Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Радуј се, грли се са корењем и земљом јер у њој нестадосмо и из ње изникосмо..
Лика; ФОТО: Јадовно 1941. / Д. Басташић
Лутај ноћас, душо моја.
Путуј сама, очију широм отворених.
Пустила сам те као птицу, као нерођено дете, немирно и срећно.
Пустила сам те да скиташ по сећањима мојим,
да ме пронађеш у додирима и мирисима, у бојама и сликама.
Отворила сам длан и дала ти слободу.
Слободу да ми се с јутром вратиш.
Дa ми донесеш росу и маглу праскозорја.
Да захватиш воду са бунара и напојиш ме студени њеном.
Трчи мојим корацима дечјим,
играј се невина и радосна….као сунце, као осмех, као први пољубац.
Отвори кишобран и шетај мокрим улицама оног малог града, девојачки снено и плахо као срна.
Додирни врхове Велебита прстима мојим.
Снегом што се топи на сунцу мајском огреј ми образ.
Затрепери ко’ младо лишће, ко’ шапат шуме.
И спусти се у таму.
Не плаши се мрака.
Не плаши се безданa.
У њему те чекају душе невине,
из њега те гледају очи моје.
Не плачи.
Не тугуј.
Радуј се, грли се са корењем и земљом јер у њој нестадосмо и из ње изникосмо..
И ти и ја, душо моја!
Врати ми се с јутром…. уморна и мирна, пуна неба и сунца, осмеха и суза, студени и пролећа.
Врати ми се пуна Лике!!!
Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш
