arrow up

Подијелите вијест:

Диклић: Срби морају да се боре за истину о ратовима у двадесетом вијеку

Реакција Загреба на изложбу “Јасеновац – право на незаборав” у УН показује да хрватско друштво има проблем и да мора да се избори са денацификацијом, односно деусташизацијом, оцијенио је виши научни сарадник Института за европске студије Момчило Диклић.

Др Момчило Диклић Фото: radioapatin.com
Др Момчило Диклић Фото: radioapatin.com

Он каже да је досада мислио да Срби морају да се изборе са истином о рату деведесетих година прошлог вијека, али да сада испада да се морају изборити и за истину о Другом свјетском рату, јер Хрвати покушавају да је ревидирају свим средствима и методама.

Диклић је констатовао да је изложба “Јасеновац – право на незаборав” у УН показала да хрватско друштво мора да се избори са денацификацијом, односно деусташизацијом.

“То значи да се створи натполовична већина која би осудила све оно што је радио режим Независне Државе Хрватске. То се, нажалост није десило од 1945. године до данас. Испада да се поново боримо за истину”, рекао је Диклић за радио “Спутњик”.

Он је указао да је Јасеновац једини концентрациони логор који је уништен да би се прикрили трагови.

“Двије друге ствари су се ту десиле. Прво, није пописан број жртава, то је свјесно обустављено и друго, нису извађене жртве”, појаснио је Диклић.

Према његовом мишљењу, изложба у УН велики је искорак, јер се на самом стратишту не може утврдити ништа.

“Хрватска протестује због обичаја српског народа да пола вијека ћути о Јасеновцу”, сматра Диклић.

Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске, Милојко Будимир објаснио је да су два главна момента у протестној ноти коју је званични Загреб упутио Београду поводом изложбе о Јасеновцу број жртава и појављивање контроверзног католичког кардинала Алојзија Степинца.

“Хрватска влада протестује против појављивања Степинца на изложби о Јасеновцу, иако се зна какав су удио у Јасеновцу имали католичка црква и католичко свештенство”, рекао је Будимир.

Будимир је подсјетио да су 2006. године, када је отворена актуелна поставка на стратишту, тадашњи хрватски предсједник Стипе Месић и премијер Иво Санадер тврдили да је Јасеновац срамота за Хрватску и да ће Хрватска, која се кретала ка ЕУ, учинити све да се истина о Јасеновцу сазна.

“Међутим, након хрватског прикључења ЕУ ствари се крећу уназад”, оцијенио је Будимир.

Он сматра да је врло чудно да Европа, која је заснована на антифашизму, каже да не може да улази у интересе појединих својих чланица.

“Значи, Хрватској је све дозвољено. Када постанете чланица ЕУ, можете да чините шта хоћете. То значи и да ставите тачку на етничко чишћење које је Хрватска извршила над Србима”, закључио је Будимир.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Др Момчило Диклић: АНТИФАШИЗАМ У ХРВАТСКОЈ | Јадовно …

Диклић: Степинац може бити проглашен само за демона …

Марковић: Хрватска историја јединствена по домаћем холокаусту

Костић: Изложба о Јасеновцу највећа побједа српске дипломатије

Хрватска упутила ноту Србији због Дачићевих изјава о Јасеновцу

Изложба о Јасеновцу у УН поново узбуркала односе Србије и Хрватске (ВИДЕО)

„Новости“ на изложби о Јасеновцу у Њујорку: Свет видео истину коју Загреб хоће да сакрије (ФОТО/ВИДЕО)

Дачић: Нацисти убијали индустријски, а усташе својим рукама и страсно (ФОТО / ВИДЕО)

Срамна реакција Хрватске поводом изложбе о Јасеновцу: То су лажни подаци!

Хрвати хтели да се забрани изложба о Јасеновцу у УН!

Нисмо знали за овај стандард ЕУ: Чланови могу да промовишу фашизам (видео)

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​