Delo Sokolske župe Sarajevo

Risto Jeremić osnovao je početkom 1893. u Foči Srpsko sokolsko-pobratimsko društvo sa zadatkom da podiže fizički i moralno svoje članove i da vodi borbu protiv alkoholizma. Udruženje je osnovalo trezvenosnu sekciju. Austro-Ugarska vlast je sokolsko društvo zabranila i naredila da se gimnastičke sprave unište. Društvo je nastavilo rad kao trezvenjačko pod nazivom „Pobratimstvo, Družina pravoslavnih Srba u Foči“ i nastavilo je da neguje sokolske ideje.  (1)

Stevan Žakula rođen je 26.12.1875. u Perušiću u Lici. Gimnaziju je svršio u Sarajevu, odakle je krenuo na filozofski fakultet u Gracu. U Gracu je bio u sokolskoj četi koju su obrazovali akademičari, koji su kasnije bili najoduševljeniji pobornici sokolstva u zemlji. Posle svršenih studija istorije i geografije vratio se 1896. u Mostar da bude nastavnik. Ušao je u društvo mostarskih književnika i nacionalnih radnika okupljenih oko lista „Zora”. (2)

Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave  u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade. (3)

Pododbor  Srpskog prosvetnog  i  kulturnog društva „Prosvjeta”  u  Mostaru, čiji  je  predsednik  bio  Aleksa  Šantić,  osnovao  je  1903.  Srpsko  gimnastičko  društvo  „Obilić”. Prvi starešina bio je dr. Pero Ivanović, vođa Stevan Žakula, …. . Broj članova je porastao kada su članovi dobili svečana odela ista kao svečana odela Dušana Silnog u Srbiji. Da bi podstakao osnivanje novih društava „Obilić”  je  izvodio  vežbe  i u  drugim  gradovima (Sarajevo, Čapljina). Posle  posete  Obilića  1906. Sarajevu, grupa  srpskih  pregalaca  u  Sarajevu  okupljena  oko  Prosvjete  i  lista  „Srpska  riječ”  osnovala je Srpsko gimnastičko  društvo „Dušan  Silni”. (4)   Prvi starešina društva  „Dušan  Silni” u Sarajevu bio je bio je dr. Milan Jojkić, koji je kao medicinar na univerzitetu u Gracu obrazovao i predvodio sokolsko odeljenje univerziteta koje se zvalo „Dušan  Silni”. Prvi vođa društva bio je Dimitrije Matejić koji je kao učitelj gimnastike vaspitao nekoliko generacija počev od Stevana Žakule. (5)

Žakula je  u Tuzli zajedno sa nacionalnim radnicima Ristom Jeremićem, Vasom Ristićem i Miškom Jovanovićem osnovao Srpski soko 1905. O značaju rada Stevana Žakule u Tuzli najbolje govori izjava Miška Jovanovića : „Ja sam bio, dok nije došao Žakula u Tuzlu, lola i  nisam se ničim bavio a on me je uzeo u svoje ruka i doterao, uveo me u Soko i napravio me je drugim čovekom. Time je on mene oslobodio od duševne tame i zla a tako sam i ja druge oslobađao privodeći ih Sokolu”. Miško Jovanović bio je starešina Srpskog sokola u Tuzli a Veljko Čubrilović tajnik. Išli su od sela do sela i propovedali :  „U Sokolstvo za narod i slobodu !” Žakulinim zalaganjem osnovano je nekoliko sokolskih društava u Posavini od Zvornika do Doboja.(6)

Osnovani  su Srpski sokoli u Banja Luci, Prijedoru i u Bosanskoj Gradišci. Dušan Silni u Sarajevu promenio je ime u Srpski soko. Dr. Voja Besarović, starešina i Jovo Popović, zamenik starešine društva u Sarajevu, bili su zadojeni na univerzitetu sokolstvom. Oni su došli u lični kontakt sa Lazom Popovićem i na Vidovdan na sletu u Ravanici u Sremu 1908. sa njim utvrdili plan organizacije Srpskog sokolstva u Bosni i Hercegovini. Na konferenciji delegata srpskih gimnastičkih društava u Sarajevu u jesen 1908. poverena je starešinstvu Srpskog sokola u Sarajevu izrada pravila organizacije Srpskog sokolstva u Bosni i Hercegovini. U proleće 1909. na sastanku kome su prisustvovali i  Laza Popović, starešina župe Fruškogorske,  i  dr. Simeon Čokić, tajnik župe, rešeno je da se srpski sokoli pojedinih pokrajina obrazuju župe, a da sve župe sačinjavaju Savez. U savezu su trebala da budu okupljena sva srpska sokolska društva bez obzira na  pokrajine u kojima su se nalazili. Prvi odbor Sarajevske sokolske župe izabran je u maju 1910. U odboru su bili starešina dr. Voja Besarović, vođa Stevan Žakula, zamenik starešine Đorđe Perin, tajnik Jovo Popović, zamenici vođe  Dimitrije Matejić i  Čedo Milić. (7) U okviru župe bilo je 40 društava u Bosni i Hercegovini. Kada je osnovana Srpska sokolska župa bosansko-hercegovačka 1908. Žakula je bio u njoj vođa od osnivanja  do  Prvog svetskog rata. U župi je bila uvedena  komanda koju je napisao po uzoru komande srpske vojske.  U Beogradu je Žakula bio član tehničkog odbora Saveza srpskog sokolstva. (8)

Predstavnici srpskog sokolstva iz Srbije, Stare Srbije i sa teritorije Austro-Ugarske održali su od 7 do 9 novembra 1910. sastanak u Beogradu.  Na sastanak su došli i kapetan Milan Pribićević, sekretar Narodne Odbrane, i vojvoda Jovan Dovezenski. Pre početka sednice javili su da će doći i prestolonaslednik Aleksandar. On se rukovao sa svakim od učesnika sastanka. Na sastanku je odlučeno da se stvori Srpski sokolski savez sa sedištem u Beogradu. Na sletovima u Zagrebu i Pragu nastupalo bi se pod zajedničkom saveznom zastavom (Dušana Silnog) i zajednički vežbalo simboličnu vežbu oslobođenja. Prva skupština Srpskog sokolskog saveza održana je u Beogradu 28 februara i 1 marta 1911. Zbog Austro-Ugarske Savez je delovao kao Savez u Srbiji sa kojim su sarađivale župe sa područja Monarhije. (9)

Sokoli su vodili borbu protiv pijanstva, stvaranjem sokolskih čitaonica. Prvo seosko sokolsko društvo osnovano je u Dvoru na Uni. Prvi pododbor Pobratimstva osnovan je u selu Razboju kod Bosanske Gradiške 1909. i društvo je osnovalo sokolsku sekciju. Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. Župa je 1911. donela odluku da se u sokolskim društvima osnivaju pobratimske sekcije i da sokolski prednjaci trebaju biti pobratimi. Prvi veliki slet pobratima i sokola održan je u Bosanskoj Gradišci na Vidovdan 1911. Povorka od 600 dicsiplinovanih pobratima  išla je sa sokolskom muzikom na čelu. Slet je privukao velike mase naroda ne samo iz bosansko-gradiškog sreza, nego i iz srezova susedne Slavonije. Na sletu je prisustvovao starešina dr. Vojislav Besarović iz sokolske župe Sarajevo. Kao gosti bili su prisutni Živojin Dačić ispred Narodne Odbrane, dr. Miloš Popović ispred Saveza Trezvenosti, guslar Petar Perunović, dr. Andrija Štampar ispred antialkoholnih društava iz Hrvatske i Slavonije i veliki broj intelektualaca i studentske omladine iz Bosne i susedne Slavonije. Pobratimski pokret u Hercegovini u Mostaru vodio je Čeda Milić. Godine 1912. u župi je donet zaključak da se u sokolskim društvima podmladak vaspitava u smislu ideja izraženih u knjizi Četnik  od dr. Miloša Popovića. (10)

Govoreći  o srpskim sokolima pre Prvog svetskog rata Dušan M. Bogunović istakao je : „Biti član sokolske organizacije u Bosni i Hercegovini značilo je biti otvoren neprijatelj Austro-Mađarije. I ako se u tome pravcu zahtevalo nešto da se učini, život za to moralo se dati. Buniti se, osvežavati svest, ljubiti Srbiju i Kralja Petra, smetati i prkositi svagđe i na svakom mestu Austro-Mađariji, tražiti slobodu i pun život  a dizati se protiv ne samo ličnoga, nego i nacionalnoga robstva, to je bio osnovni motiv sokolske politike u Bosni i Hercegovini.” Srbi su težili ujedinjenju prvo sa Srbijom a onda i s ostalim jugoslovenskim krajevima, a tome su se priklanjali i deo muslimana i katolika. Protiv su bili katolici, anacionalni muslimani, vladini Srbi i svi ostali, koji su se posle okupacije doselili u Bosnu i Hercegovinu poznati kao  “kuferaši”. (11)

Delegacija „Dušana Silnog” iz Dubrovnika je zajedno sa  „Dubrovačkom Građanskom Muzikom otišla u Sarajevo na  „Prosvjetinu“ proslavu. Stigli su u Sarajevo oko 9 sati uveče. Delegati „Dušana Silnog” marširali su glavnom ulicom oko barjaktara Ivankovića iz Trebinja, pred njima su išli dr Laza Popović i Voja Živanović, srpski generalštabni pukovnik, a za njima svi sokoli. Muzika je svirala „Oro kliče sa visine”. Zvuke muzike pratila je pesma prisutnih, ali umesto reči : „Mi smo s tobom Svetozare Miletiću!” moglo se jasno čuti : „Mi smo s tobom Petre Karađorđeviću !”(12)

Posle početka Prvog balkanskog rata mnogi pobratimi hteli su da idu kao dobrovoljci u Srbiju. Rukovodstvo je bilo za to da  ostanu u Austro-Ugarskoj i da tu izvrše svoju dužnost kada bude trebalo. (13) Organizovan je rad u svim društvima oko prikupljanje pomoći za Srpski Crveni Krst u Beogradu. Sarajevska „Prosvjeta“ je zajedno sa drugim srpskim kulturnim ustanovama u Bosni i Hercegovini za tri meseca prikupila i poslala priloga u rublju i novcu Srpskom Crvenom Krstu u vrednosti od milion zlatnih kruna. (14)

Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Austro-Ugarskoj monarhiji. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola. Zbog učešća u atentatu Miško Jovanović i  Veljko Čubrilović osuđeni su na smrt. Miško  Jovanović je u svom pismu ženi napisao : „Pozdravi mi sve srpske Sokole i pozdravi  ih sokolskim Zdravo !.” Pod vešalima su vikali : „Živio kralj Petar – živila sloboda – živila Srbija !” (15) Srpski sokoli težili su  za vreme Prvog svetskog rata da iz austrijske vojske prebegnu saveznicima  i stupe u redove srpske vojske.

Na osnovu spisa dr. Laze Popovića, koji je bio duhovni vođa srpskog Sokolstva,  i programa “Narodne Odbrane”, sokoli su bili optuženi  da su spremali narod  na pobunu i otrgnuće Bosne i Hercegovine od Austro-Ugarske i pripojenje tih krajeva kraljevini Srbiji. Proces je počeo 3. novembra 1915. Na optuženičkoj klupi je bilo 156 optuženih. Od njih 42 optužena su odgovarala za sokolstvo, a ostalih 114 za rad “Narodne Odbrane”. Sokolski radnici branili su ideju sokolstva  a to je  bila  sloboda i samostalnost ne samo srpskog naroda, nego uopšte Slavenstva.  (16) Tužilaštvo nije uspelo da  manje obrazovane optužene sokole nagovori  da svedoče protiv ostalih. Na procesu su od sokola osuđeni Čedo Milić na smrt, dr. Vijislav Besarević na 18 godina, Vlado Malić na 14 godina, Atanasije Šola i Jefto Dučić na 12 godina. Ostalim sokolima izrečene su kazne od šest do deset godina. Robijali su u Zenici i u Travniku. (17)

Stevan Žakula je bio među prvima uhapšen 1914. Kao razredni starešina Gavrilu Principu i drugovima od vlasti je smatran kao duhovni otac probuđene omladine. Žakula je za svoj junački stav na suđenju, osuđen na 5 godina robije.  Prizivni sud je kaznu povisio na 8 godina. U tamnici  je proveo  4 godine. Posle Prvog svetskog rata u Narodnom vjeću u Sarajevu vršio je dužnost šefa Narodne Odbrane za Bosnu i Hercegovinu. Istovremeno bio je starešina Sarajevske sokolske župe. Sarajevska sokolska župa je zajedno sa ostalim nacionalnim organizacijama, u kojima je učestvovao, Profesorskim udruženjem i njegovim bivšim đacima priredila mu je akademiju 14. juna 1925. (18)

Sokoli su učestvovali u prenosu posmrtnih ostataka Vidovdanskih heroja iz Čehoslovačke u Sarajevo. Delegacija Sokola i praških studenata na čelu sa Stevom Žakulom, starješinom Bosansko-Hercegovačke župe, krenula je 1.jula 1920. u Terezin da preuzme posmrtne ostatke sarajevskih boraca za slobodu. U delegaciji su bili i dr. Laza Popović, starješina Zagrebačke župe, i dr. Bogdan Vidović, vođa Bosansko-Hercegovačke župe. Celokupno stanovništvo Terezina dočekalo je delegate. Momenat rastanka terezinskog stanovništva sa posmrtnim ostacima heroja bio je dirljiv. Sanduci su bili okićeni cvećem i vencima. Dr. Popović govorio je u ime Saveza Sokola. Krenuli su za Prag, a sutradan, 2 maja 1920. sa sokolskim jugoslavenskim vozom preko Linca, Graca i Zagreba u Bosanski Brod. Tu su ostali sanduci do 6. maja, a potom u svečanim mrtvačkim kolima krenuli su za Sarajevo. Prevezeni su posmrtni ostaci Gavrila Principa, Trifka Grabeža, Nedeljka Čabrinovića, Jakova Milovića, Mitra kerovića i Neđ. Kerovića. Zajedno sa Danilom Ilićem, Veljkom Čubrilovićem, Miškom Jovanovićem, Markom Perinom i Bogdanom Žerajićem pokopani su u zajedničku grobnicu na groblju u Koševu. Na mestu atentata govorio je sa tribine Vasilj Grđić. (19)

Prilokom sleta 1924. u Sarajevu istakao je Dušan M. Bogunović : „Prikom svog boravka na sletu u Sarajevu videćete tamnice, vešala, istoriju toga Sokolstva. Vidićete i upoznati starešine, vođe, tajnike i obične članove, koji su za vreme rata nosili sokolski krst. Videćete decu : Miška i Veljka, ili još drugih znanih i neznanih Sokola, čiji očevi i majke na vešalima završiše svoj sokolski život. Nećete naći mnogo organizacije, sprava i domova, ali ćete naći dušu sokolsku, koja kad se malo snađe posle teških udaraca, stvoriće i organizaciju i sprave i domove – jer duša i ideja uslovi su života i stvaranja.” (20)

Sokolska župa Sarajevo priredila je 1934. slet na Vidovdan, povodom 25-godišnjice postojanja. U Izveštaju za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935. je istaknuto : „Početkom juna kao prve započele su sokolske priredbe pokrajinskog sleta u Sarajevu, a sa štafetom iz Sarajeva na Oplenac, kamo su doneli Sokoli baklju zahvalnosti, koja je upalila večnu luč nad grobom kralja Petra I. Zahvalno Sokolstvo tim aktom iskazalo je večno poštovanje i duboku zahvalnost kralju, koji se borio puškom u ruci za slobodu naroda. Sa kresom i gubom iz čorkovačke planine, gdje je četovao Petar Mrkonjić, izazvali su iskru koja je upalila baklju i koja je projurila put u dužini od 355 kilometara za 17 časova i 35 minuta do groba kralja. (21)

Posle ubistva kralja Aleksandra 1934. sokolske župe i društva hodočastili su do kraljevog groba. Predstavnici sarajevske Sokolske župe pohodili su 1934. grob kralja Aleksandra u Zadužbini Karađorđevića na Oplencu. O tome su pisali u „Sokolskom glasniku“. Putovanje vozom provedeno je u postu i molitvi. Od Aranđelovca sokoli su putovali peške, bez zalogaja hleba, posteći. Sokoli svih vera, među kojima žene, devojke, starci sa sela i grada, pešačili su do Topole, a od Topole, pošli su na komandu u korak i marširali do oplenačke zadužbine. Pred crkvom delegacija sokola zatekla je ogromne mase naroda, koje su došle da se poklone seni svog kralja. U porti crkve su se mogli čuti svi dijalekti i videti ljudi iz svih krajeva Kraljevine Jugoslavije. Pre sokola ušla je u zadužbinu delegacija nacionalnih željezničara. Iza njih su sokoli ušli u kriptu. Na čelu je bio najstariji sokolski radnik iz župe Milan Hadži-Vuković, starešina sokolskog društva Foča. Nosio je pozlaćenu urnu sa zemljom uzetom sa grobova junaka i mučenika s Pala, Foče, Zenice, Blašnje. Sokolska delegacija išla je za njim. Stari gorštaci sa Romanije i Sokoca zaplakali su ispred groba svog kralja. Nad grobom u tišini, prekidanom jecajima sokola i sokolica, govorio je Radmilo Grđić. U svom govoru istakao je : „Kralju naš! Sarajevo Ti šalje Sokole po crnu i žalosnu putu. Kad smo lani dolazili, pratili su nas radosnim kliktanjem naš zanosni Trebević, naše poljane i gore, planina nas dodavala planini, brodili smo Srbiju zemlju plemenitu i junačku Šumadiju da upalimo kandilo sokolske zahvalnosti nad grobom Tvog velikog Oca, s buktinjom zapaljenom vatrom naših srdaca. A sada nas ispratiše tuge goleme i srca slomljena, Vojvodo naš i rano naša neprebolna. Romanija nam ne klikne veselo, jer joj se srce okameni crnog dana marseljskog. Naše crne majke zaplakaše, naše sestre raspletoše žalosne kose, a čobanče prebi frulu, zaleleka i pisnu ko ranjen soko. Mi Ti nosimo njihove suze i tugu čemernu. Prinosimo na Tvoj sveti grob zemlju s grobova naših mučenika i junaka. Njihovi grobovi nisu više hladan kam. Oni govore jasnije i rečitije nego ikad pokolenja koje mora da izvrši amanet Kralju! Bosna je danas krvavo stisnuta pesnica, Sarajevo je ognjeni mač. Na njegovu vrhu nosimo našu zakletvu da ćemo čuvati Jugoslaviju. Kako se pravo zakleli tako nam Bog pomogao!”. „Tako nam Bog pomogao” odjeknulo je kriptom. Tada je Hadživuković, uplakan, spustio urnu na grob kralja Aleksandra. Na urni su bile reči : „Sokoli župe sarajevske prinose zemlju s grobova mučenika i junaka na grob Viteškog Kralja sa zakletvom „Idemo Vašim svetlim tragom”. Time je završena svečanost. Sokoli su se razišli duboko potreseni sa utiscima koji se nisu mogli zaboraviti. (22) Sokolska župa Sarajevo nastavila je da svake godine priređuje hodočašće na Oplenac.

Sokolski dom u Sarajevu otvoren je 6. novembra 1937. Svečanosti su počele dolaskom predstavnika SSKJ. 4. novembra 1937, kada su u Sarajevo stigli E.Gangl, ing. Kosta Petrović, Staja Stajić, inž. Radule Radulović i pukovnok Dimitrije Pavlović. Ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Vjekoslav Miletić stigao je u Sarajevo 5. novembra 1937.U Sarajevo su došli brojni sokoli iz bližih i daljih društava i četa. Na proslavu otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. došli su bugarski Junaci na čelu sa starešinom Vitoške junačke oblasti Atanasovom. Priređena je bakljada. U okviru proslave otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. prikazan je u bioskopu “Imperijal” film „Oj letni sivi sokole” . Pre početka filma prosvetar župe Sarajevo Ljubunčić ukratko je izneo značaj sokolstva. Projekciji filma su prisustvovali brojni predstavnici vojske, banske uprave, opštine, Saveza SKJ i Sokolske župe Sarajevo, sokoli i građani. U ime bugarskih Junaka pozdravio je sokole starešina Vitoške junačke oblasti Atanasov, a u ime ruskih sokola u Sarajevu Pokrovski je predao Sokolskom društvu Sarajevo-Matici spomen-pehar. U svom govoru starešina Sokolske župe Sarajevo dr. Vojislav Besarović istakao je : „… U to doba kada je naš neprijatelj raspirivao versku mržnju, naši Sokoli ispovedaju onu osnovnu narodnu misao „Brat je mio koje vere bio” i propovedajući velika sokolska načela bratstva, jednakosti i slobode utiru staze zajedničkom radu … Naša prva sokolska društva su osnovana u doba najcrnje reakcije, kada nismo imali ni osnovnih građanskih prava, te su Sokoli bili među prvim nosiocima slobodarske misli, koji su i na svojim zastavama ispisali borbu za oslobođenje. … Srpski Soko u Sarajevu se … smatra tvorcem Srpske sokolske župe Bos. Hercegovačke, u kojoj sarajevski Sokoli najaktivnije sarađuju i svojim neumornim radom doprinose, da već 1911 god. ta župa broji 40 sokolskih društava, 40 žarišta nacionalne misli, u kojima se spremaju Sokoli za svoje velike sokolske zadaće, koje su za vreme rata tako dostojno vršili, boreći se kao dobrovoljci u redovima herojske srpske vojske. …. Mnogi sarajevski Sokoli su se u početku rata kao dobrovoljci borili … Sarajevski Sokoli iza četiri godine najtežeg života po internacijama i zatvorima sastaju se sa svojom braćom sarajevskim Sokolima, koji su kao srpski oficiri ponosno stigli u svoje Sarajevo. U bratskom zagrljaju pre svega odaše poštu svojim drugovima, koji za vreme rata po tamnicama i bojištima položiše svoje živote na oltar otadžbine.” Posle njega govorio je Gangl, koji je u svom govoru istakao : „… Pogledajmo ispod ovoga krova na sve strane, da vidimo šta se događa izvan naše sokolske zajednice ! Zar se možda ne bacaju pred krila poleta nekompromisne ideje slovenskog sokolskog bratstva žalosni ostaci duševnog ropstva, želeći da se naš … narod ponovo rascepa na troje i da sam utone u svojoj sitnosti i oslabljenosti, da kao plen padne u pandže ptica grabljivica iz tuđih gnezda, da ponovno postane čovek čoveku vuk, …”.U okviru svečanosti otvaranja Sokolskog doma priređena je sokolska izložba. Bile su izložene uspomene na Gavrila Principa, njegove drugove, i ostale heroje. Bilo je izloženo njegovo odelo u kome je tamnovao u Terezinu. Zatim slike o sarajevskom atentatu, hapšenju Principa i o teroru austrijskih vlasti nad narodom. (23)

Skupštinu Sokolske župe Sarajevo održanu 21. marta 1937, pozdravila je socijalna i nacionalna radnica Jovanka Šijak, u ime Dobrotvorne Zadruge Srpkinja, koje je kao prvo žensko društvo u Jugoslaviji prihvatilo Sokolsku Petrovu Petoletku. (24) Sokolska župa Sarajevo održala je 6 marta 1938. Drugi sabor sokolske Petrove petoljetke u svom domu u Sarajevu. Uz druga društva na saboru je prisustvovala u ime Zadruge Srpkinja Jovanka Šijak. Župa je dobila pisma od Prosvete, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Sarajevu, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Novom Sarajevu, Aero-Kluba “Naša krila”, … . (25)

Na jednomesečni tečaj Aero Kluba Sokolska župa Sarajevo uputila je 1938. 5 sokola-tečajaca. Tečajci su položili ispite “A” i “B” a preostalo im je da polože ispit “C” da bi mogli pohađati pilotski tečaj. . Župa je pripremala organizovanje jedriličarskog tečaja za članove svoje župe. Pokrenula je akciju za nabavku sopstvenih jedrilica. Nabavila je 100 brošura “Plavi sport” i uputila svim društvima na čitanje. Župa Sarajevo je među svojim jedinicama raspisala konkurs za najbolji rad o vazdušnom jedriličarstvu, na osnovu studije “Plavi sport”. Nagrade su bile 1. besplatno jednomesečno letovanje u sokolskoj koloniji; 2 i 3 besplatan prijem na kurs za vazdušno jedrenje. U članku u „Sokolskom glasniku“ ističe se nada da će, ako bog da do stupanja na presto kralja Petra II 1941, biti veliki broj sokola-pilota sposobnih za odbranu zemlje.(26)

Svečanost proslave 30-godišnjice Sokolske župe Sarajevo otvorena je posetom grobovima vidovdanskih heroja 9. marta 1940. Posle pomena govorio je dr. Voja Besarović. U govoru je podvukao uspomenu na dva sokola, Miška Jovanovića i Veljka Čubrilovića. U ime Saveza Sokola govorio je Pavao Kovačev, član Savezne Uprave i starešina župe Šibenik. Istakao je u svom govoru da vidovdanski heroji pali za slobodu naroda, i da njehiv amanet, da čuvaju slobodu i jedinstvo. Jubilarnu akademiju otvorio je  dr. Voja Besarović. Izneo je istoriju rada župe Sarajevo. Setio se sokolskih mučenika Miška Jovanovića i Veljka Čubrilovića i odao poštu jednom od ponira sokolstva u Bosni i Hercegovini Stevi Žakuli. Besarović je pozdravio predstavnike vlasti i nacionalnih društava, a naročito predstavnike vojske brigadne generale Ž. Božića, A. Pekića, Ž. Pavlovića i Lj. Novakovića. Podvukao je da su sokoli kad su bili pod tuđinom, u srpskoj vojsci gledali najsigurniju zalogu za ostvarenje svoje slobode. Profesor Hajrudin Ćurić govorio je o radu župe, a zatim je govorio dr. Milorad Dragić, koji je u ime Saveza Sokola pozdravio sarajevske sokole i čestitao im na jubileju. Podvukao je žrtve Bosne i Hercegovine za slobodu, i veliku ulogu koju je tamošnje sokolstvo imalo u svim nacionalnim borbama. Na čelu bosansko-hercegovačkih župa bili su sokoli progonjeni u banjalučkom procesu :  dr. Voja Besarović, starešina župe Sarajevo; Čedo Milić,  starešina župe Mostar; Nikifor Todić,  starešina župe Tuzla i dr. Jovan Perenčević, starešina župe Banja Luka. Dr. Milorad Dragić je  istakao u vezi tadašnjeg trenutka : „I u daljem našem nacionalnom i sokolskom radu treba očekivati nove teškoće. Treba biti spreman i na podnošenje žrtava. Možda će još mnogi biti nepravedno napadnuti. Rad na terenu Bosne i Hercegovine možda ima i svojih naročitih teškoća. …. Ali, mora se ići napred, držeć se naše nacionalne etike i naših životnih nacionalnih i državnih interesa”. Zatim je govorio predstavnik čehoslovačkog sokolstva, Jindrih Čihak, koji je izrazio svoju veru u lepšu budućnost čitavog slovenskog sokolstva. Dvorana mu je priredila dugotrajne ovacije. Sledili su pozdravi predstavnika sokolskih župa. Starešina župe Cetinje, Gavra Milošević istakao je da su sokoli dužni da čuvaju kosovsku liniju, duh Principa, Obilića, Jugovića, … . U svojim govorima starešine župa Banja Luke i Tuzle istakli su oslobodilački rad bosanskog sokolstva. Predstavnik ruskog sokolstva u Sarajevu Pokrovski predao je Besaroviću prsten sa posvetom „Pamti Rusiju”, a župi Sarajevo kutijicu sa ruskom zemljom, istakavši veliku ulogu nacionalne Rusije. Poslednji je govorio  Čedo Milić, starešina župe Mostar, podvukavši veliku ulogu sokolstva u nacionalnom i prosvetnom buđenju širokih slojeva. Njegov govor bio je prekidan aklamacijama. Posle govora ordžana je telovežbena i umetnička akademija. U prisustvu svih delegata, mnogobrojnih članova sokola iz Sarajeva i okoline, predstavnika vlasti i sarajevskih nacionalnih društava održana je jubilarna redovna godišnja skupština župe Sarajevo.  Sekretar Saveza Radmilo Grđić izložio je program rada Saveza u vojno-odbambenom, radu na selu i radu među omladinom. Na skupštini je ponovo bio izabran  dr. Voja Besarović. U okviru proslave priređen je svečani banket i konferencija predstavnika sokolstva. (27) Na sastanku sokolskih radnika na selu iz župe Sarajevo u  donetoj rezoluciji istaknuto je teško stanje ishrane na selu. Radmilo Grđić govorio je o akciji Saveza Sokola na stvaranju Saveta za nacionalnu kulturu sela. Prilikom  30-godišnjice Sokolske župe Sarajevo odlikovana je zastava župe ordenom Sv. Save III stepena. (28)

Prvo srpsko sokolsko društvo na teritoriji Bosne i Hercegovine osnovano je 1893. u Foči. Vlast ga je odmah zabranila. Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Iste 1903. osnovana su gimnastička društva „Obilić” u Mostaru i Srpski soko u Sremskim Karlovcima. Stevan Žakula je bio vođa „Obilića” u Mostaru. Kasnije u Tuzli zajedno sa nacionalnim radnicima osnovao je Srpski soko 1905. Miško Jovanović bio je starešina Srpskog sokola u Tuzli a Veljko Čubrilović tajnik. Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. Svi koji su stupili u Srpski soko znali su šta ih čeka u borbi za oslobođenje i ujedinjenje. Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Austro-Ugarskoj monarhiji. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola. Zbog učešća u atentatu Miško Jovanović i  Veljko Čubrilović osuđeni su na smrt. Srpski sokoli nastojali su da prebegnu saveznicima i stupe u redove srpske vojske. Na osnovu spisa dr. Laze Popovića, koji je bio duhovni vođa srpskog Sokolstva,  i programa “Narodne Odbrane”, sokoli su bili optuženi  da su spremali narod na pobunu i otrgnuće Bosne i Hercegovine od Austro-Ugarske i pripojenje tih krajeva  kraljevini  Srbiji. Na suđenju  sokolski radnici branili su ideju sokolstva  a to je  bila  sloboda  i samostalnost ne samo srpskog naroda, nego uopšte Slavenstva.  Posle Prvog svetskog rata  sokoli i pobratimi vratili su se svome radu. Sokolska župa Sarajevo nastavila je svoj rad na prosvećivanju najširih slojeva naroda.  Na  proslavi 30-godišnjice Sokolske župe Sarajevo 1940.  istaknuto je da sokoli  trebaju  biti spremni i na podnošenje žrtava.

Piše: Saša Nedeljković član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

Napomene  :

1. „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 110, 111; „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str. 20;
2. „Brat Stevan Žakula – petdesetgodišnjak”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15. avgusta 1925, br. 12-16, str. 123, 124; Momir G. Sinobad, „Stevan Žakula”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6 juni 1939, br. 6, str. 60;
3. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 136-139;
4. Petar D. Pavlović, „Srpski Soko”, Srpsko Sarajevo, 1999, str.67-70;  „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 111;
5. „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 111;
6. Dušan M. Bogunović, „Braća Miško Jovanović i Veljko Čubrilović”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. januara 1924, br. 2, str.14;
7. „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 111, 112;
8. „Brat Stevan Žakula – petdesetgodišnjak”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15. avgusta 1925, br. 12-16, str. 123, 124; Momir G. Sinobad, „Stevan Žakula”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6 juni 1939, br. 6, str. 60;
9. Dr. Milorad Dragić, „Rad Ljubomira Davidovića u Sokolstvu”, Spomenica Ljubomira Davidovića, Izdanje glavnog odbora demokratske stranke, Beograd, str.115-116; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 109;
10. „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str.20; Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Beograd 1934, str. 105, 106, 107, 110,111, 112;
11. Dušan M. Bogunović,  „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. maja 1924, br. 10, str. 118, 119, 120;
12. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str.110;
13. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd, 1934, str. 109;
14. „Prosvjetina 25-godišnjica”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca»,  Beograd, Juli-Avgust 1927, sv.7-8, str.230;
15. Dušan M. Bogunović, „Braća Miško Jovanović i Veljko Čubrilović”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. januara 1924, br. 2, str.14, 15;
16. Dušan M. Bogunović,  „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. maja 1924, br. 10, str. 120;
17. „Razvitak srpskog Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 113;
18. „Brat Stevan Žakula – petdesetgodišnjak”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15. avgusta 1925, br. 12-16, str. 123, 124; „Br. Stevan Žakula”, „Bratstvo”, Osijek, juni-juli 1939, br. 7-8, str. 148, 149;  Momir G. Sinobad, „Stevan Žakula”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6 juni 1939, br. 6, str. 60;
19. „Prenos kosti Vidovdanskih heroja”,  „Rad”,  Dubrovnik, 10. jula 1920, br. 34, str. 3; Dr. Laza Popović, „VII Češki Svesokolski Slet u Pragu g.1920.”, „Sokolski Glasnik” Zagreb, 1920, br. 7, str. 326;
20. Dušan M. Bogunović,  „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. maja 1924, br. 10, str. 120;
21. „Izveštaji za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935″, str. XLVII;
22. „Sokoli sarajevske Sokolske župe na Oplencu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 5;
23. „Svečano otvorenje velebnog Sokolskog doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Sarajevu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 novembar 1937, br. 36, str. 1, 2, 3,4;
24.  „Skupština Sokolske župe Sarajevo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 mart 1937, br. 9, str. 2;
25. „II sabor sokolske Petrove petoljetke u Sarajevu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 26 mart 1938, br. 12, str. 2;
26. „Vazdušno jedriličarstvo u Sokolstvu Sokolstvo na odbrani zemlje”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 oktobar 1938, br. 39, str. 2;
27. „Veličanstvene sokolske manifestacije narodnog jedinstva i odlučnosti u Sarajevu”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 15 mart 1940, br. 11, str. 3;
28. „Župa Sarajevo za rad na selu”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 15 mart 1940, br. 11, str. 1;

Vezane vijesti:

Srpski Sokoli od osnivanja u Sremskim Karlovcima do …

Sokoli u Imotskom | Jadovno 1941.

Srpski sokoli i Pobratimski pokret u borbi za ujedinjenje …

SRPSKI SOKOLI U PEĆI | Jadovno 1941.

SOKOLI NA SLETU U ZAGREBU 1924. | Jadovno 1941.

SOKOLI I MLADA BOSNA | Jadovno 1941.

SOKOLI ŽUPE MOSTAR NA POČETKU DRUGOG SVETSKOG RATA …

Sokoli u borbi protiv klerikalizma u Zapadnoj Hercegovini …

SOKOLI U JASENOVCU | Jadovno 1941.