Iskreno, pozitivno i sa oduševljenjem sam slušao izgovorene reči predsednika Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, prilikom obeležavanja Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina, genocida. Svaka čast, konačno jasno i glasno o čemu se dugo mudro ćutalo ili nije smelo da se izgovori.
Konačno da je jedan od predsednika Srbije od 1945. kročio u Spomen parku u Sremskoj Mitrovici… i govorio jasno i glasno o ustaškom genocidu, zločinima, broju žrtava, genocidu, pokolju, udžbenicima, ćutnji.
Ovo je bilo baš potrebno u vremenu kada pojedinci iz struke pokušavaju svim sredstvima da umanje broj žrtava.
,,U našim školama, udžbenicima o ovom mestu se malo zna. U našim školama i udžbenicima ne uči se dovoljno ni o Jasenovcu, ni o našem Beogradu, ni o našoj Šumadiji, ni o našem Novom Sadu, ni o jugu, istoku i zapadu Srbije. Kako onda mislimo da oni koji su pripadnici naroda koji su počinili ta zverstva imaju drugačiji odnos prema onome što se zbivalo u Drugom svetskom ratu“, rekao je Vučić.
Predsednik je bio jasan ,,Ubistvo koje dozvoli država, koje naredi država, koje država pomogne, organizuje i izvrši nije samo ubistvo, to je pokolj, to je genocid i to ne sme niti može da se zaboravi – da je nad Srbima u NDH izvršen genocid“ rekao je Vučić.
Ne mogu da potisnem ni sjećanja i bol kao dječak rođen ispod Kozare, gdje sam se ježio od priča preživjelih. Želja komunističkih vlasti da satru priču o Jasenovcu nije uspjela, baš kao ni ideja da se svi Srbi pobiju ovdje, kao i na ostalim stratištima, Jadovnu, Pagu, Staroj Gradišci, Sajmištu – naveo je Milorad Dodik.
Neko će reći da je sve ovo populističko, politikanski i da je skretanje sa suštinskog problema. A na to bih ja odgovorio, da je ova ćutnja o zločinu (genocidu) do sada bila suštinski problem za nas Srbe, ćutalo se previše, mislim na ljude u vrhu od 1945 godine. Zato ću uvek pohvaliti dobre i korisne stvari koje su za dobrobit Srpskog naroda, koji u ćutnji grca već 75 godina, da nekoga ne povredi i uvredi, da ne uvredi dželata i krvnika… i zato, jedno veliko BRAVO!
A i dalje je problem kada imamo one koji nam vešto umanjuju broj žrtava od ustaških zveri, a ti isti ni u jednu zatrpanu jamu nisu kročili, da li su tragali za kostima u dubini reke Save? Ne vidim potrebu da ti isti osporavaju broj žrtava koji je već utvrđen, u kom interesu to čine?
Da li i celokupan rad da osporimo naših akademika, Vasilija Krestića, Srboljuba Živanovića, Đura Zatezala, Dragoljuba Živojinovića, Smilje Avramov i drugih koji su ceo svoj život proveli istražujući genocid nad Srbima kao što je i izraelski istraživač dr Gideon Grajf (istoričar specijalizovan za Holokaust).
Ipak, ima ko se bavio i bavi stradalaštvom i genocidom nad Srbima. Niko od njih nije pokušao da umanji broj žrtava, a šta se to desilo u zadnjih par godina oko broja žrtava i revizije (da se umanji broj žrtava) sa naše strane, meni stvarno nije jasno.
Mislim da po ovom pitanju ne sme biti podela, bar da se ujedinimo oko naših žrtava koje nismo uspeli za više od sedam decenija ni da popišemo, nemamo ni Memorijalni centar za te žrtve genocida… to je strašno za sve nas. Sramno je da nemamo ni jedan igrani film do sada (srećom završava se prvi koji će biti u oktobru u bioskopima). Ali, zato imamo i par odličnih dokumentaraca Jasenovac, Irodovi sinovi, Brojevi, Krst nad jamom…
Sve ovo uliva nadu i energiju, da još ima nade… da se konačno vraćamo sebi!
Izgleda da nekome odgovara da se i naš genocid sprovodi kroz jevrejski Holokaust. Pitam se zašto mi nemamo svoj termin kao što imaju Jevreji (Holokaust) i Romi (Porajmos ili uništenje) i zašto im smeta termin koji smo dobili posle toliko godina ,,POKOLj“? Zašto da i mi nemamo svoje mesto okupljanja kao što Jevreji imaju Jad Vašem? Zašto se ne ugledamo na Jevreje i nešto dobro naučimo?
Ako nije dobar predlog ,,POKOLj“, zašto nisu dali svoj predlog… ovoliko godina. Moje mišljenje je da taj genocid mora imati svoj naziv, kao i mesto okupljanja, hodočašća.
Ovo nije politika, politikom se nikada nisam bavio, niti podrška bilo kome, ovo je dugo čekana potreba da se jasno oglasi i državni vrh (da ne grešim, bilo je u zadnjem periodu pozitivnih tonova po pitanju genocida), i moja dugogodišnja borba za istinom i plasiranjem istine (kroz sajt Srpska istorija) da što veći broj čitalaca sazna za zlo koje su nam nanele naše komšije Hrvati, odnosno ustaše.
Konačno, ima nade!
Priredio, Đorđe Bojanić, prof.istorije i glavni urednik sajta Srpska istorija
One Response
Svaka čast profsore, veliko poštovnje za iskreni i konkretni komentar. Konačno da netko skupi hrabrosti i iznese deo činjenica našeg historiski gledano zla. Svaka čast predsedniku koji je iznio neke od podataka o Jasenovcu šta nam je činjeno i tko su počiniocia da to do sada nitko ni pomenuo nije, mislim nas predsednike država.