Dejan Mirović: Na šta nas podseća Jasenovac

Jedanaesti učesnik našeg virtualnog okruglog stola „Srpska kultura sećanja i Jasenovac – izazovi i odgovori“ bio je profesor Dejan Mirović. Serijal priprema Vladimir Dimitrijević.

Umesto uvoda

S obzirom na činjenicu da se tema sistema jasenovačkih logora i broja žrtava u njima ne tiče samo pojedinih Srba, nego celine našeg naroda, i da je prilikom obrade iste, veoma važno imati u vidu dijalošku prirodu potrage za istinom, naš i vaš sajt se, sa dva pitanja (1. Kakvo je mesto Jasenovca u našem istorijskom pamćenju? 2. Šta mislite o najnovijim polemikama oko broja žrtava u jasenovačkom sistemu logora?) obratio nizu intelektualaca sa molbom da na njih odgovore.

Ponavljamo: „Stanje stvari“ neće ulaziti u lične polemike i nadgornjavanja, nego će visoko držati zastavu načelnosti i svesrpskog interesa, podsećajući na osnovnu činjenicu: Velikomučenički Jasenovac ne treba da nas razdvaja, nego da nas, u Hristu i Nebeskoj Srbiji, spaja.

Dejan Mirović: Na šta nas podseća Jasenovac

Jasenovac nas podseća na to kakva je greška bila Jugoslavija i koliko su naše srpske elite bile neodgovorne kada nisu uzele u obzir upozorenje ruskog carskog ministra Sazonova koji im je govorio da ne treba praviti državu sa katoličkim Slovencima i Hrvatima jer će oni uvek slušati papu. Sazonov je bio ambasador u Vatikanu, znao je o čemu govori i znao je kakvo iskustvo ima Ruska imperija sa katoličkim Poljacima.

Međutim, naše elite su slušale Engleze i Sitona-Votsona i pohrlile su u državu koja se završila paklom Jasenovca samo dvadeset godina kasnije.

Jasenovac nas podseća i da je drug Tito decenijama amnestirao svoje Hrvate za ustaška zlodela i da je to bila zvanična politika druge Jugoslavije ili lažna simetrija između ustaša i antifašističke Jugoslovenske vojske u otadžbini. Jasenovac nas podseća i na modernu ideologiju Druge Srbije, koja i danas žali za Jugoslavijom i Hrvatima i na njenog predstavnika Aleksandra Vučića koji sanja da obnovi nekakvu Jugoslaviju ovaj put i sa Albancima u njoj (gradeći nekakav „mini Šengen“).

Jasenovac nas podseća i na mučeničku smrt velikog intelektualca Dragiše Vasića u tom paklenom logoru smrti koji je znao da Englezi nikada nisu bili prijatelji Srbima.

Što se tiče polemika o broju žrtava ovog logora smrti, ne vidim razlog za takve polemike skoro 80 godina nakon kraja Drugog svetskog rata. Žrtve su zvanično utvrđene odmah nakon kraja ratnih sukoba; valjda su tadašnji istraživači imali verodostojnije dokaze od današnjih.

Vladimir Dimitrijević

Pročitajte još:

• Nikola N. Živković: Ugledajmo se na druge narode kad pamtimo svoja stradanja
• Milomir Stepić: Jasenovac i srpska strateška kultura
• Milo Lompar: Šta stoji iza pokušaja relativizacije Jasenovca
• Stefan Karganović: Od nas zavisi da li će Jasenovac postati „četnička izmišljotina“ ili će ostati zavetni hram
• Dragiša Bojović: Jasenovački prilozi za srpsku istoriju bola
• Dragan Hamović: Jasenovac i ja
• Milan Ružić: Koliko je Srba trebalo da ubiju u Jasenovcu da bi se smatrali ubicama
• Vladimir Umeljić: Razlika u kulturi sećanja u Srba i Jevreja
• Srđan Volarević: O samozaboravu i 700 hiljada umučenih
• Protojerej-stavrofor Stojiljko Kajević: Samo žrtve mogu da oproste zlo ustaša

Izvor: Stanje stavri