Dianina lista

Heroina Drugog svetskog rata, Diana Budisavljević, iz logora smrti NDH spasila je preko 12 000 dece.

Rat iz ljudi izvlači ono najgore i najbolje. Diana Budisavljević je najvećem sukobu u istoriji čovečanstva pokazala najuzvišenije ljudske osobine: požrtvovanost, čovekoljublje, saosećajnost i herojstvo. Dianina lista broji 12 000 imena. I dok za Oskara Šindlera zna čitav svet, za Dianu su čuli retki.

Dianino srce je bilo veliko, veće čak i od tuge zbog onih koje nije uspela da spasi. Računa se da je oko 3500 mališana umrlo prilikom izvlačenja, od gladi, fizičkog maltretiranja ili bolesti. Prema zapisima iz Dianinog dnevnika, mnogi su umrli na njenim rukama, a da ona nije bila u mogućnosti da im pomogne. Uprkos tim stravičnim doživljajima, nastavila je dalje, pokušavajući da ih spasi što više i da zavara senku smrti koja ju je uvek u stopu pratila. Obilazeći logore, brinući se o bolesnoj deci i sama se zarazila tifusom i preživela nervni slom. Nije je to pokolebalo. Nastavila je dalje, odlučnije, hrabrije.

Diana Budisavljević (1891-1978)

Diana Budisavljević je rođena 1891. godine u Inzbruku, u pokrajini Tirol, tadašnjeoj Austro-Ugarskoj, u uvaženoj porodici Obekser. Na kući u kojoj je rođena danas nema spomen ploče koja bi ukazala na mesto njenog rođenja, kao što austrijska javnost nije na adekvatan način upoznata sa velikim delima svoje sunarodnice. Godine 1917. udala se za dr Julija Budisavljevića, Srbina, koji je u tom periodu stažirao u inzbruškoj bolnici. Dve godine kasnije, par se odselio u Zagreb, gdje su ostali sve do sedamdesetih godina prošlog veka.

Vlada NDH je odmah po formiranju „nezavisne“ hrvatske države počela sa politikom rešavanja srpskog pitanja. Otvarani su logori i otpočelo je fizičko istrebljenje srpskog naroda. Do Diane je već u oktobru 1941. došla informacija o zatvorenim srpskim i jevrejskim ženama i deci u okolini Zagreba. Srbima nije imao ko da pomogne, pa se Diana sama ponudila da predvodi akciju spašavanja, čime je započeo jedan od navećih humanitarnih podviga u drugom svetskom ratu..

Nemačke komisije su radno sposobne muškarce i žene upućivale na prisilni rad u logore širom Evrope. Ustaše su, sa druge strane, težile sistematskoj likvidaciji kompletnog srpskog etnosa: muškaraca, žena i dece.

Dianina akcija počela je prvih meseci 1942, prikupljanjem i slanjem pomoći za žene, majke i decu u logoru Gornja Rijeka. Kasnije se njena akcija širi na brojne logore NDH, kao što su Jasenovac, Stara Gradiška, Jastrebarsko… Zajedno sa svojim saradnicima, organizuje pomoć u hrani, lekovima, odeći i obući deci i njihovim majkama. Među logorašima  se nalazilo i mnogo siročadi kojima su oba roditelja bila ubijena. Mnoga deca su bila jednostavno oduzeta i deportovana u logore da čekaju smrt. Zahvaljujući uglednom austrijskom poreklu, vezama i poznanstvom sa nemačkim oficirima, Diana je uspela da oslobodi ogroman broj dece. Spašena deca bila su uglavnom smeštena u hrvatskim porodicama,  jedan deo u objektim katoličke crkve, crvenog krsta i drugim ustanovama sa kojima je Dijana ostvarila vezu. Akciju spašavanja malih logoraša životom je platilo jedanaest Dianinih saradnika i pomagača. Ubijeni su od strane dželata bespomoćne dece.

Dianina lista broji 12 000 dečijih imena

U svom dnevniku,  koji pokriva period od 23. oktobra 1941. do 13. avgusta 1945. godine, Diana kaže:

10. jul 1942, Stara Gradiška: Neka deca već pre su bila predviđena za transport u Gornju Rijeku, a onda su zbog bolesti morala ostati. Umrla su delimično tamo, a delimično od nas preuzeta kasnije, kao i toliko tih malih mučenika, kao nepoznata, bezimena djeca. A svako je imalo majku koja je za njim gorko plakala, imalo je svoj dom, svoju odeću, a sad je trpano golo u masovnu grobnicu. Nošeno devet mjeseci, u bolu rođeno, s oduševljenjem pozdravljeno, s ljubavlju negovano i odgajano, a onda – Hitler treba radnike, dovedite žene, oduzmite im decu, pustite ih da propadnu; kakva neizmerna tuga, kakva bol. Pre podne je došao i Luburić. Bio je besan što mora da preda decu. Rekao je da ima dovoljno katoličke dece koja u Zagrebu rastu u bedi. Neka se za njih brinemo. Onda nam je opet pretio, da samo o njegovoj dobroj volji zavisi hoće li nas pustiti iz logora.

Tokom akcije, Diana je vodila kartoteku sa svim dostupnim podacima o deci koja su izvedena iz logora. Sve je rađeno s ciljem da se deca, po završetku rata, vrate svojim porodicama. Uprkos Dianinoj dobroj želji, mnoga deca odrasla su sa promenjenim identitetom i nikada nisu saznala istinu o svom poreklu. Naime, odmah nakon rata pripadnici OZNA-e su od Diane Budisavljević oduzeli kompletnu kartoteku sa fotografijama. Skoro svi učesnici akcije našli su se u nemilosti režima i bili posmatrani s podozrenjem. Dianina ponuda da svojim radom pomogne na identifikaciji dece u Ministarstvu nije prihvaćena. Posle više pokušaja da na bilo kakav način pomogne deci da pronađu svoju rodbinu, najposle se povukla, ne govoreći nikada o onome što se dešavalo tih ratnih godina. Crveni pečat „bratstva i jedinstva“ za dugo godina onemogućio je bilo kakvo saznanje o Diani Budisavljević i njenoj akciji.

Iako je poslednjih godina primetna težnja određenih krugova da se srpska javnost upozna sa herojskim delima Diane Budisavljević, ona je i danas zaboravljena. Ostavljena je na marginama istorije da čeka novo vreme u kojem će potomci naroda kojeg je spašavala saznati više o njoj, njenom podvigu i herojstvu ispoljenom u doba najvećeg stradanja srpskog naroda. Njena besmrtna dela govore više od reči koje je štedela do svoje smrti. Umrla je u rodnom Inzbruku 1979. godine, zaboravljena od svih i ne tražeći ništa.

Piše: Stefan Bradonjić

Izvor: SRPSKI AKADEMSKI KRUG