arrow up

Подијелите вијест:

Дејан Ристић, историчар: Сјећање на логоре смрти и даље доминантно политичко, а не људско питање

Београд – Јасеновац мора да постане мјесто које окупља све оне који искрено жале за прецима који су страдали у систему логора смрти, али и све припаднике савремене генерације који имају знање и свијест о ономе шта се тамо догодило, рекао је историчар Дејан Ристић.

Дејан Ристић
Дејан Ристић

Ристић, који је и бивши директор Народне библиотеке Србије, указао је да одвојено обиљежавање годишњице пробоја из Јасеновца шаље поруку да је сјећање на Јасеновац и даље доминантно политичко, а не доминантно људско /питање/ – што би требало да буде.

Он је за Радио-телевизију Србије рекао је да постављање табле припадницима ХОС-а са уписаним усташким поздравом “За дом спремни” представља лошу поруку коју Хрватска шаље прије свега својим грађанима, али и региону.

Ристић је оцијенио скандалозном одлуку да се награда града Загреба додијели Јакову Седлару за документарни филм “Јасеновац – истина” и указао да “то говори о стању духа у једној земљи ако аутор једног таквог остварења може да добије годишњу награду главног града те земље”.

“Најблаже речено она је спорна, скандалозна. Ако неко направи играно-документарно остварење на тему Јасеновца и притом свесно минимизира број жртава и не само да га минимизира, него и мења карактер тог места од логора смрти у радни логор, не да не заслужује награду, него јавну и сваку другу осуду”, рекао је Ристић.

Када је ријеч о раду мјешовите православно-римокатоличке комисије о одговорности кардинала Алојзија Степинца током и након Другог свјетског рата, Ристић је увјерен да ће њен рад допринијети објективнијем сагледавању контроверзне личности какав је Степинац био.

“У којој мери ће она утицати на коначну одлуку папе – то је тешко рећи. Моје мишљење је да овај папа неће канонизовати Степинца за свог понтификата, али то је претпоставка на основу његових поступака”, закључио је Ристић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Историчар Дејан Ристић: Хитлер уништио књиге да затре српско …

Изгон Цркве са Космета 1945-1950. | Јадовно 1941.

Непознато о бомбардовању Народне библиотеке Србије: Дан …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам ти,

Српски Велебит

Покушавам да се сетим када сам први пут чула за Јадовно. Било је

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​