Đurđica Dragaš: KOLO

U spomen na srpsku decu koju su ustaše zverski pobile u šumi Mašvini na Kordunu 1942. godine, a potom ih polegle na travu, u krug, u stravično „dečje mrtvo kolo“.

KOLO

U kolu sam ti majko ostala,
nebu se predala.
I Jovana sam za ruku držala…
dok nam ruke ne odsekoše.

U kolu sam se s dušom rastala.
Pustila je da odleti.
Odneo je leptir k tebi,
k selu našem, pod oblake.

Odseče mi krvnik kike,
plave poput žita zrelog.
Proguta ih trava divlja,
da izrastu, da pričaju.
Pletenice, čarobnice.

U kolu sam, majo moja.
U kolu što se k nebu vije.
Ne boli me više ništa,
osim ruke Jovanove
što u mojoj zavek osta.

Više: KOLUMNISTI – PRIJATELjI: Đurđica Dragaš