Đorđe Bojanić: Roman „UVIR NA IZVIRU“, uvrstiti u obaveznu školsku lektiru… evo i zašto

Roman Olivere Budmir „Uvir na Izviru“, je istinita ratna ljubavna priča nišlijke Slađane Stanković i ruskog oficira Jurija, promovisan je večeras u Domu vojske u Nišu, u prusustvu pripadnika Kopnene vojske i građana Niša.

Roman govori o nesvakidašnjoj ljubavnoj pričiNišlijke Slađane Stanković, koja je kao dobrovoljac – bolničarka otišla na Kosmet da brani Svetu  srpsku zemlju, i ruskog oficira dobrovoljca Jurija Osipovskog, ovaj Rus je bio jedan od 17 ruskih dobrovoljaca koji su došli da bi pomogli u odbrani Kosova i Metohije. Imao je 35 godina i bio je ruski oficir, rodom iz Minska, Belorusija. Ova knjiga se čita u jednom dahu, prenosi Đorđe Bojanić.

Početak romana, autorka Olivera Budimir počinje divnim opisom Niša, koji su u davna vremena pohodili veliki svetski putnici, ostavljajući zadivljujuća  svedočanstva o ovom veličanstvenom gradu heroju, koji je iznedrio i nesutrašivu heroinu Slađanu Stanković.

Roman je i nesvakidašnje potresno svedočanstvo o lavovskoj borbi srpske vojske , kojoj su se bili pridružili i ruski dobrovoljci, u vreme krvavih događaja  na Kosmetu tokom NATO agresije 1999.god  itrebalo bi ga uvrstiti u obaveznu školsku lektiru.

Ova ljubav između srpskinje i rusa je krunisana brakom. Venčali su se u uniformama 24. maja 1999. u Crkvi Svetog Đorđa u Prizrenu, a kum im je bio tadašnji ratni komandant 549. mehanizovane brigade, general Božidar Delić. Juri je mladi tada poklonio mitraljez.

Ali, dva dana kasnije je krenula jedna od najvećih ofanziva NATO i OVK na teritoriju Kosova i Metohije. Akcija je imala kobni naziv „Strela“. S neba je dejstvovala NATO avijacija, iz Albanije – artiljerija, a OVK je započela sa napadima sa kopna, tu je i bio kraj jedne velike ljubavi, koju ćete saznati o detaljima u romanu UVIR NA IZVIRU autorke Olivere Budimir,  prepričava Đorđe Bojanić.

Major Slaviša Fišić, autor Olivera Budimir i publicista Zorica PelešNa žalost, hrabra Nišlijka Slađana poginula je tokom ratnih dejstava na granici Kosova i Metohije. Jedna ulica u Nišu nosi njeno ime. Neka joj je večna slava!

,,Kada se rat završio Jurij je jedno vreme bio u Nišu, svakog dana nosio sveže cveće na groblje, obilazio porodicu, a onda je nestao. Andrej je u više navrata pokušao da ga pronađe, čak i u Minsku, ali niko ništa nije znao o njemu. Kao da je u zemlju propao – priča autorka upečatljivog romana koji svedoči o nestvarnoj ljubavnoj priči srpske dobrovoljke i ruskog dobrovoljca tokom rata na Kosovu i Metohiji“, priča Olivera Budimir.

O romanu „Uvir na izviru“  Olivere Budimir na promociji je govorila publicista Zorica Peleš, biograf  protojera-stavrofora dr Stevana M. Dimitrijevića.

,,Ova knjiga treba da uđe u obaveznu školsku lektiru, meni je žao što našu decu truju raznim literaturama. Naša deca čitaju Gospodara prstena, Hobita, Hari Potera… naša deca treba da uče o našim herojima“, priča Zorica Peleš.

Zorica Peleš je spomenula u svojoj besedi i mogućnost za novi rusko-srpski film…

Slučaj je hteo da Zorica Peleš i Đorđe Bojanić iz Niša napišu knjigu SRPSKO RUSKI BRATSKI ODNOSI, koja je pre dve godine prevedena na ruski jezik. Do knjige je došla Ekatarina Morozova, filmska pozorišna glumica i vodeći scenarista filmske kuće Kutuzov. Ekatarina drži časove glume po ključu Stanislavskog. Ona je došla na ideju da napravi scenario za film po knjizi SRPSKO RUSKI BRATSKI ODNOSI, dok je pregovarala sa Zoricom Peleš, naglasila je da je tu po njenoj ideji potrebna i neka ljubavna priča, koju sada imamo u romanu UVIR NA IZVIRU, tako da uskoro možemo očekivati novi rusko-srpski film.

Evo i video priloga dela obraćanja Zorice Peleš…

Na promociji svoju reč je dao i major Slaviša Fišić, koji radi u Komandi Kopnene vojske u Nišu.

,, Sa svojom tenkovskom četom bio sam u Prvoj borbenoj grupi 549. Motorizovane brigade, na objektu Čeja, u širem rejonu sela Žur, oko 4 kilometara od granice sa Albanijom. Danonoćno smo bili izloženi vazdušnim udarima NATO agresora i dejstvima terorističkih grupa, koje su neprekidno pokušavale da se ubace iz pravca Albanije na našu svetu srpsku zemlju. Ni milimetar se nismo povukli, već smo naterali šiptarske terorističke snage u panično bekstvo i povlačenje nazad u Albaniju, iako su goreli nebo i zemlja“, priča major Slaviša Fišić.

Slaviša je napomenuo i… ,, Tokom NATO agresije i borbe šiptarsko terorističkih snaga 1998. God i 1999. God, herojski je poginulo 87 pripadnika brigade. Među njima je i srpski dobrovoljac Slađana Stanković iz Niša, ovekovečena i u Spomen sobi Komande kopnene vojske u Nišu, po ideji i pod rukovodstvom komandanta Kopnene vojske, generala-potpukovnika Milosava Simovića“, priča major Slaviša Fišić.

ALBERT ANDIEV JE JEDAN OD JUNAKA IZ KNjIGE OLIVERE BUDIMIR „UVIR NA IZVIRU“

Njegovo herojstvo i borba za srpski narod i pravoslavlje ogleda se, pored ostalog, u činjenici da, kada ga je teroristički snajper pogodio u desno, on je svoj snajper prebacio na levo oko i nastavio da se bori dok nije pao u nesvest. Posle tragedije prebačen je u bolnicu u Prištini, a onda na VMA u Beogradu. Čim se malo oporavio, pobegao je iz bolnice i vratio se na ratište. Izgubio je desno oko, ranjen je i u ruku i ratni je vojni invalid (100%). Andiev je iz Vladikavkaza, on ima ratnu priču od koje se može napisati ceo roman, prenosi Đorđe Bojanić.

ALBERT SE OBRAĆA SRBIMA…

„Uvek su vas mrzeli i ima da vas mrze dok god postojite. Ne zbog toga što ste loši ili dobri, već zbog toga što ste prkosni. Ako jednog dana u očima bar jednog Srbina od hiljadu vas ja ne vidim taj prkos, ja ću znati da vas više nema: postali ste robovi, ono što su želeli od vas da naprave. Nisam se ja borio za robove, nisam se borio uz robove, i niste vi ovde mali Rusi na Balkanu, kako neki vole da kažu, već ste veliki Srbi kod sebe kući. I to treba da zapamtite! “, kaže, Albert Andiev.

Na kraju se obratila autorka Olivera Budimir, koja je svoje izlaganje završila njenom autorskom pesmom LAVIRINT ŽIVOTA, pesma o Prištini.

Olivera Budimir je pre ovog, izdala dva romana. Prvi je bio „Lavirint života“ – dnevnik, predratni, ratni i posleratni žene sa Kosova i Metohije, za koji je poznati pisac Radomir Smiljanić u recenziji napisao da je „najbolji primer romana istine u našoj književnosti“.
Drugo njeno ostvarenje „Put oblaka“ je putopisno-ljubavni roman koji je, kako je napisala pesnikinja Milica Jeftimijević Lilić, putovanje „kroz jedan čudesan svet koji mestimice omamljuje svojom sugestivnošću“.Au

Autor: ĐORĐE BOJANIĆ

Izvor: SRPSKA ISTORIJA