Десница не може, „усташки син“ може

Уклањање спомен-плоче књижевнику Владану Десници задарске су власти оправдале чињеницом да она није била постављена сукладно градској одлуци. Истодобно, већ годинама им не смета обиљежје које је породица погинулог бранитеља илегално подигла свом „усташком сину“.

Задарски комунални редари прошле су недјеље уклонили спомен-плочу књижевнику Владану Десници која се налазила у центру града, на Народном тргу. Плоча, која је с четири вијка била постављена на његову родну кућу, отргнута је на захтјев задарског градоначелника Божидара Калмете. Како је локалним медијима објаснила његова гласноговорница Марина Пајкин, плоча није била постављена легално, односно сукладно „Одлуци о постављању и уклањању споменика, спомен-плоча, скулптура и других спомен-обиљежја“ која је усвојена у фебруару 2009. године.

Плочу је у новембру прошле године у склопу фестивала АРТАКТ II поставио задарски глумац и казалишни аутор Јурај Арас. Радило се о комаду пластике који је накнадно причвршћен вијцима, а на њему је писало: „У овој кући је рођен Владан Десница, књижевник“. Постављена је у склопу премијерне изведбе Арасове монодраме „Десница: Игре прољећа и смрти“, инспириране мотивима најпознатијег Десничина романа „Прољећа Ивана Галеба“.

– На то ме потакла и чињеница да задарске градске власти све до данас нису нашле за сходно одати признање Десници у градском јавном простору, као и посвемашњој културној прешућености Деснице у родном граду у задњих 25 година – изјавио је локалним медијима Арас, чија је представа у међувремену добила позив за учешће на 26. Марулићевима данима – фестивалу хрватске драме, који ће се идући мјесец одржати у Сплиту.

– Једина дилема коју сам имао била је да ли се ради баш о његовој кући или ју је требало поставити мало ниже – казао је Арас.

Но, градске власти нису имале дилеме.

– Били смо довољно толерантни, али она није постављена сукладно градској одлуци – поновила је Пајкин, која, међутим, није понудила одговор на питање како то да нису уклоњена и бројна друга обиљежја која су такођер постављена без дозволе.

Једно од њих је и оно које се налази у Улици Јосипа Јурја Штросмајера, на цести поред улаза у зграду хитне помоћи. Ријеч је о спомен-обиљежју којег је 1996. породица имотског бранитеља Рајка Лозе поставила на мјесту на којем је он погинуо у октобру 1991. Лозу се на мраморној плочи, на којој су угравиране и границе НДХ, назива „усташким сином“ којем „прогони, оптужбе, мучења, затаје и издаје нису прекинуле животни сан: Независну Државу Хрватску“. Како је величање усташтва законом забрањено, Град је у децембру 2009. године, девет мјесеци након усвајања споменуте одлуке, одлучио да се плоча измјести на друго мјесто и то под увјетом да се усташки садржај замијени примјеренијим. Но, након састанка с покојниковом обитељи, тадашњи градоначелник Звонимир Вранчић је нагло промијенио мишљење.

– Не слажем с њиховим идеолошким сврставањем, али једноставно немам срца повриједити ову обитељ – изјавио је потом Вранчић, који је годину раније одбио положити вијенац под спомен-обиљежје НОБ-у са звијездом петокраком поводом обиљежавања Дана антифашистичке борбе.

Урош Десница, син познатог књижевника српског поријекла, казао нам је да је добро што се око скидања плоче дигла медијска бука јер сматра да би то могло потакнути одговорне да размисле о стварном постављању спомен-обиљежја.

– Није на породици да поставља такав захтјев. Јасно је да би задарске градске власти требале покренути идеју о постављању плоче јер је Владан Десница био заједнички књижевник и један од најзначајнијих стваралаца повезан с овим градом – казао је Урош Десница у разговору за „Новости“ и додао да је својевремено било говора да ће такву иницијативу подузети и Хрватско друштво писаца.

И Веселко Ћакић, члан задарског ВСНМ-а и потпредсједник Савјета за националне мањине РХ, сматра да би градске власти требале имати слуха за то да се људима значајнима у историји и култури овог града, без обзира којој они нацији припадали, подигне или постави спомен-обиљежје.

– Нетко у градским тијелима треба покренути службену иницијативу да се види да је Десница у Задру рођен, живио и радио – казао нам је Ћакић.

Но, чини се да градске власти такву иницијативу не планирају подузети у скоријем периоду. Баш као ни уклонити плочу којом се велича режим који је фашистичкој Италији 1941. предао Далмацију.

Ненад Јовановић, Портал Новости