Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

ДАРКА ДЕРЕТИЋ О КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА: Пјесници су најхрабрији слој нашег друштва! (ВИДЕО)

Датум објаве: понедељак, октобар 28, 2019
Величина слова: A- A+

На штанду Представништва РС на овогодишњем Сајму књига 26. октобра 2019. године промовисан је зборник радова Српска поезија страдања и патње коју је издао Центар за културу и информисање Фоча.
Приређивач овог дјела Раде Р. Лаловић је истакао да је оваква поезија најизраженија у ратним и поратним временима, али да је и веома важна за формирање културе сјећања.

– Срби су с времена на време склони да се самокритикују и да нихилистички оцјењују своју прошлост. Колико год урадили да у културној свијести народа урадимо нешто, неријетко се чује да не знамо да цијенимо и поштујемо стара времена, догађаје и људе који због учињеног дјела треба да остану упамћени – рекао је Лаловић који се осврнуо на особености фочанске локалне заједнице.

С генерације на генерацију преноси се шта је све локално српско становништво преживјело у Првом свјетском рату, а доживјели су све врсте најтежих злочина над њима: стријељања, вјешања, хапшења, одвођење у специјализоване логоре широм Европе, присилно расељавање, чишћење границе, заразне болести, неродне године, глад, паљење, рушење имовине. Да се ради о неким другим народимам а не о Србима, само ти догађаји били би довољни да се међународна заједница забрине јер је на дјелу било државно организовано уништавање једног малог народа у ратном вихору за који нијесу криви. Без имало ограда може се утврдити да се ради о најтежим злочинима над цивилним становништвом, до оцјене да је ријеч о планираном геноциду – истакао је Лаловић.

Он је додао да је српски народ у Фочи имао сличну судбину, као и тешка искушења током грађанског рата у Босни и Херцеговини.

– Култура сјећања подразумјева однос према прошлости узимајући у обзир и садашњост и будућност. Данас нам је неопходна доградња постојећег система сјећања, јер без осавремењавања чувања културног идентитета нације није могуће сачувати ни људе ни споменике. Први корак у стварању и обликовању културе сјећања требало би да буду јасне и опште прихваћене чињенице о одређеним историјским догађајима и личностима, а то је примарни задатак историографије – закључио је Лаловић.

Један од аутора овог зборника Дарка Деретић је истакла да култура сјећања треба да буде главна преокупација српске културе данас на почетку двадесет и првог вијека.

– Без културе сјећања тешко ћемо сачувати свој национални идентитет, који је у кризи више него икада – рекла је Деретићева. Она је поменула Ломпарово дјело “Дух самопорицања” које потврђује да своје жртве не цијенимо нити о њима довољно знамо.

– Свједоци смо тежњи да се умањује број јасеновачких жртава, али оно што ме је посебно изненадило је да у таквом пројекту учествују неки значајни Срби, између осталих, чак и један владика. Мислим да је то прави показатељ нашег духа порицања – рекла је Деретићева и истакла чињеницу да су управо пјесници први имали храбрости да проговоре о српским стратиштима, као и да су многи од њих због тога доживјели и прогоне.

 

– Мој рад у овој књизи посвећен је пјесмама са мотивом страдања у Глини и обухвата пјесме Милоша Јанковића, Слободана Јовића Ивана В. Лалића. Оно што је кључно је у овој поезији је однос према ћутању и према религиозности. Важно је да не развијамо у себи оно што није хришћански – осветољубивост, али морамо да чувамо сјећање на наше жртве. Свака озбиљна национална култура мора да има континуитет, да се базира на прошлости, укључи садашњост и будућност да би се сачувала колективна свијест о страдању. У ту мисију мора да се укључи и наука и политика и историографија или како то јасно прецизира Ломпар, ово мора да буде тема која ће да окупи српску елиту. То је једини начин да опстанемо као народ – закључила је Дарка Деретић.

Милана Ступић, такође, један од аутора, рекла је да се у свом есеју у књизи бавила страдањем српског народа кроз поезију у смислу кутурног идентитета, тј. очувања културног идентитета кроз поезију.

– Културни идентитет се манифестује у материјалном и духовном облику. Материјална манифестација подразумјева физички израз једне културе, као што је архитектура, а духовно чини језик, музика, култура, књижевност и обичаји- рекла је Ступићева.

О Зборнику је говорио и рецезент Миленко Тодовић који је указао на то да утисак наводи на помисао да су љубав, патња, бол и страдање у самом врху поетских тема. Он је истакао да су ови појмови важни мотиви живота појединаца, група људи као и цијелих народа на свим странама свијета.

Текст и фото: Трифко Ћоровић

Извор: Слободна Херцеговина

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top