arrow up

Подијелите вијест:

Декларацијом штите ћирилицу

Oпштина Бајина Башта финансира спортске клубове, невладине организације и медије ако у својим активностима користе искључиво наше национално писмо

Д. Стојановић
Д. Стојановић

Скупштина општине Бајина Башта на мартовској седници донела је Деклaрацију о заштити и неговању ћирилицe како би се популаризовало коришћење овог писма. Управо због тога од 24. до 26. маја обележиће се Дани Ћирила и Методија, и то манифестацијом посвећеном српском језику и ћириличном писму.

Како за „Политику” објашњава заменик председника општине Бајина Башта Петар Петровић, овом декларацијом општинска управа, јавна предузећа и установе обавезали су се да своје пословање обављају на ћирилици.

„Имали смо идеју и да фирмама чији су називи написани на ћирилици, као и онима који у пословању користе ово писмо обезбедимо одређене олакшице, међутим, то није у складу с уставом, јер су оба писма, и ћирилица и латиница, равноправна. То је разлог због којег та идеја није спроведена”, појашњава Петровић.

Иако је то чинила и без декларација, библиотека у Бајиној Башти „Милош Требињац” обавезала се да ће у највећем проценту набављати књиге које су штампане на ћирилици. А спортски клубови, невладине организације и медији који добију новац из локалне касе мораће да у активностима које финансира општина користе искључиво ћирилично писмо.

„Формирано је и радно тело које ће једном годишње подносити извештај скупштини о реализованим активностима и евентуалним проблемима са спровођењем мера за заштиту ћирилице”, додаје Петровић.

Како објашњава наш саговорник, циљ је да се деци објасни важност ћирилице, па се због тога најављена манифестација највећим делом и одржава у Основној школи „Свети Сава”.

„Ћирилица је нит која повезује скоро сву српску писменост од њених почетака до данас, било да се односи на црквенословенски или на српски народни језички израз. Она је кроз векове била сведок континуитета и идентитета српског језика и књижевности, српске културе, историје, показатељ колико је српско наслеђе богато и утемељено”, закључује Петровић.

Аутор: В.М.А.

Извор: ПОЛИТИКА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​