Delimustafić naredio ubistvo 42 vojnika JNA

Napad na kolonu u Dobrovoljačkoj ulici odobrilo Predsedništvo BiH. Masakru prethodila odluka da se spreči izvlačenje konvoja

Ministarstvo unutrašnjih poslova BiH donelo je odluku da se od 29. aprila 1992. godine napadaju svi konvoji JNA na izlasku iz kasarni, tako da je i napad od 3. maja u Dobrovoljačkoj ulici, u kojem su ubijena 42 vojnika, izveden po tom naređenju!

Ovo proizilazi iz dokumenta koji poseduju „Novosti“, a u kojem se u četiri tačke razrađuje postupanje prema vojnicima JNA. Izuzetak nije napravljen ni kada se kolona JNA, koju je predvodio kanadski general Luis Mekenzi, izvlačila iz Sarajeva i kada su muslimanske snage počinile monstruozan zločin za koji niko nije osuđen.

Na dan kada se obeležava 25 godina od masakra, „Novosti“ otkrivaju da je i predsedništvo BiH 6. maja 1992. znalo da je rat regularnoj vojsci objavljen, i to su pokušali da sakriju prekidajući sednicu. Ipak, u stenogramu koji poseduje naš list navodi se da su glavni krivci tadašnji šef policije Alija Delimustafić (napisao naređenje), njegov pomoćnik Avdo Hebib i koordinator tajnih službi Bakir Izetbegović.

U naređenju za napade od 29. aprila piše:

1. Izvršiti potpuno i masovno zaprečavanje na svim putnim pravcima na teritoriji Republike Bosne i Hercegovine, na kojima jedinice bivše JNA otpočinju izvlačenje tehničkih, materijalnih sredstava, u neposrednoj koordinaciji sa MUP.

2. Izvršiti blokadu šireg rejona vojnih objekata iz kojih se nastoje izneti tehnička i materijalna sredstva, raznim vrstama formacijskih i prirodnih prepreka, i iste obezbediti jedinicama teritorijalne odbrane Republike BiH i MUP.

3. Nenajavljenim kolonama jedinica bivše JNA i bez pratnje MUP sprečiti izlaske iz kasarne i komuniciranje na teritoriji Republike BiH.

4. Ubrzano planirati i otpočeti borbena dejstva na celokupnoj teritoriji Republike BiH i iste koordinirati sa štabom teritorijalne odbrane regije, okruga i Republike BiH. U okviru planiranja borbenih dejstava planirati opsežne mere zaštite stanovništva i materijalnih dobara građana Republike BiH.

Na suđenju Radovanu Karadžiću, odbrana je uzalud dostavila sudu ove dokumente, koji objašnjavaju ovaj i potonje napade na vojsku i koji govore o tome ko je kriv za spiralu rata koji je buknuo te godine.

Slučaj „Dobrovoljačka“ pokrenut je 1992. u Vojnom sudu u Beogradu, i to protiv 19 državljana BiH osumnjičenih za napad na kasarnu u Sarajevu i kolonu JNA 2. i 3. maja 1992. godine.

Među optuženima za ove ratne zločine našli su se Ejup Ganić, Haris Silajdžić, Hasan Efendić, Sefer Halilović, Mustafa Hajrulahović, Zaim Backović, Jovan Divjak, Fikret Muslimović, Kerim Lončarević, Ivo Komšić, Stjepan Kljujić.

Predmet je potom ustupljen Haškom tribunalu, koji je 2003. godine zaključio da nema nikakvog razloga za krivičnu prijavu protiv Divjaka. Po srpskoj poternici, u Londonu je, u martu 2010. godine, uhapšen Ejup Ganić, ali ga je sudija pustio, smatrajući da je postupak – politički motivisan.

Autor: D. VUJIČIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Porodice poginulih ogorčene zbog nemogućnosti odlaska na mjesto stradanja

Miljevići: Služen parastos i položeni vijenci za stradale u Dobrovoljačkoj (FOTO/VIDEO)

Sarajevo i za parastos nebezbedno

Danas u Istočnom Sarajevu pomen ubijenim pripadnicima JNA

Gledao sam kako mojim vojnicima raznose glave

„LEGITIMNE METE“ U VIDNO OBILjEŽENOM SANITETSKOM …