Декларација још дели Србију

На данашњи дан пре сто година на Крфу потписано стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца

Уједињени народ Срба, Хрвата и Словенаца састављао би државу, која би бројала око 12 милиона држављана. Она би била гарантнија народне независности и свестраног народног културног напретка, јак бедем против германског надирања, неразлучни савезник свих оних културних народа и држава, које су истакле принцип права и слободе народа и принцип међународне правде, и достојан члан нове међународне заједнице.“

Ово је закључак Крфске декларације, првог заједничког политичког акта Владе Краљевине Србије и Југословенског одбора, којим је договорено оснивање заједнице Срба, Хрвата и Словенаца. Декларација је у целости објављена у српским новинама, јула 1917. године, потписана тачно на данашњи дан пре читавог века. Потписали су је Никола Пашић, тада председник Министарског савета и министар иностраних послова Краљевине Србиј, и, у име Југословенског одбора, др Анте Трумбић.У уводу Декларације потписане у јеку припрема српске војске за пробој Солунског фронта, између осталог, стоји:

„Представници Срба, Хрвата и Словенаца понова и најодсудније наглашавају да је овај наш троимени народ један и исти, по крви, по језику, по заједничким животним интересима свога националног опстанка и свестраног развитка свога моралног и материјалног живота. Идеја о његовом националном јединству никада се није гасила, мада је сва моћ умна и физичка националног му непријатеља била управљена противу његовог јединства, његове слободе и националног опстанка.“

ЗАЈЕДНИШТВО У 13 ТАЧАКА

У 13 тачака формулисан је заједнички државни грб, застава и – круна. Наглашена је равноправност сва три народа, њихова писма „обе азбуке, ћирилица и латиница“, признато право на слободу вероисповести, „православна, римокатоличка и мухамеданска“, приступ Јадранском мору „свима и свакоме“…

Држава договорена на Крфу оживотворена је по завршетку Великог рата, а преименована је деценију касније у – Краљевину Југославију. После Другог рата, поготову после крвавог распада бивше СФРЈ, распламсала су се сучељавања да ли је уопште требало улазити у такву, заједничку државу. Стогодишњица Крфске декларације поново инспирише историчаре.

– Музеј историје Југославије организује низ трибина под називом „Постјугословенске студије“, а идеја је да годишњица стварања Југославије не прође без преиспитивања уврежених ставова у Србији, да је стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца била грешка – говори за „Новости“ историчар др Данило Шаренац. – Покушаћемо да се вратимо у контекст онога што се дешавало. Та држава није морала нужно да пропадне или да пропадне на такав начин. Поједини историчари сматрају да она није била неуспешна, јер је трајала осамдесет година.Инспирисаћемо ново тумачење Крфске декларације, да не робујемо старим мишљењима. Сад, кад је велико решење за етничке проблеме пропало, а било их је и у то доба, испитујемо шта би било да је изабрано решење за стварање мање државе. Мислим да се ствари поједностављују, и тад је Србија имала проблема са суседима, и тада је постојала потреба за етничким разграничењима.

Тако ће деценијама уназад стара тема, поводом стогодишњице Крфске декларација, изнова под нову лупу. О томе ће вечерас у Музеју Југославије говорити наш саговорник, као и његове колеге др Миле Бјелајац и др Зоран Бајин.

Аутор: Д. Б. М. – М. М.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Прва заједничка држава Јужних Словена проглашена прије 97 …

Темељ државе или узрок подела | Јадовно 1941.

Симо Крајишник: Срби заробљени у комунизму, титоизму и …