fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Данас парастос Србима убијеним у терористичком нападу у Ливадицама

У православној цркви у Лапљем Селу код Приштине данас ће бити служен парастос Србима убијеним у терористичком нападу прије 16 година на аутобус „Ниш-експреса“ у селу Ливадице код Подујева.

У овом терористичком нападу погинуло је 12 Срба, а 43 их је повријеђено.

Активирањем десет килограма ТНТ експлозива на магистралном путу у селу Ливадице дигнут је у ваздух први од шест аутобуса из конвоја којим су Срби расељени са Косова и Метохије, у пратњи Кфора, кретали у Грачаницу на задушнице.

Погинули су Живана Tокић, Слободан и Ненад Стојановић, Сунчица Пејчић, Мирјана Драговић, Небојша, Данило и Снежана Цокић, Милинко Краговић, Вељко Стакић, Драган Вукотић и Лазар Милкић.

Најмлађа жртва једног од најгнуснијих злочина које су Албанци починили над Србима на Косову и Метохији био је двогодишњи Данило Цокић.

Иако су британски војници у саставу Кфора обезбјеђивали конвој, а потом и спровели истрагу током које су пронашли жицу дужине око 500 метара која их је упутила на то да је активирање експлозива извршено из оближње албанске куће, овај случај до данас није расвијетљен нити је неко од наредбодаваца и извршилаца приведен правди.

Тог дана терористи су планирали да изврше терористичке нападе на ширем подручју Косова и Метохије.

Украјински војници Кфора су истог пријеподнева демонтирали још шест сличних експлозивних направа са даљинским управљачем на путевима који воде ка Штрпцу, најудаљенијој српској енклави.

Осим тога, било је дојава да су припадници Кфора открили и у тајности уклонили још експлозивних направа на путевима у метохијској котлини.

Због овог злочина косовски Албанац Фљорим Ејупи је у првостепеном поступку био осуђен на 40 година, али га је марта 2009. године Врховни суд Косова ослободио, како је образложено, због недостатка доказа.

Ејупи је након хапшења успио да побјегне из војног затвора у америчкој бази „Бондстил“ код Урошевца, али је поново ухапшен јуна 2004. у Tирани, а потом предат Унмик полицији.

Осим Ејупија, под сумњом да су повезани са тим нападом у исто вријеме су били ухапшени Ћељи Гаши, Авдиј Бехљуљи и Јусуф Вељију, који су ослобођени због недостатка доказа.

Предсједник Комисије Владе Србије за нестала и киднапована лица Вељко Одаловић рекао је Срни да међународна заједница не смије дозволити да на предмете злочина Албанаца над Србима и неалбанцима падне прашина.

„Како време одмиче све је извесније да сведоци нестану, а злочинци буду аболирани. Злочин у Ливадицама је један од најгнуснијих и најтежих које су Албанци починили над Србима на Косову и Метохији“, истакао је Одаловић.

Он каже да су овим терористчким актом Албанци послали јасну поруку Србима да им неће дозволити да чувају традицију и обичаје и да ће, уз њихов прогон, бити затрти трагови њиховог постојања на Космету.

„Убиством деце у Гораждевцу Албанци су послали поруку да српској деци нема живота на Космету, а убиством жетелаца на њиви у Старом Грацку код Липљана да неће моћи нити ће им бити дозвољено да имају парче хлеба убрано са сопствене њиве“, навео је Одаловић, додајући да је дуг списак злочина почињених над Србима на Космету.

Уз увјерење да међународна заједница полаже испит из демократије, права и правде на предметима злочина које су Албанци починили над косметским Србима, Одаловић каже да нове косовске власти и Европа морају скинути прашину са свих предмета у којима су Срби жртве.

„Без казне за оне који су наредили и оне који су извршили злочине Косово нема будућности нити ће на Косову бити могуће помирење“, упозорава Одаловић, апелујући на међународну заједницу и Еулекс да пронађу механизме кажњавања злочинаца.

Он је изразио наду да ће новоформирани Специјални суд у Хагу за злочине које су починили припадници терористичке ОВК оправдати очекивања Срба да злочини не застарјевају и да злочинци морају да одговарају.

„У супротном ће Европа пасти на испиту“, поручио је Одаловић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Годишњица злочина у Ливадицама код Подујева | Јадовно 1941.

Осамнаест година ћутања о страдању oраховачких Срба

Косово: Документарни филм о жртвама Ораховца „Трагом истине – где су“?

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: