Данас 24 године од етничког чишћења Срба из Пожешке котлине

На данашњи дан навршаваjу се 24 године од етничког чишћења и убиjања Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватскоj, а за то jош нико ниjе процесуиран ни пред међународним, нити пред домаћим судовима – саопштено jе из Документационо информационог центра “Веритас”.

Етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, од коjих су 23 потпуно уништена, спроведено jе по писаноj наредби државног органа Хрватске, првоj и jединоj у Европи послиjе Другог свjетског рата.

Тачно у подне, 29. октобра 1991. године, припадници цивилне заштите и полициjе почели су спроводити Наредбу о евакуациjи свих мjештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смjештених у Пожешкоj котлини, подно Папука и Псуња, коjу jе дан раниjе донио Кризни штаб општине Славонска Пожега.

Према писаноj наредби, коjу jе потписао Анте Багарић у своjству предсjедника кризног штаба, коjа jе дан раниjе постављена на jавним мjестима, евакуациjа се спроводи “у циљу заштите њихових живота” и омогућавања успjешниjе одбране одбрамбених положаjа хрватских снага на том подручjу од “четничких терористичких снага и jединица, коjе све више угрожаваjу цивилно становништво у западном диjелу општине Славонска Пожега”.

Евакуациjу jе требало спровести у року од 48 часова, а у селима коjа jе требало евакуисати живjело jе, по попису становништва из 1991. године, 2.120 лица.

Већина становника прозваних села одазвала се наредби и напустила своjе куће, од коjих су неки уточиште нашли код рођака у оближњим селима, а мањи броj у хрватским селима означеним као реjони прикупљања.

Иако jе становништву приликом евакуациjе обећано да ће, када се врате, наћи све како су и оставили, догодило се сасвим супротно и убрзо послиjе евакуациjе започиње организована пљачка свега што jе имало вриjедност и што се могло пониjети, а одмах потом и систематско паљење и минирање српских кућа, с очитим циљем да се прикриjу трагови пљачке и да се становници напуштених села у њих више никада не врате.

Дио стариjих људи, коjи ниjе хтио или могао, због старости и болести, да напусти своjа села, страдао jе приликом систематског паљења и минирања њихових кућа.

Да би се хрватскоj и међународноj jавности “обjаснило” зашто су опљачкана и запаљена српска села, у jавност jе пуштена теза да су то урадили сами Срби приликом повлачења како не би пала у хрватске руке.

“Видjевши шта се десило са њиховим имањима, у страху за сопствене животе, већина Срба из евакуисаних села креће за БиХ, коjа у то вриjеме jош ниjе била обухваћена ратом, одакле настављаjу пут за Србиjу или источну Славониjу, коjу су контролисали тамошњи Срби”, наводи се у саопштењу.

Мањи броj уточиште налазе у српским селима Горњи Врховци, Вучjак Чечавски и Шњегавић, коjа су одбила Наредбу о евакуациjи, али у зору 10. децембра 1991. године, та села су напале хрватске снаге и осваjау их без отпора, док становништво бjежи у БиХ.

У чишћењу ових “непокорних” села, укључуjући и неколико сусjедних, према “Веритасовим”, непотпуним подацима, убиjено jе 71 лице српске националности, од коjих су 42 стариjи од 60 година, међу коjима jе 33 жена.

Само у jедном дану, 10. децембра 1991. године, у Шњегавићу и Вучjаку Чечавском убиjено их jе 36 просjечне старости око 60 година, међу коjима и 20 жена.

У тим селима су, након што jе народ исељен, припадници хрватске воjске опљачкали, минирали и

Извор:

Везане виjести:

Етничко чишћење Славониjе

ГОДИШЊИЦА ПРОГОНА ИЗ ПОЖЕШКЕ КОТЛИНЕ

ПРОШЛА 21 ГОДИНА ОД ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА 26 СРПСКИХ СЕЛА