Дане Чанковић: На љуту рану доброта и љепота

Посвећено Андреју.

Потребно је само да донесемо одлуку. Избор је искључиво наш, и у зависности од њега исход је извијестан. Бити спасен или не…

Каква мука, патња или нечије лукавство и сила може навести човјека да се окрене против себе, свога идентитета, против својих предака у себи? Своју слабост да оправда ружном критиком народа из којег је. Које незадовољство собом треба да има, па да пожели да буде неко други. Да говори, да су Срби најгори народ… Српски народ је вијековима био изложен огромним страдањима, притисцима, не само да би га поробили, већ и да би га учинили суштински другачијим. Огроман број Срба жртвовао се да би одбранио свој идентитет. Било је и оних који су поклекли и постали неко други. Више деценија против српског народа води се специјални рат како би се пресјекли историјски и духовни коријени који српском народу дају животне сокове за савјест, морал, истински смисао и вјечни живот.

Колико год се систем трудио да српски народ заборави своје велике људе, важне и за свеукупно човјечанство, то је сада хрватски систем, у покушају да се накалеми на дубоки коријен, наилазио је на српску и православну оригиналност.

Велика се сила окомила на генетски српски код, помогла и Хрватима да замијене улоге са Србима… сада неки пали Срби осјећају комплекс од Хрвата. Није ни чудо. То се моћно свеобухватно и системски радило. Вицевима. Срела се послије дужег времена два Србина на Јелачића тргу у Загребу. Пољубише се два пута, а један од њих крену и трећи пут, послије тога овај други поче га више пута љубити. Шта ти је? Што ме толико љубиш? А овај му одговори. Боље да мисле да смо педери него Срби. Када су у питању вицеви, људи нису опрезни тако да се лукаво осмишљена порука уграђује у подсвијест, и суптилно формира мишљење и став… типичан је и виц који се прича код неких Срба… уколико буде рата, сад ћу ја ићи за Шведску… Формирањем свијести још у ђачким данима пјесмицама: „Више волим Тита него маму, више волим Тита него тату“. А од биолошких родитеља више се воли само Отац небески. Лажним богом су обмањивали и силовали ум и срца српска, наводили су и присиљавали Србина да му посљедња жеља буде „улазак у Партију“, а не у Царство небеско.

Шта се то крије у српском народу, када га највеће земаљске силе хоће да затру (не мисли се на пуке извршиоце)?

Можда се то може објаснити космичким догађајем:

Јасеновац 1941. Гледа Србин Вукашин Клепац, одавно већ свети, свог Хрвата џелата и мирно, са вјечном спознајом изговара реченицу, која и сада одзвања свијетом, „Дијете само ти ради свој посао“ и он крену да га коље, за сва времена памтећи Вукашинов поглед. Знао је Србин Вукашин, да је и Хрват џелат створен по лику Божијем и душом безгрешном*. Да је због гријеха Адамовог човјек изгнан из раја. Да је гријех крвних предака Хрвата џелата у његовој подсвијести као огроман терет и снага (у сваком човјеку генетски се преноси гријех и свако искуство наших крвних предака). Зна Србин Вукашин да је сваки човјек у својој суштини добар, јер је од Господа створен.  Зна он да зло споља улази у човјека и преко њега се показује и дјелује, и зато, без икакве љутње и страха са дубоком спознајом, мирно, гледајући џелату у очи изговара свевременску реченицу „Дијете само ти ради свој посао“,  задобијајући Царство небеско. Моли Бога Вукашин свети за свог џелата да и он дође у Царство небеско (у српском народу је позната молитва за своје непријатеље).

О  страшне ли улоге џелатове и велике ли борбе добра и зла и побједе човјекове над злом, праштањем и покајањем. Човјек се враћа одакле је прогнан, тако што побјеђује искушења на која наилази оптерећена гријеховима својих предака. Најтеже је искушење оног гријеха којег острашћени човјек највише прижељкује.

Нису Шиптари створили такозвано независно Косово због своје снаге или новца, нису ни Хрвати урадили то што су урадили због свега тога, већ што иза тога стоји онај центар свјетске моћи који себе представља изузетним. Он хоће да сруши сваку врсту суверенитета, државног, народног, да уништи националну привреду, да омлитави личност, анестезира душу, пресијече коријен животне енергије и радости, уништи и физички све оно што свједочи стварним, истинским и непролазним вриједностима, и све сведе  на појединца отргнутог од Божијег устројства, којег је лако поробити, и чији ће смисао живота бити да буде у функцији „изузетног“ центра свјетске моћи.

Зато се свијету намеће потпуни песимизам, равнодушност, равна линија неживота, јер хоће да представе да су људи у својој суштини зли. Ако хоћемо да уништимо зло, морамо убити човјека, себе. Одавно смо у процесу освајања слободе појединца, тако што подстичемо и учествујемо у свеопштем гријеху. Манипулација, обмана, илузија, прихватање лажи као начина живота, глад, ратови, страдање, крв. У такој ситуацији људи као једини излаз виде у томе, да завапе оном који је све то издејствовао, да дође и наметне мир цијелом свијету, тако што ће њиме загосподарити. Никада никоме није успјело да загосподари цијелим свијето, неће ни у будуће.

Једине двије државе које могу да предводе људско друштво јесу САД и њихова идеологија американизације и изузетности, која ће се заснивати на давању слободе појединцу… и Русија чија ће се идеологија заснивати на слободи колективитета – народа и појединца. Уколико буду одвојене од Бога, обе ове идеологије ће бити тоталитаристичке…

Гдје је ту српски народ и српска држава? Изнад њих, или између њих као копча? Како ћемо најбоље изабрати наш положај? Ако будемо одлучивали ми сами, када нас ударају са свих страна, најмоћнијим оружјем, погријешићемо. Ту одлуку не можемо препустити ни САД – изузетном центру моћи ни големој Русији. Треба да видимо коме су ту одлуку, у најтежим временима препуштали наши најбољи преци. Они су ту одлуку препустили Богу. Он најбоље рјешење даје. Али када? Онда, када одњегујемо доброг човјека. И без обзира што у српском народу има и оних који најдубље падну чинећи велико зло, има и оних, можда, баш због претходних, који досегну највише висине, они који се посвете.

Бог ће за српски народ најбоље рјешење оживотворити када на љуту рану неправде и зла одговоримо добротом, истином и љепотом.

„Кад је Бог са нама, ко ће против нас?“

Напомена  

*Као што постоји Свето Тројство, Отац, Син и Свети дух, тако је у човјеку присутно својеврсно тројство, душа која је безгрешна, ум у којем је, између осталог, похрањено све искуство и гријех наших предака и који обезбјеђује „синхронизацији“ душе и тијела и сам процес мишљења који је аутентичан и има највишу вриједност у сободи, као и тијело. То тројство душе, ума и тијела је у узрочнопосљедичном односу. Гледајући човјека таквог, као личност састављена од три „сегмента“, и „енергије“ мишљења, те његовом односу према Богу и лукавом, сваки човјек је грешан. Међутим, по саставним „елементима“ душа је безгрешна, док човјек слободном вољом ума и тијела чини зло и тако „анестезира“ душу.

И на крају сваки текст завршавам:

Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.

Извор: ВИДОВДАН