Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishВидим да је рута којом студенти трче до Брисела изазвала бројне коментаре па, иако сам се трудила да све игноришем, не могу да прећутим.
Прво. Лично ми је заиста жао што, на путу кроз Хрватску, не свратише до Јасеновца. Био би то прави доказ да стасавају генерације које патриотизам схватају на исправан начин, али још у мени тиња нада да ће то учинити у повратку, кад спласне медијска пажња, и овде и у Хрватској.
Видећемо!
Друго. Они што их критикују због тога заборављају једну важну ствар. Деца која не знају или не маре за Јасеновац су потпуно очекивана последица друштва у којем деценијама живимо. Не, не мислим на социјализам и братство и јединство из бивше нам државе већ на оно што се у Србији дешава током претходне три деценије.
Та деца су наша слика. То су деца која се образују из уџбеника које штампају они који имају „дил“ са гарнитуром на власти. Не пресуђују ту садржаји већ корист! То су деца која немају Музеј геноцида почињеног на властитим народом у који ће их одвести родитељи или учитељи чим стасају.
То су деца која иду на екскурзије само зато да би се забављала, обилазила тржне центре и „канула“ коју пару туристичким агенцијама.
То су деца која не знају ни да су Срби некада живели ван садашњих граница Србије.
То су наша деца коју нисмо учили!!!
Треће. Ови што им замерају да нису отишли у Јасеновац баш на дан кад се обележавала 80. годишњица пробоја логораша заборавише да се тај дан обележава 22. априла, а не онда кад се политичарима уклопи у распоред (у овом случају 27. априла).
Можда бисте, господо владајућа, бар мрвицу поштовања могли да покажете и да убудуће распореде по том датуму правите…
Бар тај свети датум да поштујете.
Можда би деца онда имала шта да науче од вас.
Међу критичарима су вероватно и они који пре пар година не хтедоше ни на дневни ред Скупштине да уврсте предлог Резолуције о геноциду у НДХ, а камоли да је изгласају
Није њих ништа срамота, знам ја, ал’, истине ради… сећамо се, бар неки од нас, тих квази патриота!
И памтимо.. за разлику од њих!
Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш
