Stajali smo u tišini i slušali druga Tita

„Novosti“ u poseti Danici Dani Milosavljević (90), jedinom živom učesniku formiranja Prve proleterske brigade 21. decembra 1941. u Rudom

PAMTIM to kao da je bilo juče. Rudo pod snegom. Niz brda, sa svih strana, dolaze partizanske jedinice. Slivaju se bataljoni – Prvi i Drugi crnogorski, Kraljevački, Kragujevački… Prvi šumadijski bataljon, sa mojom Trećom užičkom četom već je bio stigao. Čekali smo drugove iz Beogradskog bataljona, ali oni zbog teških borbi kod Sjenice nisu stigli. U stroj se slilo 1.186 pretežno mladih boraca iz svih krajeva Jugoslavije. U mukloj tišini stajali smo postrojeni, ustreptali, uzbuđeni, gordi što ćemo biti borci Prve proleterske.

Ovako se narodni heroj Danica Dana Milosavljević (90), za „Novosti“, seća dana kada je pre 74 godine, u Rudom, formirana Prva proleterska nardnooslobodilačka udarna brigada. Govori vidno uzbuđena, uzdignute glave i jednako gorda kao što je bila i tog decembarskog dana 1941. Danas jedini živi učesnik ovog istorijskog događaja, seća se, čini se, svakog trenutka iz Rudog. Priča kako se postrojenim borcima, oko 11 časova obratio Filip Kljajić i pročitao im naredbu Vrhovnog štaba narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Jugoslavije. Iz nje su saznali i da im je komandant Koča Popović.

– A onda je pred nas izašao drug Tito – nastavlja Dana sa nekim posebnim sjajem u očima. – Stroj se pretvorio u uvo. Govorio nam je da mi proleteri moramo biti primer hrabrosti, požrtvovanja i poštenja, jer ćemo jedino tako pridobiti narod. Da narodu moramo objasniti da stvaramo novo, humanije društvo u kom će vladati ravnopravnost, a svaki čovek odlučivati o svom životu. Tita smo pažljivo slušali, upijali svaku reč. Kad je završio, prolomilo se: „Živeo drug Tito! Živela KPJ!“ Zatim smo se veselili do duboko u noć. A, već ujutru, 22. decembra, na današnji dan imali smo prvu žestoku borbu protiv Italijana i prvu pobedu Prve proleterske. To je kasnije slavljeno kao Dan JNA.

Danica u Bosanskoj Krajini 1942.

Kako je bilo u prvom okršaju, kaže naša sagovornica, tako je bilo i do kraja „ratnog puta“ Prve proleterske.

– Sa svakim novim danom ispunjavali smo ciljeve zadate u Rudom – ponosno priča Milosavljevićeva. – Da bismo ih ostvarili nosili smo i knjigu i pušku. Opismenjavali smo i sebe i narod, a svojim ponašanjem uveravali smo ljude da smo stvarno narodna vojska. Jeli smo samo ono što su nam domaćini dobrovoljno dali. Ni voće, koje bi bogato rodilo, nismo brali bez dozvole. Više smo gladovali nego što smo bili siti.

I što je najvažnije, kaže, razbijali su propagandu koja se vodila protiv partizana i komunista da su crvene nemani kojoj ništa nije sveto. Narod je sve više bio uz njih.

– Okupatori su Prvu proletersku posebno imali na oku i težili su da je unište, jer kako je naš komandant Koča voleo da kaže, bili smo ljudi posebnog kova, „neobični kao revolucija, a obični kao narod“ – svedoči Milosavljevićeva, koja je pri formiranju Prve proleterske postala borac-bolničar Užičke čete Šumadijskog bataljona. – Gde god smo prošli, pridruživali su nam se novi borci. A, mi „osnivači“ iz Rudog, smo se radovali i „pravili“ se važni.

Ova Užičanka zaista posebnog kova, sa 16 godina, 1941. postala je član SKOJ. Po stvaranju Užičke republike, prve oslobođene teritorije u porobljenoj Evropi, počela je da radi u Užičkoj partizanskoj bolnici, a potom odlazi u Treću četu Užičkog partizanskog odreda. Posle bitke na Kadinjači, sa glavninom partizanskih snaga povukla se prema Rudom. Čini se da je najviše „boli“ što sa saborcima iz Prve proleterske nije dočekala kraj rata, jer je početkom 1942. postala borac Druge proleterske. „Sekira“ je i dan-danas i to što je sa Sremskog fronta po nalogu KP „povučena“ na službu u Beograd.

– Uvek sam više volela da budem vojnik i 1944. imala sam čin potporučnika, ali protiv odluke CK nisam imala kud – nastavlja Dana. – Tako sam, ne svojom voljom, slobodu umesto na frontu dočekala u kancelariji. Juna 1946. sam demobilisana a otpremninu od 12.000 dinara sam dala za lečenje sestre Emilije.

MLADI TEŽE SLOBODI I PRAVDI

PAŽLjIVO pratim sve što se dešava kod nas i u svetu – priča Danica Milosavljević. – I pobediće čovečna ljudska misao i težnja za slobodom i pravdom. U to nisam izgubila veru, ali nisam ni u zabludi da će to biti ubrzo. Ali, svakako u tome će biti presudna uloga mladih. Jer, oni po svojoj prirodi teže idealima slobode i pravde.

ODLIKOVANjE I OD PUTINA

OVE godine, predsednik Rusije Vladimir Putin, odlikovao je Danu Milosavljević, Medaljom povodom 75 godina od pobede nad fašizmom. Nosilac je i brojnih jugoslovenskih odlikovanja, a Ordenom narodnog heroja Jugoslavije odlikovana je jula 1953. godine. Saborci su je opisivali kao ženu izvanredne hrabrosti. U borbama za Livno, decembra 1942. bila je teško ranjena, ali se brzo oporavila i vratila u borbu. Učestvovala je u bitkama na Kupresu, u Jajcu, Vakufu, Bugojnu, na Sutjesci…

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Zločini u Foči i okolini 1945.

Kako je u Srbiji odbijena predaja Nemaca 1944.