Deca Jasenovca

Revizionisti i mnogi javni delatnici koji imaju za cilj da negiraju kako genocid u NDH, tako i razmere tog genocida, nastoje da svoje argumente usmere na polje kvantitativnog aspekta genocida.

Kvantitativni aspekt genocida je svakako vrlo važan aspekt genocida koji su ustaše sprovele nad Srbima, Jevrejima i Romima. Međutim, negiranje i redukcija broja žrtava počivaju na problematičnim teorijskim, ali i empirijskim osnovama. Pored teorijske i empirijske problematičnosti, neophodno je ukazati da pored kvantitativnog, postoji i kvalitativni aspekt genocida, koji se neopravdano zanemaruje kao kontra-argument kada revizionisti nastupe sa pozicija pozivanja na zvanične podatke određenih institucija.

Upravo kvalitativni apekt odnosno priroda zločina, metodološki standard ubijanja, ideologija ustaškog pokreta, psihopatološki profili ubica itd, predstavljaju polje na kojem se genocid ne može poricati nikakvim izmišljenim statistikama i podacima. Odnosno genocid nije samo u broju žrtava, već i u prirodi zločina.

Koristeći zvanične statistike i podatke, na koje se često pozivaju i oni koji imaju za cilj poricanje genocida i smanjivanje broje žrtava, možemo pronaći argumente koji genocid dokazuju i tako odbraniti žrtve od druge još bolnije smrti – zaborava i oduzimanja statusa žrtve.

Ustaška ideologija i genocid koji je sproveden u NDH kao prirodna posledica ideologije ustaškog pokreta, nažalost pružili su pregršt dokaza koji kvalitativni aspekt genocida čine neporecivim, a samim tim i čitav genocidni projekat koji je sprovođen od 1941. do 1945. godine.

Da se vratimo na statistike i podatke. Naime, na zvaničnom sajtu JUSP Jasenovac (dostupno na https://www.jusp-jasenovac.hr ) postoji poimenični popis žrtava koncentracionog logora Jasenovac. Jednostrano posmatranje kvantitativnih podataka, karakteristično za zagovornike istorijskog revizionizma i negacionizma, ističe broj žrtava – da naglasim reč je o broju evidentiranih žrtava – koji ne odgovara stvarnosti.

Činjenica da su ustaše uništile evidencije, kao i da su prema svedočenjima istaknutih ustaša, pa i zapovednika logora, postojala dva koleseka prijema u logor, jedan na kojem su žrtve evidentirane, i drugi na kojem žrtve nisu bile evidentirane, pri čemu je neevidentiranih bilo nekoliko puta više. Odnosno žrtve koje nisu evidentirane ili identifikovane nisu se našle na spisku koji revizionisti tumače prema sopstvenom nahođenju.

Prema popisu koji se može pronaći na JUSP Jasenovac, mogu se pronaći podaci da je u Jasenovcu ubijeno 83 145 žrtava. Revizionisti na osnovu ovih podataka sprovode specifične samo njima poznate logičke postupke za negiranje genocida na osnovu ovog popisa. Međutim, u potpunosti zanemaruju jedan od mnogih aspekata iz baze podataka, dakle u „negenocidnoj“ NDH ubijeno je prema zvaničnim podacima, imenom i prezimenom 20 101 dete do četrnaest godina starosti.

Šta je to ako ne genocid?

Kako se može negirati genocid koji su jedan pokret, jedna država i ideologija sprovele usmrtivši samo u jednom sistemu logora smrti 20 101 dete. Ovo je jedan od mnogih mogućih primer dekonstrukcije revizionističkog narativa samo sa kvantitativnog aspekta. Kako revizionisti vole da kažu: „Brojevi sve govore“, tako je govore.

Sa kvalitativnog aspekta je potrebno razložiti krute kvantitativne podatke. Pa tako kada filtriramo pretragu na decu rođenu 1940. godine dobijamo zastrašujuće uvide u razmere genocida. Podaci potkrepljuju teze o genocidnoj politici i prirodi ustaškog pokreta i NDH, kao i jasnu potvrdu o psihopatološkom profilu ubica.

Barudžija Đorđe (Srbin), Berger Marija (Jevrejka) i Marković Mara (Romkinja), rođeni su 1940. godine, a ubijeni su od strane ustaša u Jasenovcu 1941. godine. Sličnih primera ima preko 1600, i to samo zvanično popisanih za decu rođenu 1940. godine, a koja su stradala u sistemu koncentracionih logora Jasenovac.

Zašto sam ovo pisao?

Zato što mi se čini da se argumenti i konstrukti revizionista i negatora ustaškog genocida nedovoljno dekonstruišu upravo sa njihovog stanovišta. Dakle, zvanične statistike se koriste kao oružje za minimiziranje broja žrtava genocida. U redu, istom tom statistikom je potrebno dekonstruisati revizionističke teze, jer se u njima kriju zastrašujući podaci koji su neodvojivi od kvalitativnog aspekta genocida.

Iskoristimo te podatke da zaštitimo žrtve od zaborava i ponovnog ubijanja.

Autor:

Vukašin Maksić, magistar sociologije i autor dve knjige iz oblasti sociologije, istorije i politike.
Jedna od njih se bavi temom NDH: NDH – Anatomija zla