗ СОКОЛА У НЕГОВАЊУ ТРАДИЦИЈА БОРБЕ ЗА 

Руско Соколство у Краљевини Југославиjи – Jadovno 1941.

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj … – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno …

 

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: