Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Дејан Ристић, историчар: Сјећање на логоре смрти и даље доминантно политичко, а не људско питање

Датум објаве: субота, 22 априла, 2017
Објављено у Јасеновац
Величина слова: A- A+

Београд – Јасеновац мора да постане мјесто које окупља све оне који искрено жале за прецима који су страдали у систему логора смрти, али и све припаднике савремене генерације који имају знање и свијест о ономе шта се тамо догодило, рекао је историчар Дејан Ристић.

Дејан Ристић
Дејан Ристић

Ристић, који је и бивши директор Народне библиотеке Србије, указао је да одвојено обиљежавање годишњице пробоја из Јасеновца шаље поруку да је сјећање на Јасеновац и даље доминантно политичко, а не доминантно људско /питање/ – што би требало да буде.

Он је за Радио-телевизију Србије рекао је да постављање табле припадницима ХОС-а са уписаним усташким поздравом “За дом спремни” представља лошу поруку коју Хрватска шаље прије свега својим грађанима, али и региону.

Ристић је оцијенио скандалозном одлуку да се награда града Загреба додијели Јакову Седлару за документарни филм “Јасеновац – истина” и указао да “то говори о стању духа у једној земљи ако аутор једног таквог остварења може да добије годишњу награду главног града те земље”.

“Најблаже речено она је спорна, скандалозна. Ако неко направи играно-документарно остварење на тему Јасеновца и притом свесно минимизира број жртава и не само да га минимизира, него и мења карактер тог места од логора смрти у радни логор, не да не заслужује награду, него јавну и сваку другу осуду”, рекао је Ристић.

Када је ријеч о раду мјешовите православно-римокатоличке комисије о одговорности кардинала Алојзија Степинца током и након Другог свјетског рата, Ристић је увјерен да ће њен рад допринијети објективнијем сагледавању контроверзне личности какав је Степинац био.

“У којој мери ће она утицати на коначну одлуку папе – то је тешко рећи. Моје мишљење је да овај папа неће канонизовати Степинца за свог понтификата, али то је претпоставка на основу његових поступака”, закључио је Ристић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Историчар Дејан Ристић: Хитлер уништио књиге да затре српско …

Изгон Цркве са Космета 1945-1950. | Јадовно 1941.

Непознато о бомбардовању Народне библиотеке Србије: Дан …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top