Тамо сам се родила, тамо ћу се родити опет.
На Крушковачама,
међ’ крошњама и травом,
спавају очи њихове..
Тамо су Јован и Деса.
Тамо су Милан и Боса,
Стеван и Милица,
Богдан и Смиљана.
Тамо су моји,
Тамо су наши.
Тамо сам умрла
и тамо сам се родила,
њихова и наша.
Израсла из мрака,
ћерка ветра и сестра облака.
Туга и радост рода мога.
Тамо ме је тама прогутала и
крвава земља прекрила.
Тамо сам поново никла,
као коприва крај кућнога прага.
Тамо су ме затрли.
Мене и наше,
без трага и спомена,
без гласа и сузе.
Тамо сам занемела и проговорила.
Тамо сам се родила,
тамо ћу се родити опет.
Од истог аутора:
КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: ЂУРЂИЦА ДРАГАШ