Напад на колону у Добровољачкој улици одобрило Председништво БиХ. Масакру претходила одлука да се спречи извлачење конвоја
Министарство унутрашњих послова БиХ донело је одлуку да се од 29. априла 1992. године нападају сви конвоји ЈНА на изласку из касарни, тако да је и напад од 3. маја у Добровољачкој улици, у којем су убијена 42 војника, изведен по том наређењу!
Ово произилази из документа који поседују „Новости“, а у којем се у четири тачке разрађује поступање према војницима ЈНА. Изузетак није направљен ни када се колона ЈНА, коју је предводио канадски генерал Луис Мекензи, извлачила из Сарајева и када су муслиманске снаге починиле монструозан злочин за који нико није осуђен.
На дан када се обележава 25 година од масакра, „Новости“ откривају да је и председништво БиХ 6. маја 1992. знало да је рат регуларној војсци објављен, и то су покушали да сакрију прекидајући седницу. Ипак, у стенограму који поседује наш лист наводи се да су главни кривци тадашњи шеф полиције Алија Делимустафић (написао наређење), његов помоћник Авдо Хебиб и координатор тајних служби Бакир Изетбеговић.
У наређењу за нападе од 29. априла пише:
1. Извршити потпуно и масовно запречавање на свим путним правцима на територији Републике Босне и Херцеговине, на којима јединице бивше ЈНА отпочињу извлачење техничких, материјалних средстава, у непосредној координацији са МУП.
2. Извршити блокаду ширег рејона војних објеката из којих се настоје изнети техничка и материјална средства, разним врстама формацијских и природних препрека, и исте обезбедити јединицама територијалне одбране Републике БиХ и МУП.
3. Ненајављеним колонама јединица бивше ЈНА и без пратње МУП спречити изласке из касарне и комуницирање на територији Републике БиХ.
4. Убрзано планирати и отпочети борбена дејства на целокупној територији Републике БиХ и исте координирати са штабом територијалне одбране регије, округа и Републике БиХ. У оквиру планирања борбених дејстава планирати опсежне мере заштите становништва и материјалних добара грађана Републике БиХ.
На суђењу Радовану Караџићу, одбрана је узалуд доставила суду ове документе, који објашњавају овај и потоње нападе на војску и који говоре о томе ко је крив за спиралу рата који је букнуо те године.
Случај „Добровољачка“ покренут је 1992. у Војном суду у Београду, и то против 19 држављана БиХ осумњичених за напад на касарну у Сарајеву и колону ЈНА 2. и 3. маја 1992. године.
Међу оптуженима за ове ратне злочине нашли су се Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић, Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић.
Предмет је потом уступљен Хашком трибуналу, који је 2003. године закључио да нема никаквог разлога за кривичну пријаву против Дивјака. По српској потерници, у Лондону је, у марту 2010. године, ухапшен Ејуп Ганић, али га је судија пустио, сматрајући да је поступак – политички мотивисан.
Аутор: Д. ВУЈИЧИЋ
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
Породице погинулих огорчене због немогућности одласка на мјесто страдања
Миљевићи: Служен парастос и положени вијенци за страдале у Добровољачкој (ФОТО/ВИДЕО)
Сарајево и за парастос небезбедно
Данас у Источном Сарајеву помен убијеним припадницима ЈНА