Демобилисани борац живи у јавном купатилу?!

Бивши српски борац Јован Стевановић из Попова код Биjељине, тешко оболио и готово непокретан, живи у некадашњем jавном купатилу у центру села и преживљава од хране коjу му даjу мjештани.

Од Центра за социjални рад из Биjељине мjесечно прима 60 марака, а од општине jе само jедном у 20 година добио 200 марака jеднократне новчане помоћи. У садашњем стамбеном смjештаjу од 25 метра квадратна – наjстариjем jавном купатилу у Босни направљеном 1924. године – Јово нема ни струjе, ни воде. Упркос свему, наглашава, никада ништа ни од кога ниjе тражио.

Дрва за огрев добиjе од хуманих људи и од Центра за социjални рад коjи му jе ове године додиjелио 210 марака да купи три метра дрва што jе и учинио, али не зна до када ће му моћи послужити.

Купатило у коjем живи Стевановић веома jе хладно и тешко га jе загриjати. Ту га нико, осим малоброjне родбине, не обилази, али jе било приjетњи мjештана да ће га и одатле истjерати. Жао му jе, каже, што су га заборавили у Борачкоj организациjи, иако сматра да то ниjе заслужио, jер jе као припадник Прве семберске биграде циjели рат провео на маjевичком ратишту.

„У рату сам био од почетка до краjа, а сада сам заборављен од општинске Борачке организациjе. Тада ми jе обољела кичма. Ноге ме боле од посљедица смрзавања у рову. Готово сам непокретан. Код љекара нисам био од рата, иако ми jе потребан, jер све вриjеме имам болове“, прича шездесетшестогодишњи Јован.

Његове муке, присjећа се, почеле су 90-тих година прошлог виjека, када jе кренуо у рат. Тада jе био приморан да прода око два дунума земље да би, како jе рекао,“имао шта да стави у руксак“.

Послиjе се, упркос здравственим тегобама, вратио кући и имању у Попове и ту jе живио до 2000. године, jер више ниjе могао да обрађуjе земљу. Све jе продао у бесциjење, а од тог новца купио jе камп-кућицу у близини Павловића моста и ту jе живио осам година.

„Када више нисам могао да устанем, дошао сам овде. То jе било у децембру 2009. године. У селу има напуштених кућа, али ми нико не нуди смjештаj, већ ми кажу – `Што си ишао у рат, што си продао своjе?`. Да имам већа примања изнаjмио би себи jедну собицу, купио дрва и лиjекова коjи су ми приjеко потребни“, прича Јован.

Рођак Јеленко Стевановић истиче да би Јовану требало помоћи, jер jе риjеч о борцу прве категориjе с обзиром на вриjеме проведено на првоj линиjи фронта, али му jе додиjељена четврта категориjа.

„Сви коjи познаjу Јову знаjу да се он неће жалити, нити шта тражити. Док jе био способан сваком jе хтио помоћи, а сада му се то враћа на веома ружан начин“, каже Јеленко Стевановић.

У Мjесноj заjедници Попови сматраjу да су на оваj начин дjелимично риjешили стамбено питање Јована Стевановића.

Предсjедник Савjета Мjесне заjеднице Драган Кулић рекао jе Срни да очекуjу да се из обjекта старе читаонице, коjи се налази у непосредноj близини jавног купатила, исели избjегличка породица коjоj jе истекао уговор о привременом смjештаjу, па ће онда размишљати на коjи начин да помогну Јовану.

У Борачкоj организациjи општине Биjељина обећали су да ће у наредних седам дана обићи Јована Стевановића, jер нису били упознати са његовим случаjем.

„Отићи ћемо на лице мjеста да видимо на коjи начин да помогнемо човjеку. Чињеница jе да jе борачка популациjа наjугрожениjа категориjа становништва, а ми помажемо у складу са своjим могућностима“, рекао jе Срни предсjедник општинске Борачке организациjе Зоран Миљановић.

Приредила: Мариjа БОГДАНОВИЋ

Извор: