Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин…
Процветали су јутрос жути јаглаци на Kрушковачама.
Процветали… у зеленој пустињи Велебита!
Израсли из земље натопљене крвљу.
Сићушни, нежни цветови… као дечје руке, као паперјаста коса под мајчиним дланом.
Изашли с росом, окупани сузама.
Жути јаглаци дивосељачки!!!
Донеле их босе девојачке ноге.
Носиле их мајке у недрима, крили старци међу грубим длановима.
Донела их деца у очима… жуте јаглаце са кућних прагова.
Носио их ветар са згаришта, спирала киша с хладног камена.
Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин…
Никли из пепела, из земље која памти крик, нож, јаук.
Израсли из тишине, гажени заборавом….
Нежни јаглаци дивосељачки!
Од истог аутора: Ђурђица Драгаш – Колумнисти – пријатељи